Predstavnici pokreta Ne davimo Beograd, Robert Kozma i Stefan Tasić, učestvovali su na konferenciji “Stvaramo viziju dobrog društva” održanoj u subotu 27. novembra u organizaciji Socijaldemokratskog kluba i Fondacije Fridrih Ebert.

Na prvom panelu „Šta čini dobro društvo?“ učestvovali su Stefan Tasić  iz Ne davimo Beograd, Vladimir Simović iz Centra za politike emancipacije, Nikola Burazer, European Western Balkans, Ema Stepanović iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava i Ksenija Marković iz Demokratske stranke. U fokusu rasprave bili su dohodovna nejednakost u Srbiji, status radničkih prava, kao i primeri borbi protiv autoritarnih režima u regionu.

Stefan Tasić je istakao da je u regionu došlo do niza pozitivnih promena iz kojih možemo mnogo toga da naučimo, ali da treba biti oprezan kada je u pitanju prepisivanje recepata za borbu protiv autoritarnih režima na lokalni kontekst u Beogradu i Srbiji. Sprovođenje predizbora poput onih u Budimpešti koji su doneli pobedu opozicije ne bi dalo željene efekte, pre svega imajući u vidu različite institucionalne podsticaje, odnosno da u Budimpešti postoji većinski izborni sistem koji podrazumeva glasanje za pojedince, nasuprot proporcionalnom sistemu u Beogradu. U tom smislu, imajući u vidu lokalni kontekst, Ne davimo Beograd je najbliži crnogorskom modelu i koordinasnoj strategiji izlaska u nekoliko kolona koju bi pratio dogovor između opozicionih aktera po različitim pitanjima, poput zajedničke kontrole izbora.

Osim toga, Tasić je prokomentarisao i novu vladu u Nemačkoj u kojoj će Zeleni imati značajnu ulogu, uključujući i ministarstvo spoljnih poslova koje će voditi ko-predsednica stranke Analena Berbok. Promena nemačke vlade nakon šesnaestogodišnje vladavine Angele Merkel je dobrodošla i očekujemo više kritičkih tonova ka autoritarnom režimu u Srbiji, međutim, moramo biti svesni da se za demokratiju i slobodu ipak moramo sami izboriti.

Robert Kozma je na drugom panelu „Ko čini dobro društvo“ istakao značaj ekoloških pitanja poput čistog vazduha, čistih reka, očuvanja zelenih površina i šuma, navodeći da to nisu pitanja tzv. privilegovane manjine, nego upravo osnovna egzistencijalna pitanja i najviše se tiču upravo onih koji imaju najmanje. Tako dolazimo do situacije da imamo zagađenje vazduha koje postaje i zdravstveni problem jer teže mogu da ga reše oni koji imaju manje sredstava. Zato borba za zdravu životnu okolinu ide uporedo sa borbom za javne i prirodne resurse, omogućavanje svima da imaju kvalitetne javne usluge: dom zdravlja, javni prevoz, vrtiće, školstvo – solidaran, pravedan i zeleni grad.

Na panelu su učestvovali i Ljuban Panić, Stranka slobode i pravde, Nebojša Novaković, Demokratska stranka i Konstantin Samofalov, Socijaldemokratska stranka.

Pročitaj i ovo:

Srednjovekovno nasleđe na teritoriji Beograda: Slučaj manastira Kastaljan

Dok se u centru grada podižu neprimereni i umetnički bezvredni spomenici, poput onog despotu Stefanu Lazareviću na Starom gradu, postojeće kulturno nasleđe upravo iz perioda njegove vladavine zanemaruje se i ugrožava. O ovome svedoči primer ostataka manastira Kastaljan koji smo obišli povodom najava da se sprema nadogradnja ovog izuzetnog lokaliteta koji ne samo da je zaštićen kao spomenik kulture, već se nalazi i unutar zaštićenog prirodnog dobra.

Plan generalne regulacije uvod u seču Košutnjaka

Planom generalne regulacije Beograda, na koji smo predali stručne primedbe, pripremljen je teren za novi napad na naš Košutnjak. U ulicu Kneza Višeslava planom su postavljena tri kružna toka koja su prekopirana iz plana kojim je investitor Avala Film predvideo seču skoro 30ha šume i protiv koga su građani ustali i sakupili 80.000 potpisa.

Leva obala Dunava pokazala potencijal za promene na referendumu

Beograd je, zajedno sa drugim većim gradovima, jasno rekao NE! promeni ustava, a sa njim i Palilula, teritorijalno najveća beogradska opština, gde je vlasti poverovalo 43.08%, a poverenje uskratilo 56,92% građana. Rezultat na levoj obali Dunava malo drugačiji, DA je zaikružilo 51,74%, a potencijal za promene pokazala su naselja Kotež (52,94%), Krnjača (51.60%) i Borča (50,42%).