Na današnji dan sećamo se zajedničkih akcija i podrške koju smo dobijali i davali svima onima kojima je na srcu borba za pravdu. Stajali smo sa mnogima od vas zajedno u štrajkovima radnika, poštara, sindikata, na protestima malih privrednika, vojske, policije, studenata, uzvikivali parole slobode i pozivali na oslobođenje političkih zatvorenika, ukazivali na kršenja zakona, branili reke i parkove, marširali ulicama, dizali buku sa prozora kada nam je kretanje bilo ograničeno, zaustavljali iseljenja, zahtevali brigu o migrantima, toleranciju za manjinske grupe, sakupljali pomoć za naugroženije, borili se za prava žena, suprotstavljali nasilju i uvek nosili istu poruku: Niko nije slobodan, dok svi nismo slobodni.

Na današnji dan treba da ohrabrimo jedni druge da u praksi usvojimo principe dugoročnog zalaganja za preuzimanje i transformaciju zvaničnih institucija tako da solidarnost ne zavisi samo od pojedinačnih aktivnosti građana, već da ona bude fundamentalna vrednost na kome je naše društvo zasnovano.

U solidarnom društvu građani i institucije brinu o tome da se eliminiše siromaštvo, razvija poverenje među ljudima, podstiču međugeneracijski odnosi i razvijaju ustanove za brigu o deci, za pomoć bolesnima, kao i uslovi za dostojanstvenu starost. Odnosi među ljudima su bolji kada su zasnovani na međusobnom oslanjanju, deljenju, građenju socijalnih sigurnosnih mreža i dobronamernosti, a ne isključivo u nadmetanju za resurse, položaje i mesto u hijerarhiji.

Uz sav zamor koji praćenje političke situacije u Srbiji nosi, kao i pokušaji da se ona menja, ide i osećaj da to radimo zajedno sa dobrim i solidarnim ljudima, ljudima od kojih učimo kako da se brinemo jedni o drugima, o našim zajedničkim dobrima, ali i o sebi samima.

Hvala vam za zajedničku borbu, pobede su pred nama.

Pročitaj i ovo: