Prošle nedelje radnici neke privatne firme došli su i postavili glomazni plastični ormarić na banderu ispred komšijine kapije.
U njemu se nalazi tabla sa osiguračima i želeli su da prebace brojilo koje se nalazi u kući.
Ovo su sve učinili bez ikakvog rešenja, već na svoju ruku.
Posle dva dana nestalo je struje u kući i narednog dana su došli radnici EPS-a da vide šta se dešava.
Naravno da je to nestručno povezano, ali radnici kažu da oni nisu nadležni da ugrađuju te glomazne ormariće na bandere, već je angažovana privatna firma preko EPS-a.
Verovatno je premisa za izmeštanje brojila van kuće borba protiv krađe struje od malih potrošača, što bi i bilo u redu, ali to mora bezbedno da se uradi, a ne da se ugrožavaju građani.
Prvi problem je izbor lošeg materijala, ta plastika izložena vremenskim uslovima propašće za 10 godina, onda će morati da se postavi nov ormarić (na račun EPS-a) i tako u nedogled.
Drugi problem je prostorni, ta kutija je jako glomazna i zauzme dobar deo trotoara.
Ako imate trotoar, samo će vas nervirati zato što izgleda kao čir na banderi, ali pravi problem nastaje u mestima koja su lošije urbanizovana, gde je trotoar preuzak ako uopšte postoji.
U slučaju da je uzak trotoar pored parkiranog automobila nema mesta da se postavi ormarić na banderu, ali oni ga po svaku cenu postavljaju, to postaje fizička barijera i građani su primorani da koriste kolovoz umesto trotoara za kretanje.
Drugi slučaj je da je ulica neki uzak sokak od oko 3 metra (minimalna širina kolovoza za automobile je 2.7m) ovo i dalje ne sprečava EPS da ugradi ormarić i u ovom slučaju se jako često dešava da automobil u prolazu razbije ormarić te građani mogu da ostanu bez struje i po nekoliko dana.
U situaciji kada EPS oprašta milionske dugove preduzećima, kada ima ogromne gubitke na mreži, koji su veći od sve struje koja može da se proizvede u derivacionim mini hidroelektranama koje uništavaju cele ekosisteme, a imaju povlašćenu otkupnu cenu struje, u toj situaciji EPS vrši represiju nad građanima izmeštanjem brojila bez donetih rešenja, već na svoju ruku i lošim dizajnom samog ormarića ugrožava im svakodnevno funkcionisanje, a u drastičnim slučajevima i snabdevanje strujom.
Prostor treba shvatiti kao ograničen resurs, posebno u delovima grada koji su neplanski nastajali.
Da građani ne bi imali frustracije u svakodnevnom korišćenju prostora, rešenja koja se postavljaju u prostor moraju biti produkt kreativnog razmišljanja i kvalitetnog dizajna.
Ako su država i njene institucije nesposobne, rađa se revolt kod građana koji sami skidaju ormare sa bandera, kao što sami moraju da vade cevi derivacionih mini hidroelektrana.
Autor: Tihomir Dičić
Izvor: kolumna je izašla 21. avgusta u dnevnom listu Danas
Kolumna Naš grad izlazi svakog petka u dnevnom listu Danas, a pišu je članovi i prijatelji inicijative Ne davimo Beograd
Pročitaj i ovo:
Saopštenje seniorske organizacije u okviru ZLF povodom Međunarodnog dana starijih
Jedna od karakteriska savremenog društva je svakako i demografsko starenje, pogotovo ako se uzmu pojedini kontinenti koji su gusto naseljeni poput Evrope koja prednjači u ukupnoj populaciji sa oko 33% stanovnika starijih od 60 godina.
Đorđević: Insistiraćemo na održavanju sednice o litijumu
Insistiraćemo da se sednica koju smo tražili održi. Drago mi je da je Ana Brnabić upravo javno pristala da uradi ono što sam joj još prošlog četvrtka rekla da može da uradi, a to je da na zahtev trećine poslanika sazove sednicu i u toku redovnog zasedanja, onako kako je to uradio Vladimir Orlić kada smo tražili sednicu nakon dva masakra u Ribnikaru i Duboni odnosno Malom Orašju – kaže za Danas Biljana Đorđević, kopredsednica Zeleno-levog fronta.
Evropski Zeleni solidarno sa ljudima u Srbiji koji se protive rudarskom projektu Rio Tinto
Uoči debate o iskopavanju litijuma u Skupštini Srbije sledeće nedelje, Evropski Zeleni stoje solidarno sa desetinama hiljada ljudi u Srbiji koji su ovog leta protestovali u pedeset gradova širom zemlje protiv odluke srpskih vlasti da dozvole multinacionalno rudarenje kompanije Rio Tinto da kopa litijum u dolini Jadra.