Kozma: Zahtevamo da se deo novca iz republičkog budžeta usmeri u sanacije divljih deponija

Podneli smo nekoliko predloga kako bismo rebalans budžeta učinili iole pravednim. 

To su predlozi mera podrške za: 

• Decu i mlade, povećanje dečijeg dohotka, podrška za mlade pri stanovanju na studijama u velikim univerzitetskim centrima;  
• Podrška i zahvalnost našim prosvetnim radnicima; 
• Zaštitu životne sredine; 
• Smanjenje socijalnih nejednakosti
• Za borbu protiv korupcije koja izjeda našu državu 

• Deponije – ministarstvo zaštite životne sredine

Već smo ustanovili da je vladajući režim nesposoban da povuče sredstva iz pristupne pomoći EU (IPA), pa će tako umesto planiranih 14,1 mlrd RSD, povući samo 8,8 mlrd RSD. A deo tih sredstava je bio namenjen za zaštitu životne sredine. 

Predložili smo da se novac za meru podsticaja za kupovinu električnih automobila zameni za sanaciju divljih deponija. 

Mera za kupovinu električnih automobila pogoduje uskom krugu bogatih ljudi. Njima podrška za kupovinu automobila nije ni potrebna. 

Umesto toga predlažemo da se ova sredstva upotrebe u interesu svih građana. A to je za sanaciju smetlišta, divljih deponija, jer požari na tim deponijama dodatno zagađuju vazduh u Srbiji, ugrožavaju zdravlje i živote građana i građanki, a posebno onih sa hroničnim respiratornim problemima. Samo tokom prošle godine bilo je 1715 požara na deponijama.  

• Energetska efikasnost – da nam domovi budu topli ove hladne zime 

Mera za zamenu grejnih tela

Ovo je podrška najugroženijim građanima, oni koji jedva mogu da priušte troškove gejanja, onima koji će ovu zima posebno teško progurati. To su naši građani koji imaju mesečni dohodak do 50 hiljada dinara mesečno. A 50% zaposlenih zarađuju toliko, po podacima od septembra 2021. godine Republičkog zavoda za statistiku. A pogotovo se ova mera odnosi na one koji imaju zarade ispod 35 hiljada rsd, a to je 23,2 % zaposlenih. 

Oni se prevashodno greju na čvrsta goriva, odnosno drva. Za to najčešće koriste šporete koji su stari preko deset godina i energetski su neefikasni i zagađuju vazduh disproporcionalno više nego druga grejna tela.     

Predloženi amandman omogućio bi lokalnim samoupravama mere podrške najugroženijim građanima kojim bi se izvršila zamena grejnih tela na način da se kupe moderni eko-šporeti koji su tri puta više energetski efikasniji i emituju manje PM čestica i time bi manje zagađivali vazduh u Srbiji.

Za predloženih 900 miliona dinara bi minimum 20 hiljada građana moglo da dobiju subevencije za kupovinu eko-šporeta.

Mera za zamenu izolacije

Do 40% odsto toplotne energije izgubi se u svakom domaćinstvu zbog dotrajale stolarije, loše fasade i krovne izolacije, kao i neefikasnih sistema grejanja.

Dve stvari su potrebne:

• Modernizacija toplana i EPS-a, na primer, uvođenje profesionalnog rukovodstva koje neće arčiti našu svojinu je jedna stvar. 
• Omogućiti i drugim merama da nam stanovi i kuće budu topli. 

A za to je potrebno da se omogući građanima da osavaremene izolaciju stanova, zamene stolariju i drvenariju na prozorima, vratima, terasama. 

Tako će:

• utošak energije će biti bolji – manje se troši, a i manje se proizvodi el. energije
• građani će moći zimu da provedu u toplim stanovima i kućama 
• imaće smanjene račune za struju, gas ili drva.     

• Podrška mladima 

Kada smo pričali o zakonu o ministarstvima, tada smo vam ukazali na vaše skandalozno tretiranje mladih osoba, jer ste razbucali ministarstvo omladine i sporta i stavili mlade u zapećak turističke politike. 

Tada ste se branili time da ćete povećati budžet za politike za mlade. I evo nam rebalans?! Moram da vam čestitam, uspeli ste budžet za mlade koji je bio sramotnih 0,08% da dodatno smanjite, pa je tako ukupni budžet za mlade u ovoj godini 0,05%. 

Stvarno, svaka vam čast! Mislili smo da ne može gore, ali vi nas svaki put iznenadite. Nažalost, na negativan način. 

A hajde da pogledamo kako žive mladi danas: 22% mladih je nezaposleno u ovoj godini, 75% mladih u Srbiji jedva zarađuje za osnovne životne troškove, a 65% mladih živi kod roditelja jer ne mogu da iznajme ili kupe stan. A i kako bi sa ovim cenama kirija?! 

O tome će više malo moje kolege i koleginice i kako možemo da pomognemo mladima da lakše priušte stanovanje.  

Ono što predlažemo jeste da se povećaju sredstva za programe podrške mladima u zapošljavanju, kako bi kroz različite obuke stekli dodatne veštine i znanja koja bi omogućila da se zaposle i da rade na kvalitetnim i dobro plaćenim poslovima. 

• Zahvalnost i podrška prosvetnim radnicima

Prekjuče je bio Dan prosvetnih radnika i radnica Srbije i ovom prilikom želim da čestitam nastavnicima, nastavnicama, učiteljima i učiteljicama, kao i tehničkom osoblju u školama, njihov dan. I da im se zahvalim na odgovornom poslu koji obavljaju u našem društvu. Oni školuju i obrazuju našu decu i mlade. Stvaraju buduće društvo, a kakvo će to društvo biti, ako su nam nastavnici poniženi. Nažalost, prosvetni radnici nisu na adekvatan način uvaženi od strane svoje države. I razloga za proslavu njihovog dana nažalost nema, kako i sami prosvetni radnici kažu… 

Mi predlažemo da se podrže prosvetni radnici i tehničko osoblje u osnovnim i srednjim školama i da im se u znak zahvalnosti tokom novembra i decembra ove godine isplati jednokratna mera podrške od po 5000 rsd. 

Ovo je samo način da im se kaže – hvala.  

A pozivamo da se odmah krene u ponovne razgovore sa sinidikatima prosvetnih radnika, kako bi bili adekvatno uvaženi u sledećoj godini i pri svakoj sledećoj godini. U avgustu ove godine je prosečna plata nastavnika 69 hiljada dinara, a prosečna potrošačka plata je 87 hiljada dinara. Naši nastavnici i nastavnice ne mogu da priušte ni prosečnu potrošačku korpu. 

Prosvetni radnici su herojski izgurali prethodne 2,5 godine pandemije korona virusa. 

Neretko su prosvetni radnici bili ti koji su sopstvenim materijalnim troškovima nadomešćivali troškove prelaska na onlajn nastavu ili tzv. hibridnu nastavu. To su često bili troškovi kao što je plaćanje licenci za korišćenje onlajn platformi za učenje, kupovina adekvatnog internet priključka ili brzine protoka interneta kod kuće, kako bi mogli držati onlajn nastavu. Morali su izdvojiti dodatno vreme za pripremu nastavnog materijala i materijala za vežbe i prilagođavanje istog za onlajn nastavu. Samim tim njihov radni dan se produžio.   

I pitaćete nas – Odakle? Koje pare da koristimo za ove mere

Predložili smo da se predlog naših mera mahom finansira iz budžetske rezerve. Ona bi trebalo i da se koristi upravo za ovakve predloge mera, u uslovima krize – nesumnjivo energetske krize, ali i krize prouzrokvane nestručnim vođenjem države, pa tako imamo i finansijsku krizu koja se najbolje ogleda u inflaciji cena hrane, pre svega osnovnih namirnica. 

I šta je Vlada RS rekla – da ih ne interesuju ove mere za koje znaju da bi bile u interesu svih građana! 

Kažu potrebna rezerva će se koristiti za druge stvari. Hajde da pogledamo za čega se najviše koristila prošle godine?!

Na osnovu izveštaj Fiskalnog saveta za 2021: lokalnim samoupravama je isplaćemo u 2021. godini skoro 3 milijarde dinara, a od kojih je najviše dobio Beograd (1,45 milijardi) a na primer Jagodina (100 miliona rsd). Da sumiram, rezervu ne žele da koriste u interesu svih građana, nego za krpljenje Vesićevih, Šapićevih, Sinišinh i Palminih rupa u budžetu koje su kao krateri na mesecu!