Povodeći se za poslovicom „selo fali, a u grad se svali“, Srbija je to revnosno i učinila. Svako četvrto selo u Srbiji je u fazi nestajanja. U samo 12 odsto srpskih sela broj stanovnika raste, dok u 86 odsto opada. Više od statistike, govore sama sela, kroz koja često prolazim, na putu ka nekom planinskom vrhu. Zaraslim putevima stižem do zaraslih dvorišta, zaraslih kuća.
Ako ugledam dim iz nečijeg dimnjaka, razvučem se u osmeh. Domaćin, ko zna od kada, nije video prolaznika. Čkilji, obradovanim, očima i poziva na kafu, rakiju, slatko od dunja… Glas podrhtava dok priča o nekadašnjem uzavrelom, seoskom životu. Pokazuje na kuću na drugom kraju sela. Tamo živi jedini komšija. Ostala ognjišta ugašena ili ih preko leta, neko zažari. Mesna zadruga je poluurušena. Zgrada škole stidljivo viri iza raznih puzavica. Tako su virile i razbarušene glave njenih đaka, u punim učionicama. Kao da vidim učitelja, kako im, stojeći ispred table, čita redove iz jedne od čarobnih knjiga. Dečak iz zadnje klupe recituje sveže naučenu pesmicu.
“ Eh“! – Ote se i meni i domaćinu, ostarelom dedici.
Ono što bi moglo da povrati nadu i oživi makar ona sela koja se uprkos zanemarivanju odupiru i ne žele da zgasnu je nova i ofanzivna politika ruralnog razvoja.
Sa druge strane, na onom ljudskom nivou, treba pomoći onima koji ne odustaju, da opstanu. Treba ljude posetiti, napisati im pismo, poslati im knjigu. Iako Srbija masovno jeste otputovala za Beograd, Novi Sad, Niš, veze koje imamo sa selom, a pre svega ljudima na selu ne moraju zamreti jer će one biti klica za vraćanje života u opustela mesta. Razvoj ovih veza mogla bi biti metaforička povratna karta, umesto karte u jednom pravcu koja ove ljude i živote ostavlja same i zaboravu.
Nijednoj baki i deki i mališanu, ni u jednom selu u Srbiji, ne treba reći zauvek zbogom već kao društvo moramo naći način da ih uvažimo i podržimo.
Ono što uvek mogu jeste da pričam o njima svima koji hoće da čuju priču o gašenju onog što je najlepše u Srbiji, srpskog sela i da istrajavam u nadi da ova priča nije gotova i da nas u njoj čeka neki drugačiji kraj, umesto ovog koji naslućujemo sa zebnjom. Kad god mogu poslaću knjigu, napisaću pismo i učiniti sve što mogu, ne bih li umanjio prodaju karata u jednom pravcu. Verujem da će te i vi učiniti štošta, da kupite povratnu kartu za srpsko selo.
Putuj Srbijo, ali se i vrati…
Pročitaj i ovo:
Nedopustivo zastrašivanje odbornice u Skupštini grada Pančeva
Opoziciona odbornica, Tamara Maksić, koja je i članica Predsedništva ZLF, doživela je višečasovno nasilje i omalovažavanje na sednici Skupštine grada Pančeva sa ciljem njenog ućutkivanja, zastrašivanja i povlačenja iz političke borbe. Ovo nije prvi put da odbornici većine iz Pančeva - muškarci - izlažu Tamaru Maksić nasilju i brutalnim uvredama, što osim što dokazuje negovanje mizogine političke kulture, jasno ukazuje i na to da SNS podržava zatrašivanje, ućutkivanje i delegitimizaciju kao strategiju tretmana žena u javnom životu.
Lazović: U EU smo i političke neistomišljenike upozorili da je Vučić ubica demokratije u Srbiji
Kopredsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović izjavio je da iz Evrope stižu lepe vesti u vezi sa Srbijom, navodeći da se o prestanku pružanja dalje podrške režimu Aleksandra Vučića sada govori i među evropskim konzervativcima, koji su do sada bili politički kišobran Vučiću, ali i u vezi sa litijumom i zaustavljanjem tih projekata.
ZLF i PSG: Nikodijević ima rok od 15 dana da pokrene inicijativu o razrešenju Šapića
Šefica odborničke grupe Zeleno-levog fronta i Pokreta slobodnih građana u Skupštini Beograda Natalija Stojmenović izjavila je da predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević ima rok od 15 dana da pokrene inicijativu i zakaže sednicu o razrešenju gradonačelnika Aleksandra Šapića.
