Prizori iz Srbije od prošlog vikenda obišli su cijeli sijet, koji je već zatrpan slikama raznih protesta širom planete protiv novih pandemijskih mjera, pobunom radnika i poljoprivrednika za svoja prava – dokonih ljudi kako bi ih opisao predsjednik Srbije Aleksandar Vučić.

Protiv čega su se građani Srbije pobunili?

Galerija je puna slika pobuna koje su se dešavale samo u ovom milenijumu u Srbiji, na kojima su građani protestvovali protiv diktature, sječe stabala i šuma, bespravnog rušenja, prebijanja opozicionara, medijske blokade, lažnih dipoma i doktorata… Bilo je naravno i protiv uvođenja novih mjera zbog pandemije, kada su pretučeni i uhapšeni mnogobrojni građani od strane policije, koja je tom prilikom na ulice izvela sve jedinice, kao da je bio u pitanju Dan Pobjede u Moskvi.

U subotu 28. novembra građani su se pobunili za odbanu zemlje, vazduha, vode, a vatra je došla sama od sebe.

Nakon izglasavanja spornih Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, kao i Zakona o eksproprijaciji, kojim su prema ocjeni brojnih ekoloških pokreta i organizacija, kao i stručne javnosti, ugrožena osnovna ljudska prava (na zdravo okruženje i imovinu), dok su favorizovani interesi krupnog kapitala, poput sporne kompanije Rio Tinto (eksploatacija litijuma kod Loznice), zbog koje se i pretpostavlja da su ovi zakoni donešeni.

Došlo je do najavljene jednočasovne blokade Srbije, koju su podržale i istaknute javne ličnosti.

U Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu i Šapcu ljudi su se okupili u velikom broju kako bi blokirali saobraćajnice. U Topoli se okupilo nešto manji broj ljudi, koji je doskočio snagama javnog reda i mira, tako što su neprestano prelazili put na pješačkom prelazu, onemogućavajući iste da ih kazne i vozila da nastave svojim putem, u tih najavljenih sat vremena.

Neđe je došlo do policijske brutalnosti u vidu prebijanja, hapšenja i nove discipline „prebacivanje žene preko bankine autoputa“. U Šapcu smo svjedočili napuštanju policije koja je obezbijeđivala protest, nakon čega je uslijedio „slowmotion“-u bagera („spoiler“ premijerke Srbije) u namjeri da prođe kroz ljude, koji uspijevaju da ga zaustave, tako što je jedan od protestanata, Dragan Milovanović Crni primio par udaraca nogom od osobe sa bagera, kojoj je zatim zadao niz aperkata, zbog čega je kasnije bio uhapšen.

Nakon toga, kako tvrde – iz službenih vozila „Za našu decu“ (slogan SNS-a) izlaze đeca uzrasta oko dvadesetak godina, koja sa identičnim motkama (dan prije je bio tzv. crni petak, vjerovatno su bile po povoljnim cijenama u šoping molovima, najvećim u ovom dijelu Evrope) i jednim čekićem počinju da tuku okupljene ljude. Očevici pretpostavljaju da su željeli stići na proslavu 13 godina od osnivanja vladajuće Srpske napredne stranke, koja se taj dan održavala u Areni (bez osnivača Tomislava Nikolića).

Takvi događaji akumulirali su još veće nezadovoljstvo protestanata, koji su dan nakon, u neđelju, organizovali veliki protest protiv nasilja, dok se paralelno odvijao i protest protiv zagađenja vazduha, koji u Srbiji odnosi mnogo života i stavlja je na sami vrh liste polucije u svjetu.

Pokret „Ne davimo Beograd“ uzeo je učešća i na ovim protestima, na kojima se okupljenim građanima obratio i Radomir Lazović, jedan od osnivača NDBG.

Ovaj pokret je nastao kao odgovor na bespravno rušenje u Hercegovačkoj ulici u Beogradu, prije šest godina, nakon čega su kroz protestne ulične šetnje tražili odgovornost za te događaje, kada su ljudi sa fantomkama, ili „kompletni idioti“ kako ih je nazvao Aleksandar Vučić, tokom noći srušili sve objekte u toj ulici, vezali stražara jednog od tih objekata, koji je ubrzo uslijed srčanog napada i preminuo. Policija je ostala nijema te izborne noći 25. aprila 2015. godine na sve pozive ljudi koji su tražili njihovu zaštitu.

Kontroverzni projekat „Beograd na vodi – Belgrade waterfront“, ili kako su ga Beograđani nazvali „Belgrade waterFRAUD“ (fraud – prevara prim.prev) izazvao je mnoge reakcije javnosti i upozorenja struke o štetnosti, ali rušenje po noći sa fantomkama je dovelo i do pobune Beograđana, koji su se javno usprotivili tome.

Nakon brojinih protesta, koji su okupili veliki broj građana, kao i izostanka odgovora nadležnih institucija na koje je NDBG vršio pritisak, ova organizacija je odlučila da se za iste ciljeve bori unutar institucija, legitimnim demokratskim putem kao politička partija.

Radomir Lazović za Antenu M kaže da je projekat „Beograd na vodi“ udružio ljude koji se bave razvojem grada iz različitih struka poput urbanizma, kulture, arhitekture, socijalne zaštite i civilnog sektora u protivljenju takvim ambicijama naprednjačkog režima, koji je po njihovoj procjeni štetan za grad i državu, što je dovelo do organizovanih protesta i osnivanja organizacije „Ne davimo Beograd“. Uprkos protestima, donijet je Lex specialis, kojim je najekskluzivnija zemlja, predviđena starim urbanističkim planom za javno dobro, data na korišćenje za izgradnju velikog broja stanova, šoping molova i ostalih poslovnih prostora. Od kako traje gradnja, ovaj rejon grada je nekoliko puta tokom obilnih kiša plavio u kanalizacijskim vodama.

Prvobitna ideja pokreta NDBG nije bila da se bave politikom, ali su se odlučili na taj korak kako bi svojoj borbi na ulicama i protestima, dodali i ambiciju da se institucionalno bore i mijenjaju društvo, a u tome su dobili podršku i od strane DiEM25, panevropskog političkog pokreta.

„Kritikujući Beograd na vodi promovisali smo ideje da grad mora pripadati svim građanima, a ne da postoje neki koji su povlašćeni i specijalni. Da zakoni isto važe za sve, da se javna sredstva prvo troše na pomoć najugroženijima. Na protestima smo promovisali solidarnost, toleranciju, ljubav prema gradu. Sve to je ušlo kasnije i u naš program i time smo se vodili i u našem političkom djelovanju“, izjavio je Lazović za Antenu M.

„Sa druge strane, tradicionalne političke partije izneverile su poverenje građana brojnim korupcionaškim aferama i štetnim odlukama, doprinele su siromašenju društva i uništavanju institucija. Zato je bilo važno da ponudimo nove politike, koje će zastupati novi ljudi, kao i odnose unutar pokreta koji su zasnovani na solidarnosti, uvažavanju i toleranciji. Tako je nastala naša zeleno-leva organizacija koja od svog nastanka stabilno raste.“

Prije rušenja u Hercegovačkoj, vlast u Srbiji bila je povezana sa nizom afera, poput smrti Ivane Bodrožić u Hajatu, slučaja „kantrimena“, Obrenovca tokom poplava, pada helikoptera u Surčinu, oružja u Jajincima itd. Rušenje u Savamali je ipak generisalo nezadovoljstvo građana i od tada su protesti postali redovna pojava u Srbiji, posebno Beogradu. Međutim, afere su samo nastavile da se nižu, svaka gora od prethodne (Krušik, Jovanjica itd.), dok su protesti počeli da se rasipaju, kao što je bio slučaj sa „1 od 5 miliona“, ili čak i da se zloupotrebljavaju, poput onih nakon parlametarnih izbora 2020. protiv novih mjera. Borba protiv samovolje vladajuće partije je kao borba protiv Korona virusa – uvijek se pojavi novi soj. Nazire li se kraj toj borbi, u kojoj se borite ne samo sa virusom, već i antivakserima (slikovito rečeno)?

Lazović: Borba za kvalitetnije uslove života nikada ne treba da prestane, svejedno ko je na vlasti, građani uvek moraju da budu spremni da se usprotive štetnim projektima i korumpiranim političarima. Iskustvo 5. oktobra nas uči da i posle promena, moramo biti budni i uticati u kom pravcu te promene idu. Mi želimo promene koje će da dovedu do boljeg života svih, a ne povlašćene grupe pojedinaca.

Ova faza borbe, u kojoj želimo da oslobodimo naše društvo od kriminalnog režima Srpske napredne stranke će imati svoj epilog na izborima. Imamo veliku šansu da pobedimo u Beogradu, a to bi mogao biti i prvi korak u smeni vlasti i u Srbiji. Ne isključujem naravno ni to da će režim izbore pokrasti i da ćemo morati na ulici da branimo tu pobedu.

Ekološki pokret uspio je da objedini sve nezadovoljne građane, koji više ne mogu da trpe zagađenje vazduha, trovanje zemlje i vode, kao i otimanje koje izvršna vlast u Srbiji nastoji da legalizuje usvojenim Zakonom o referendumu i izmjenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji. Situacija od prošle subote nakon najavljene blokade Srbije se ne smiruje. Mnogo je pokreta i inicijativa uključeno u organizaciju, mnogo nemilih scena se desilo – kuda vodi dalji tok razvoja situacije?

Lazović: Drago mi je da su ljudi prepoznali da je ovo jedan ključni trenutak u kome će se otimanje zemlje ozakoniti i sprovoditi rutinski. Nezadovoljstvo je ogromno, a ljudi su spremni na borbu i to je dobro. Loša stvar je velika mogućnost za izbijanje sukoba i sa policijom i među građanima, pošto on odgovara vlastima. U svakom slučaju, ukoliko se nastavi sa procedurom za donošenje ovih zakona ponovo ćemo blokirati saobraćajnice i pozvati na proteste.

Paramilicijske organizacije su već izvijesno vrijeme na ulicama Srbije, poput Narodne patrole, Janjičara, Levijatana i injih. Bilo je pokušaja da se kroz novi zakon o unutrašnjim poslovima one i legalizuju. Da li je riječ o novim „Crvenim beretkama“?

Lazović: Nisam siguran da je to dobro poređenje, na sreću, radi se o grupama koje su daleko od Crvenih beretki i po obučenosti i po opremljenosti, a nadam se da nikada neće dostići mračni uticaj koji su Crvene beretke imale u našoj istoriji.

Ovi naprednjački plaćenici i sateliti su tu da zastraše građane, izazivaju sukobe i prave podmetačine kako bi se ljudi razjedinili i odustali.

Gledali smo nemile scene iz Šapca tokom blokade puteva, kada su „mladići“ iz ovih organizacija tukli sugrađane koji su mirno protestovali. Prije toga se desio slučaj kada su ti mladići „uhapsli“ aktivistkinje koje su bacile jaja na mural ratnom zločincu, što nije izazvalo sličnu reakciju kod većine opozicionih partija. Zbog čega?

Lazović: Radi se o slučajevima koji nisu povezani, ali svakako smatram da je podrška većeg dela opozicionih organizacija izostala jer se bave kalkulisanjem sa osudom ratnih zločina u ratovima devedesetih. Žao mi je što ne vide da se samo distanciranjem od politike koja je dovela do zločina, skida ljaga sa svih nas i ide ka pomirenju i trajnom miru najbližih naroda i saradnji ljudi.

Nije postojala reakcija ni na upozorenje malobrojnih da će se nasilnici i silovatelji nakon Vukovara, Sarajeva, Srebrenice itd, preusmijeriti na „svoj“ narod. Da li je to ono što se sada dešava u Srbiji, sa slavljenjem ratnih zločinaca, narodnim patrolama, iseljavanjem ljudi, oduzimanjem zemlje, zagađenjem, proganjanjem novinara i novinarki, zastrašivanjem i trgovinom ljudima, radnicima u pelenama itd?

Lazović: Siguran sam da jedan deo ima veze i sa time da ovi ljudi nisu odgovarali za svoja zlodela, ali čini mi se da je to dvodimenzionalno gledanje stvarnosti, jer su i oni, ali i mnogi drugi zapravo u službi kriminalaca kojima je nacionalizam samo korisna mantra kako bi delili i sukobljavali obične ljude koji se bore za egzistenciju. Nacionalizam je samo alat kriminalaca na vlasti.

Aleksandar Vučić se vinuo u politiku na talasu ideologije „Velike Srbije“. Da li sa projektom „Srpski svet“ on nastavlja agendu svog političkog oca Vojislava Šešelja? Ipak se on kasnije priključio SNS-u, koji je osnovao Tomislav Nikolić. Da li je on zapravo „kukavičje jaje“ Šešelja iz Haga?

Lazović: Stvarno ne znam ko je tu čije kukavičje jaje. I Šešelj i Vučić i Tomislav Nikolić bi trebalo da odgovaraju pred sudom za brojna zlodela.

Nakon 5. oktobra nije došlo do promjena sistema i politike u Srbiji. Zapravo politika većine danas opozicionih partija se bitnije ne razlikuje od vladajuće po pitanju „Srpskog sveta“. Koji su stavovi NDBG po tom pitanju, konkretno podjele Bosne, nezavisnosti Crne Gore, Srpske pravoslavne crkve, regiona uopšte?

Lazović: Ne bih se složio sa vama. Apsolutno je došlo i do promene sistema i do promene politike u Srbiji nakon pada Slobodana Miloševića. Imam puno kritika na to kako se dalje razvijala Srbija, ali takva jedna tvrdnja je daleko od istine.

Takođe ne slažem se time da se politika većine danas opozicionih partija ne razlikuje bitnije od vladajuće po pitanju „Srpskog sveta“.

Pokret Ne davimo Beograd želi da razvija partnersku saradnju pre svega sa bliskim organizacijama regiona kako bi se zajedno borili protiv izazova koje pred nas stavljaju i klimatkse promene i zaštita životne sredine, ali i sve lošiji uslovi života svih ljudi u regionu. Jako smo zadovoljni saradnjom sa Možemo! iz Hrvatske i sa URA iz Crne Gore i postoji ogroman prostor i za saradnju naših država, a Ne davimo Beograd će raditi na produbljivanju te saradnje i stvaranju mostova među ljudima.

Kako će se opozicija boriti na predstojećim izborima u Srbiji 2022. godine? Koja je strategija NDBG?

Lazović: Smatramo da je najbolje da opozicija na izbore izađe u više programskih kolona kako bi svi građani imali za koga da glasaju i kako bismo imali što veću izlaznost. Slično kao u Crnoj Gori. Ove kolone trebalo bi da sarađuju u kontroli izbora i na sve druge načine kako bismo pobedili kriminalni režim. Takođe, podržavamo ideju da se na predsedničkim izborima ide sa zajedničkim kandidatom ili kandidatkinjom.

Kakva je komunikacija između ljevice na regionalnom nivou, postoje li određene inicijative, makar one bile vezane za zelene politike, jer smo na kraju svi povezani rijekama u određene tokove?

Lazović: Saradnja već postoji, kao i veliki potencijal za njen dalji rast. Problemi sa kojima se suočavamo su zajednički, a posledice osećaju svi gađani. Nedavno smo imali skup Zelenih partija iz Evrope i regiona u Crnoj Gori, odmah zatim i u Srbiji, saradjujemo na brojnim inicijativama, a izdvojio bih regionalnu borbu za čist vazduh. U budućnosti moramo zajednički graditi ovaj zeleni talas čiji su regionalni predvodnici u ovom trenutku URA, Možemo i Ne davimo Beograd, ali se nadamo i drugim partnerstvima.

Originalni naslov: Radomir Lazović za Antenu M: Građani uvijek moraju da budu spremni da se usprotive štetnim projektima i korumpiranim političarima

Izvor: https://www.antenam.net/svijet/region/224361-radomir-lazovic-za-antenu-m-gradjani-uvijek-moraju-da-budu-spremni-da-se-usprotive-stetnim-projektima-i-korumpiranim-politicarima

Pročitaj i ovo:

Radomir Lazović za Danas: Mi smo patriote – režim je izdajnički

Moj lični utisak više je vezan za ono što se dešavalo van tog prvog Skupštinskog zasedanja, nego ta dva dana u parlamentu prilikom konstituisanja novog saziva. Isti utisak je imao i Dobrica Veselinović kada smo započinjali naš rad u gradskom parlamentu – kaže u razgovoru za Danas Radomir Lazović poslanik Ne davimo Beograd u Skupštini Srbije.

Šapić već dvadeset dana ne može da popravi jednu cev

Velika rupa nastala nakon pucanja magistralnog cevovoda u ulici 27. marta još uvek nije sanirana. Naime, prošlo je već 20 dana od kada je došlo do pucanja cevi i velike poplave u tek rekonstruisanom “Zelenom bulevaru”, a da nadležne službe ne mogu da završe sanaciju ove ulice.