Pred aprilske izbore u Srbiji, jedna grupa glasača ponovo je zapostavljena, ali i slabo zainteresovana: dijaspora. U Nemačkoj jedva da svaki stoti srpski građanin glasa. Da li to ikako može da se promeni?

U birački spisak upisano je nešto više od 6,7 miliona glasača. Prema podacima, Srbija ima 6,9 miliona stanovnika. Svetska banka procenjuje da će Srbija do 2050. godine, mahom emigracijom, izgubiti još milion stanovnika.

Samim tim što će prema istim procenama u budućnosti četvrtina srpske populacije živeti u inostranstvu, sve više se debatuje o tome da li dijaspora treba da učestvuje u političkim procesima koji se dešavaju u Srbiji. I ako da, kako doći do njih i mobilisati ih?

Prijava za glasanje u inostranstvu nije komplikovana. Kako bi se izbeglo glasanje na dva mesta istovremeno i kako bi postojala evidencija koji građanin će glasati odakle, na svakim izborima potrebno je da oni koji su iz inostranstva zainteresovani pošalju prijavu konzulatu.

Na sajtu srpske ambasade u zemlji boravka, potrebno je pronaći i popuniti formular i zatim ga, zajedno sa skeniranim ili fotografisanim pasošem, poslati mejlom konzulatu. Formular može i digitalno da se popuni.

Pored SAD, najveći broj Srba živi u Nemačkoj.

Zelena koalicija pokušava da dopre do birača

Do sada je bilo primetno da se ni jedna politička opcija u Srbiji nije preterano bavila glasačima u dijaspori. Međutim, koaliciona lista „Moramo“, koja obuhvata oko 60 zeleno-levo opredeljenih organizacija, među kojima su Ne davimo Beograd i Ekološki ustanak, to želi da promeni. Nedavno su napravili sajt idijasporaglasa.rs na kojem je moguće dobiti informacije o glasanju u inostranstvu.

Miloš Budimir iz Međunarodnog sekretarijata pokreta Ne davimo Beograd, navodi da se pokret aktivirao oko uključivanja dijaspore u glasanje.

„Nedavno smo imali onlajn-konferenciju sa predstavnicima našeg pokreta koji žive u svetu. Mnogi su iskazali frustraciju iskustvom glasanja u inostranstvu, navodeći kao razloge komplikovane i nejasne procedure, udaljena biračka mesta i činjenicu da je potrebno da se skupi sto zainteresovanih“, kaže Budimir za DW.

Država malo radi na promociji

Budimir dodaje da sadašnja vlast ne radi dovoljno na tome da obavesti i dopre do ljudi u svetu kako bi ih motivisala. On pretpostavlja da je vlast Srpske napredne stranke verovatno procenila da ljudi u dijaspori ne gledaju blagonaklono na vlast i samim tim ne vide potrebu da ih aktivnije uključe u izborni proces.

„Našim ljudima u inostranstvu se nijedna politička opcija ne obraća, mi smo hteli i da vidimo šta bi trebalo da se desi ili promeni da bi se oni vratili i tako smo se više umrežili sa našima u inostranstvu“, dodaje naš sagovornik.

Budimir je objasnio da je prvi korak motivisati svoje prijatelje, komšije, kolege. „Idealni bi bili i fizički događaji, skupovi, promocije, ali to bi bilo bolje da uradi sama država. Nama su ograničene mogućnosti da dopremo do naših ljudi u inostranstvu“, poručuje Budimir.

Na pitanje zbog čega ljudi koji su napustili zemlju treba da učestvuju u političkim procesima Srbije, Budimir odgovara da svi imamo porodice i prijatelje u Srbiji, da mnogi investiraju ili šalju novac kući, a da verovatno većina ima razmišljanja o tome da želi da se vrati.

Iz srpske ambasade poručuju da je ove godine veća zainteresovanost dijaspore u Nemačkoj za glasanje i da se ide ka tome da se otvori svih šest izbornih mesta.

Foto: Olivera Živković/DW

Originalni naslov: Srpska dijaspora: Armija glasača koji ne glasaju

Izvor: https://www.dw.com/sr/srpska-dijaspora-armija-glasa%C4%8Da-koji-ne-glasaju/a-60932671

Pročitaj i ovo:

Šapić već dvadeset dana ne može da popravi jednu cev

Velika rupa nastala nakon pucanja magistralnog cevovoda u ulici 27. marta još uvek nije sanirana. Naime, prošlo je već 20 dana od kada je došlo do pucanja cevi i velike poplave u tek rekonstruisanom “Zelenom bulevaru”, a da nadležne službe ne mogu da završe sanaciju ove ulice.

Privatizacija Savskog nasipa i nebriga o njemu: Koliko košta pogled na Savu?

Ukoliko želite da Vaš pogled ode dalje od brane i nagomilanog đubreta i potencijalno se pruži samo na površinu reke, neophodno je da budete gosti nekih od ugostiteljskih objekata ili privatno iznajmite neki od splavova. Preostalih 407m slobodnog pogleda na reku rasparčano je na manje delove koje možete pronaći između usko zbijenih plovnih objekata.