Pred aprilske izbore u Srbiji, jedna grupa glasača ponovo je zapostavljena, ali i slabo zainteresovana: dijaspora. U Nemačkoj jedva da svaki stoti srpski građanin glasa. Da li to ikako može da se promeni?
U birački spisak upisano je nešto više od 6,7 miliona glasača. Prema podacima, Srbija ima 6,9 miliona stanovnika. Svetska banka procenjuje da će Srbija do 2050. godine, mahom emigracijom, izgubiti još milion stanovnika.
Samim tim što će prema istim procenama u budućnosti četvrtina srpske populacije živeti u inostranstvu, sve više se debatuje o tome da li dijaspora treba da učestvuje u političkim procesima koji se dešavaju u Srbiji. I ako da, kako doći do njih i mobilisati ih?
Prijava za glasanje u inostranstvu nije komplikovana. Kako bi se izbeglo glasanje na dva mesta istovremeno i kako bi postojala evidencija koji građanin će glasati odakle, na svakim izborima potrebno je da oni koji su iz inostranstva zainteresovani pošalju prijavu konzulatu.
Na sajtu srpske ambasade u zemlji boravka, potrebno je pronaći i popuniti formular i zatim ga, zajedno sa skeniranim ili fotografisanim pasošem, poslati mejlom konzulatu. Formular može i digitalno da se popuni.
Pored SAD, najveći broj Srba živi u Nemačkoj.
Zelena koalicija pokušava da dopre do birača
Do sada je bilo primetno da se ni jedna politička opcija u Srbiji nije preterano bavila glasačima u dijaspori. Međutim, koaliciona lista „Moramo“, koja obuhvata oko 60 zeleno-levo opredeljenih organizacija, među kojima su Ne davimo Beograd i Ekološki ustanak, to želi da promeni. Nedavno su napravili sajt idijasporaglasa.rs na kojem je moguće dobiti informacije o glasanju u inostranstvu.
Miloš Budimir iz Međunarodnog sekretarijata pokreta Ne davimo Beograd, navodi da se pokret aktivirao oko uključivanja dijaspore u glasanje.
„Nedavno smo imali onlajn-konferenciju sa predstavnicima našeg pokreta koji žive u svetu. Mnogi su iskazali frustraciju iskustvom glasanja u inostranstvu, navodeći kao razloge komplikovane i nejasne procedure, udaljena biračka mesta i činjenicu da je potrebno da se skupi sto zainteresovanih“, kaže Budimir za DW.
Država malo radi na promociji
Budimir dodaje da sadašnja vlast ne radi dovoljno na tome da obavesti i dopre do ljudi u svetu kako bi ih motivisala. On pretpostavlja da je vlast Srpske napredne stranke verovatno procenila da ljudi u dijaspori ne gledaju blagonaklono na vlast i samim tim ne vide potrebu da ih aktivnije uključe u izborni proces.
„Našim ljudima u inostranstvu se nijedna politička opcija ne obraća, mi smo hteli i da vidimo šta bi trebalo da se desi ili promeni da bi se oni vratili i tako smo se više umrežili sa našima u inostranstvu“, dodaje naš sagovornik.
Budimir je objasnio da je prvi korak motivisati svoje prijatelje, komšije, kolege. „Idealni bi bili i fizički događaji, skupovi, promocije, ali to bi bilo bolje da uradi sama država. Nama su ograničene mogućnosti da dopremo do naših ljudi u inostranstvu“, poručuje Budimir.
Na pitanje zbog čega ljudi koji su napustili zemlju treba da učestvuju u političkim procesima Srbije, Budimir odgovara da svi imamo porodice i prijatelje u Srbiji, da mnogi investiraju ili šalju novac kući, a da verovatno većina ima razmišljanja o tome da želi da se vrati.
Iz srpske ambasade poručuju da je ove godine veća zainteresovanost dijaspore u Nemačkoj za glasanje i da se ide ka tome da se otvori svih šest izbornih mesta.
Foto: Olivera Živković/DW
Originalni naslov: Srpska dijaspora: Armija glasača koji ne glasaju
Izvor: https://www.dw.com/sr/srpska-dijaspora-armija-glasa%C4%8Da-koji-ne-glasaju/a-60932671
Pročitaj i ovo:
Ðorđević: Izbori neće biti gori nego 17. decembra
Biljana Đorđević iz Zeleno-levog fronta izjavila je da ne bi rekla da su izborni uslovi sada gori nego na prethodnim i upitala kako se oni menjaju bojkotom, podsetivši da vlast nije ispunila ni zahteve protesta kada su na ulicama bile stotine hiljada ljudi nakon masovnih ubistava početkom maja 2023.
Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i žrtava fašizma u drugom svetskom ratu
Ima li strašnijeg pokazatelja od tog da borba nikada ne sme da stane. I kad sve govori da je uzaludno. Da je neprijatelj toliko veći i jači, da je svaki otpor besmislen. E pa i u tim okolnostima širom sveta, mali ljudi su se borili, mali ljudi običan narod se organizovao, borio se.
Podrška hrabrim ženama Krivelja u borbi za dostojanstven život meštana
Autonomni ženski front u okviru Zeleno-levog fronta upućuje snažnu podršku hrabrim i upornim ženama iz Krivelja, koje su gotovo tri meseca na prvim linijama neprestanih blokada lokalnog puta ka rudniku “Novo Cerovo”, u vlasništvu kineske kompanije Ziđin Koper.
