Kako i zašto se građanima izmeštaju brojila van kuće?

24. 08. 2020.|

Prošle nedelje radnici neke privatne firme došli su i postavili glomazni plastični ormarić na banderu ispred komšijine kapije.

U njemu se nalazi tabla sa osiguračima i želeli su da prebace brojilo koje se nalazi u kući.

Ovo su sve učinili bez ikakvog rešenja, već na svoju ruku.

Posle dva dana nestalo je struje u kući i narednog dana su došli radnici EPS-a da vide šta se dešava.

Naravno da je to nestručno povezano, ali radnici kažu da oni nisu nadležni da ugrađuju te glomazne ormariće na bandere, već je angažovana privatna firma preko EPS-a.

Verovatno je premisa za izmeštanje brojila van kuće borba protiv krađe struje od malih potrošača, što bi i bilo u redu, ali to mora bezbedno da se uradi, a ne da se ugrožavaju građani.

Prvi problem je izbor lošeg materijala, ta plastika izložena vremenskim uslovima propašće za 10 godina, onda će morati da se postavi nov ormarić (na račun EPS-a) i tako u nedogled.

Drugi problem je prostorni, ta kutija je jako glomazna i zauzme dobar deo trotoara.

Ako imate trotoar, samo će vas nervirati zato što izgleda kao čir na banderi, ali pravi problem nastaje u mestima koja su lošije urbanizovana, gde je trotoar preuzak ako uopšte postoji.

U slučaju da je uzak trotoar pored parkiranog automobila nema mesta da se postavi ormarić na banderu, ali oni ga po svaku cenu postavljaju, to postaje fizička barijera i građani su primorani da koriste kolovoz umesto trotoara za kretanje.

Drugi slučaj je da je ulica neki uzak sokak od oko 3 metra (minimalna širina kolovoza za automobile je 2.7m) ovo i dalje ne sprečava EPS da ugradi ormarić i u ovom slučaju se jako često dešava da automobil u prolazu razbije ormarić te građani mogu da ostanu bez struje i po nekoliko dana.

U situaciji kada EPS oprašta milionske dugove preduzećima, kada ima ogromne gubitke na mreži, koji su veći od sve struje koja može da se proizvede u derivacionim mini hidroelektranama koje uništavaju cele ekosisteme, a imaju povlašćenu otkupnu cenu struje, u toj situaciji EPS vrši represiju nad građanima izmeštanjem brojila bez donetih rešenja, već na svoju ruku i lošim dizajnom samog ormarića ugrožava im svakodnevno funkcionisanje, a u drastičnim slučajevima i snabdevanje strujom.

Prostor treba shvatiti kao ograničen resurs, posebno u delovima grada koji su neplanski nastajali.

Da građani ne bi imali frustracije u svakodnevnom korišćenju prostora, rešenja koja se postavljaju u prostor moraju biti produkt kreativnog razmišljanja i kvalitetnog dizajna.

Ako su država i njene institucije nesposobne, rađa se revolt kod građana koji sami skidaju ormare sa bandera, kao što sami moraju da vade cevi derivacionih mini hidroelektrana.

Autor: Tihomir Dičić

Izvor: kolumna je izašla 21. avgusta u dnevnom listu Danas

Kolumna Naš grad izlazi svakog petka u dnevnom listu Danas, a pišu je članovi i prijatelji inicijative Ne davimo Beograd

Pročitaj i ovo:

Šapić već dvadeset dana ne može da popravi jednu cev

Velika rupa nastala nakon pucanja magistralnog cevovoda u ulici 27. marta još uvek nije sanirana. Naime, prošlo je već 20 dana od kada je došlo do pucanja cevi i velike poplave u tek rekonstruisanom “Zelenom bulevaru”, a da nadležne službe ne mogu da završe sanaciju ove ulice.

Privatizacija Savskog nasipa i nebriga o njemu: Koliko košta pogled na Savu?

Ukoliko želite da Vaš pogled ode dalje od brane i nagomilanog đubreta i potencijalno se pruži samo na površinu reke, neophodno je da budete gosti nekih od ugostiteljskih objekata ili privatno iznajmite neki od splavova. Preostalih 407m slobodnog pogleda na reku rasparčano je na manje delove koje možete pronaći između usko zbijenih plovnih objekata.

Go to Top