KOVID-19 i Kosovo: trojna kriza

Dok se većina zemalja sveta suočava sa dvojnom, zdravstvenom i ekonomskom krizom, Kosovo prelazi u trojnu krizu zbog političkih dešavanja.

Piše: Edison Jakurti

Ukoliko bi se ekonomska kriza prouzrokovana od KOVIDA-19 opisala jednim pridevom, onda bi to bio: bez presedana, jer su njeni razmeri globalni  i iz istog razloga. Ali moramo znati da se ona događa u doba velike krize: u kapitalizmu su krize inherentne i gotovo periodične. Dakle, KOVID-19 je više žar nego razlog ekonomskih problema sa kojima se suočavamo.

Trenutna ekonomska kriza, i pored toga što je bez presedana, nije odvojena od prošlosti. Ili drugim rečima: u prošlosti nismo nailazili na krizu iste prirode, ali stalno smo gledali različite krize. I pored toga što je ova kriza neuobičajene vrste, poređenja ne nedostaju. Na primer, neki su je upoređivali sa onom koja nalikuje ratu.

Znajući da Kosovo nije imalo godišnji ekonomski zastoj još od vreme rata i zbog toga što sada očekujemo pad, rat postaje referentna tačka u istoriji. A pošto nema mnogo studija o ekonomskoj istoriji regiona, verovatno je vredno podsetiti na izazove iz ne tako daleke prošlosti.

Ovaj tekst je objavljen u okviru inicijative „Priče iz regiona” koju realizujemo u saradnji sa Res Publica i Institut za komunikacijske studije (Makedonija), u saradnji sa Institutom za demokratiju i medijaciju (Albanija), Analiziraj.ba (BiH), Radio KIM (Kosovo), Sbunker (Kosovo) i PCNEN (Crna Gora).

Najveće ekonomske depresije na Zapadnom Balkanu

Dok razvijene zemlje kao referentnu tačku uzimaju Veliku depresiju iz 1929-39 godine. ili Veliku recesiju 2007-2009, šest zemalja Zapadnog Balkana (Bosna i Hercegovina, Republika Kosovo, Crna Gora, Makedonija, Albanija i Srbija), koje nisu deo Evropske Unije, pretrpele su najveće ekonomske krize tokom ratova i ekonomskih i političkih tranzicija. 90-ih godina.

Podsećanja radi, tehnička definicija depresije u privredi je situacija kada godišnji pad bruto domaćeg proizvoda (BDP-a) iznosi više od 10%. I, uglavnom, zahvaljujući istorijskim podacima iz ambiciozne baze podataka Project Maddison, mogu se izračunati najveće depresije u istoriji različitih zemalja širom sveta. Kao što vidimo na Slici 1 ispod dole, svih šest zemalja Zapadnog Balkana (WB-6) su u prošlosti imale takve padove.

Od ovih istorijskih padova, najblaži pad bio je u Makedoniji 1993 godine, kada je godišnji privredni rast iznosio oko -10,2%. Dok je najveći pad zabeležen za vreme rata na Kosovu, 1999. godine, kada je BDP zabeležio godišnji pad od oko 37,6%.

Dok je oporavak (povratak u prvobitno stanje – pre depresije) bio drugačiji i u pogledu trajanja i u pogledu godišnjih stopa rasta. Na primer, kao što je prikazano na slici 2 ispod, Republika Kosovo i Bosna i Hercegovina brže su se oporavile. To je zbog činjenice da je ekonomska osnova bila manja, a prosečni privredni rast tih godina veći.

Elem, uprkos velikoj neizvesnosti, čak ni najveći pesimista danas ne očekuje da trenutnu krizu okarakteriše tako drastičnim padom BDP-a kao što se dogodilo 1990-ih. Međunarodni monetarni fond opisuje trenutnu krizu kao:neuporedivu. Svetska banka, takođe, smatra da se radi o najdubljoj globalnoj recesiji u poslednjim decenijama. Ali čak i njihova najpesimističnija predviđanja nisu ni blizu padovima prikazanim na Slici 1.

Slično tome, čak ni najveći optmista ne može očekivati ​​slične godišnje stope rasta, jer se mnogo toga promenilo od tada – od porasta osnove domaćih privreda do dinamike njihove integracije u globalna tržišta.

A vreme potrebno za oporavak od trenutne krize uveliko će zavisiti od vladinih politika. To može dodatno da iskomplikuje stvari kada postoji politička kriza, kao što je to slučaj sa Kosovom.

Trojna kriza na Kosovu i (izgubljena) mogućnost za ekonomske promene

Dok se većina zemalja sveta suočava sa dvojnom, zdravstvenom i ekonomskom krizom, Kosovo prelazi u trojnu krizu zbog političkih dešavanja. Ovo je kulminiralo kada je preraslo u prvi slučaj na svetu gde je tokom pandemije “mirnim državnim udarom” svrgnuta vlada Kurtija, 50 dana nakon njenog formiranja, kako bi došla na vlast vlada Hotija. Snažan razlog, između ostalog, za ovaj puč bilo je to što je vlada Kurtija smatrana kao prepreka planu za podelu Kosova, nešto, što bi moglo biti ključni deo sporazuma koji bi proizašao iz dijaloga sa Srbijom.

I dok su mere preduzete za upravljanje zdravstvenom krizom u svetu umanjile ekonomsku krizu, politička kriza na Kosovu dodatno je pogoršala zdravstvenu i privrednu krizu.

Uprkos činjenici da je nasledio zdravstveni sistem sa mnogim problemima, Kurtijeva vlada uspela je da napravi Kosovo jednu od najuspešnijih država u pokušaju da ispravi krivu zaraženih slučajeva. Podsećamo da je Kosovo otprilike nedelju dana pre glasanja Vlade Hotija, tačno 24. maja imalo 0 novih slučajeva i do tog datuma, je bilo 29 smrtnih slučajeva.

Vlada Hotija izglasana je 3. juna, sa minimalnim brojem potrebnih glasova, tek nakon što je predsednik države posle ponoći u svom domu posetio “odlučujućeg” poslanika za formiranje Vlade. I, kao što se vidi na slici 3, ovo je doba kada je započeo ogroman rast novoinficiranih ljudi.

To se, naravno, poklapa sa postepenim otvaranjem privrede, što je ranije bilo planirano od strane Kurti-jeve Vlade. Ali sada je vlada Hotija preuzela upravljanje zemljom i upravljanje pandemijom, koju je on opisao kao jednu od dva glavna prioriteta zajedno sa privrednim oporavkom.

Rezultati ove prioritizacije najbolje su prikazani na Slici 3. Ono što smo do sada videli od Vlade Hotija nije upravljanje, već nadzor pandemije i pretnja građanima putem “praznih” pres- konferencija za novinare.

Nešto više od mesec dana kasnije, kada je Kosovo zabeležilo 0 novih slučajeva, po prvi put na Kosovu, 29. juna, imali smo preko 100 novih slučajeva (tačno 122 slučaja) i ukupno 49 ljudi koji su izgubili svoje živote. Slične brojeve videli smo i narednih dana. Sve ovo po preporuci da se asimptomatski slučajevi kontakta ne testiraju – što znači da bi broj zaraženih osoba mogao biti i veći i da bi mnogi slučajevi zaraženih virusom mogli ostati neidentifikovani. Trenutno ne postoji transparentnost, ali čini se da su zdravstvene ustanove i kapaciteti u zemlji blizu svojih limita.

Uprkos velikoj razlici između upravljanja zdravstvenom krizom, imamo fundamentalnu razliku u pristupu ekonomskoj krizi. Vlada Kurtija bila je u procesu završetka implementacije Hitnog fiskalnog paketa, kada je objavila i Paket za privredni oporavak.Ovo je bio ambiciozan plan od oko 1,26 milijardi eura. Konkretno, ovaj paket je predviđao:

1. Kredit za preduzeća i domaćinstva;
2. Nepovratna sredstva/grantove namenjeni mladima za inovacije i praksu;
3. Plan zapošljavanja i formalizacije putem subvencioniranja plata;
4. Plan subvencioniranja plata u sektoru ugostiteljstva, restorana i kafića (HORECA);
5. Stipendije za đake i stipendije za obrazovne institucije i preduzeća;
6. Plan za smanjenje siromaštva;
7. Grantovi za podršku projektima u zajednici koje sprovode nevladine organizacije;
8. Dopuštanje prekoračenja fiskalnog praga za 3 godine;
9. Za iseljenike: Pokrivanje troškova za zeleni karton, povoljniji uslovi za hartije od vrednosti i finansijska podrška na aerodromu Adem Jašari kako bi imali povoljnije cene karata za putnike koji dolaze na Kosovo;
10. Punjenje državnih rezervi osnovnim proizvodima proizvedenim u zemlji;
11. Početak rada na osnivanju Suverenog fonda za javna preduzeća.

Zapravo, ovo se nije činilo samo kao planom za oporavak, već i prekretnicom za ekonomski odnosno privredni razvoj. Putem iste bi mogli da se kreiraju novi putevi koji bi omogućili rešavanje najvećih ekonomskih problema koje Kosovo ima, a neki od njih bi mogli da se pogoršaju kao rezultat krize.

Na primer, hronični problem kosovske ekonomije je strukturna nezaposlenost– uglavnom kao rezultat jaza koji postoji između obrazovne pripreme i veština potrebnih na tržištu rada. Međutim, kao rezultat krize, ciklična nezaposlenost će takođe postati problem – uglavnom zbog nesposobnosti kompanija da zadrže radnike.

Ili problem su bile  visoke kamatne stope koje su otežale pristup kapitalu za mikro i mala preduzeća. Sada, kada je nedostatak ekonomske aktivnosti smanjio profit, uz povećanu potrebu za likvidnošću, povećao se i rizik od nemogućnosti vraćanja i otplate kredita – pritom je pristup kapitalu mogao da se pogoršava i dalje.

Sa druge strane, bilo je indicija o poboljšanju nekih od najvećih problema u kosovskoj ekonomiji, kao što je visok trgovinski deficit. .Maj mesec je bio treći mesec zaredom da je Kosovo imalo pad trgovinskog deficita (roba) u odnosu na prošlu godinu. Prema podacima Kosovske Agencije za statistiku, ovog meseca izvoz je iznosio oko 38,7 miliona eura, a uvoz oko 239 miliona eura, u kom slučaju trgovinski deficit iznosio je oko 200,3 miliona eura. U odnosu na maj prošle godine, ovo je povećanje bilo za oko 21,6% izvoza, smanjenje za oko 25,7% uvoza i smanjenje za oko 30,9% trgovinskog deficita. Ovaj pad trgovinskog deficita robe samo je još jedan pokazatelj da je pandemija odlična prilika i mogućnost za intervenciju u strukturi privrede.

Ali ono što se dogodilo sa dolaskom Vlade Hotija, izvanredan je primer kako stara vlada ne izbegava nijednu krizu – oni to koriste za osvežavanje statusa kvo. I pored toga što njegov plan za ekonomski oporavak sadrži mnogo ,,pozajmljenih” elemenata preuzetih iz plana koji je predstavila Vlada Kurtija, nijedan se od njih ne primenjuje. Izuzetak od „pozajmljenih“ mera je opasna ideja stvaranja mogućnosti za povlačenje 10% penzijskog fonda, što bi stvorilo više problema u budućnosti. Uz to, kao deo plana za ekonomski razvoj i ono što Hotijeva vlada obećava je privatizacija i asfaltiranje puteva, što znači nastavak neoliberalne tradicije – znači povratak “poslu kao i obično”.

Treba napomenuti da krize mogu biti neobični izazovi, ali i velike mogućnosti. One stvaraju trenutke u kojima ideje koje su nekad bile politički neprihvatljive postaju ekonomski neizbežne.Čini se da aktuelna vlada neće dugo trajati, ali sigurno je da je “ukrala” izvanredni trenutak koji je uzrokovao da pandemija započne sa velikim promenama u ekonomiji.

Međutim, nužnost tih promena podrazumeva da ne moramo čekati na novu krizu kako bi pokrenuli iste. Jednostavno potrebni su nam novi izbori i nova vlada. U početku da bi postigli stabilizaciju zdravstvenog stanja i oporavak ekonomskog stanja. Zatim, za razvoj koji nadilazi privredni rast.

Edison Jakurti je doktor ekonomskih nauka na Freie Universität Berlin. Nedavno je postavljen za zamenika ministra ekonomije, zapošljavanja, trgovine, industrije, preduzetništva i strateških investicija na Kosovu. Stekao je titulu magistra međunarodne razvojne politike, koncentrirajući se na primijenjenu ekonomiju, sa Univerziteta Duke, a stekao je zvanje doktora znanosti, magistrirao u ekonomiji i statistici, od R.I.T. Radio je kao asistent za istraživanje i nastavu na Univerzitetu Duke i kao savjetnik u Svjetskoj banci u Washingtonu, DC.