Srbija suočava se ovih dana sa više vezanih tropskih dana i noći koje izuzetno nepovoljno utiču na kvalitet života i zdravlje ljudi.

Klimatske promene i njihovi prateći efekti postale su svakodnevnica života u gradu i čine život miliona ljudi sve nepodnošljivijim. Temperature će i tokom ove nedelje prelaziti 30 stepeni celzijusovih a tokom pojedinih dana i preko 35-40 stepeni, praćene tropskim noćima sa temperaturama preko 20 stepeni. Kako bi se ublažili efekti tropskih temperatura Ne davimo Beograd i Zeleno levi front predlažu kratkoročne i dugoročne mere.

Potrebno je sve poslove koji nisu apsolutno esencijalni, a koji se sprovode na otvorenom stopirati i promeniti radno vreme radnika i radnica kako bi izbegli rad na temperaturama koje prelaze 30 stepeni. Zaštita i zdravlje radnika i radnica moraju biti prioritet u odnosu na profit. Trebalo bi revidirati i generalno radno vreme i dozvoliti radnicima da sve poslove koje je moguce obavljaju od kuce.

Predlažemo da se momentalno otvore sve javne institucije od muzeja, narodne skupštine, do biblioteka i sportskih dvorana i da se tako obezbedi rashlađivanje što većeg broja građana. Javne institucije napravljene su novcem svih građana i moraju biti na usluzi svim građanima a trenutno je najbitnije obezbediti temperaturni komfor za što veći broj građana.

Osim otvaranja institucija potrebno je obezbediti dovoljnu količinu pijaće vode svim stanovnicima grada kako bi se pravovremeno rashladili i hidrirali i time umanjili mogućnost toplotnog udara i dehidracije. U Beogradu postoje 34 javne izvorske česme i preko 180 sa vodom za piće iz distributivne mreže. Nažalost ovaj broj nije dovolja još je pri tome od 34 javne izvorske česme na samo 4 voda za piće fizičko-hemijski i mikrobiološki ispravna. Primera radi grad Beč koji je tek nešto malo veći od Beograda ima preko 1300 javnih česmi!

Potrebno je što pre instalirati nove javne česme, a tamo gde nije moguće potrebno je obezbediti cisterne sa pijaćom vodom.

Osim ovih kratkoročnih mera potrebno je ozbiljno raditi na pošumljavanju i stvaranju hladnih gradskih ostrva koja bi bila protivteža sve zagrejanijim gradovima. Dokazano je da zelenilo na ulicama smanjuje temperaturu do 10 stepeni i čini odlazak na posao i svakodnevno funkcionisanje u gradovima znatno podnošljivijim. Zato je potrebno raditi na sistematskom ozelenjavanju ulica, trgova i bulevara. Rekonstrukcija Trga republike pokazala je kako ne treba da se radi i kako se kreira toplotno ostrvo koje tokom dana građani izbegavaju, umesto da bude urbana oaza koju bi građani koristili kao mesto predaha od vrućine.

Zarad unapređenja kako zimskog tako i letnjeg stambenog komfora potrebno je masovno ulaganje u izolaciju i energetsku efikasnost objekata. Dobra izolazacija osim što smanjuje potrebu za grejanjem objekata smanjuje potrebu i za hlađenjem čime se štedi novac koji odlazi na korišćenje klima uređaja. Sredstva koja se ulažu u subvencionisanje građana da izoluju objekte i promene stolariju nisu dovoljna i nisu socijalno osetljiva zato je potrebno povećati iznose ovih subvencija i učiniti ih socijalno osetljivim.

Na kraju kako bi se ublažile klimatske promene potrebno je izvršiti socio-ekonomsku transformaciju i dekarbonizovati ekonomiju tako da se energija dobija iz obnovljivih izvora umesto iz fosilnih goriva što je trenutni slučaj. Ovo je dugoročni proces ali je potrebno što pre uključiti se u proces energetske tranzicije i učiniti je pravednom kako bi se ublažili efekti klimatskih promena bez velikih socijalnih posledica.

Građani i građanke Srbije zaslužuju da tokom leta uživaju a ne da se muče usled vrućine i obilih padavina koje izazivaju poplave. Kako trenutna vlast nema plan kako ublažiti isprečiti klimatske promene i učiniti grad prijatnijim mi imamo plan i nakon izbora planiramo da ga sprovedemo tako da Beograd i Srbija postanu dobro mesto za život i rad svih građana i građanka koji ovde žive!

Pročitaj i ovo:

Zdravko Janković, lični stav: Reagovanje na kolumnu Marka Vidojkovića

U kolumni Marka Vidojkovića u dnevnom listu Danas, objavljenoj 30. oktobra, naš proslavljeni pisac britkog pera se pozabavio odbranom Hotela Jugoslavije koji je ovih meseci pod napadom investitorske pohlepe. Način koji se time pozabavio, a bazirano na porukama iz svog spam foldera, jeste razlog moje reakcije.