Povodeći se za poslovicom „selo fali, a u grad se svali“, Srbija je to revnosno i učinila. Svako četvrto selo u Srbiji je u fazi nestajanja. U samo 12 odsto srpskih sela broj stanovnika raste, dok u 86 odsto opada. Više od statistike, govore sama sela, kroz koja često prolazim, na putu ka nekom planinskom vrhu. Zaraslim putevima stižem do zaraslih dvorišta, zaraslih kuća.
Ako ugledam dim iz nečijeg dimnjaka, razvučem se u osmeh. Domaćin, ko zna od kada, nije video prolaznika. Čkilji, obradovanim, očima i poziva na kafu, rakiju, slatko od dunja… Glas podrhtava dok priča o nekadašnjem uzavrelom, seoskom životu. Pokazuje na kuću na drugom kraju sela. Tamo živi jedini komšija. Ostala ognjišta ugašena ili ih preko leta, neko zažari. Mesna zadruga je poluurušena. Zgrada škole stidljivo viri iza raznih puzavica. Tako su virile i razbarušene glave njenih đaka, u punim učionicama. Kao da vidim učitelja, kako im, stojeći ispred table, čita redove iz jedne od čarobnih knjiga. Dečak iz zadnje klupe recituje sveže naučenu pesmicu.
“ Eh“! – Ote se i meni i domaćinu, ostarelom dedici.
Ono što bi moglo da povrati nadu i oživi makar ona sela koja se uprkos zanemarivanju odupiru i ne žele da zgasnu je nova i ofanzivna politika ruralnog razvoja.
Sa druge strane, na onom ljudskom nivou, treba pomoći onima koji ne odustaju, da opstanu. Treba ljude posetiti, napisati im pismo, poslati im knjigu. Iako Srbija masovno jeste otputovala za Beograd, Novi Sad, Niš, veze koje imamo sa selom, a pre svega ljudima na selu ne moraju zamreti jer će one biti klica za vraćanje života u opustela mesta. Razvoj ovih veza mogla bi biti metaforička povratna karta, umesto karte u jednom pravcu koja ove ljude i živote ostavlja same i zaboravu.
Nijednoj baki i deki i mališanu, ni u jednom selu u Srbiji, ne treba reći zauvek zbogom već kao društvo moramo naći način da ih uvažimo i podržimo.
Ono što uvek mogu jeste da pričam o njima svima koji hoće da čuju priču o gašenju onog što je najlepše u Srbiji, srpskog sela i da istrajavam u nadi da ova priča nije gotova i da nas u njoj čeka neki drugačiji kraj, umesto ovog koji naslućujemo sa zebnjom. Kad god mogu poslaću knjigu, napisaću pismo i učiniti sve što mogu, ne bih li umanjio prodaju karata u jednom pravcu. Verujem da će te i vi učiniti štošta, da kupite povratnu kartu za srpsko selo.
Putuj Srbijo, ali se i vrati…
Pročitaj i ovo:
Radomir Lazović osudio kontramiting ispred mesta gde Dijana Hrka štrakuje glađu
Poslanik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović izjavio je danas u parlamentu da osuđuje kontramiting ispred mesta gde Dijana Hrka štrakuje glađu, zahtevajući utvrđivanje odgovornosti za pogibiju sina Stefana na novosadskoj železničkoj stanici 1. novembra prošle godine.
Kozma: Zar je Srbiji kao ekonomskom tigru potreban hotel Trampovog zeta za privredni razvoj?
Poslanik Zeleno-levog fronta Robert Kozma upitao je danas u Skupštini Srbije, tokom rasprave o zakonu za rušenje zgrada Generalštaba, kako to da je vladajućoj koaliciji potreban hotel Trampovog zeta na mestu tih zgrada, koji bi uticao na privredni razvoj Srbije, kada tvrde da je država ekonomski tigar.
“Režim se takmiči u boli s majkom koja je izgubila sina, mladi porazili Vučića”: Đorđević o dešavanjima ispred i u parlamentu
"Teško je objasniti ponašanje iz 'ćacilenda' prema jednoj majci koja je izgubila sina, a jasno je da je bilo potrebno napraviti jednu buku, da se prikrije komemorativni skup 1. novembra, kao i pljačka koja se dešava u parlamentu o Generalštabu" - tako kopredsednica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević opisuje situaciju koja se dešava ispred i u Skupštini Srbije.
