Kako buka utiče na zdravlje ljudi?

02. 09. 2021.|

Ljudi odsustvo neprijatnog zvuka uzimaju “zdravo za gotovo”, kao i to da mogu da se odmore ili da spavaju kad god žele, ali kada buka počne da opseda našu svakodnevicu, naše zdravlje je direktno ugroženo.

Kontinuirana buka može ozbiljno narušiti opšte zdravlje pojedinca, kvalitet života i socijalnu komunikaciju i tako ugrožavati dobre međuljudske odnose.

Buka je svaki neželjen ili neprijatan zvuk.

Ona izaziva akustični stres za ceo organizam čoveka, a definiše se kao pojava neugodnih i nepoželjnih akustičkih osećaja.

Buka na ljudski organizam različito deluje, u zavisnosti od jačine (decibela) i što duže traje, to su njeni štetni efekti veći.

O buci govorimo onda kada određeni zvuk nekog ometa: ljudi plaćaju da bi u diskoteci slušali intenzivan zvuk, dok nam u porodičnom okruženju i glasniji razgovor u komšiluku predstavlja buku.

Bez obzira na ostale karakteristike (doba dana, udaljenosti izvora i vrste objekta iz kojeg buka dopire), zvuci određene jačine svakako predstavljaju buku.

Zvuk može delovati na ljudsko zdravlje direktno na čulo sluha, ali i na ostale organe, izazivajući razne simptome (poremećaj sna, razdražljivost, pad koncentracije, hroničnu iscrpljenost, uznemirenost, pad imuniteta, hormonalne poremećaje) i bolesti, dok hronična izloženost buci povećava sve zdravstvene rizike.

Na izlečenim pacijentima je dokazano da hronična buka dovodi do stresnih reakcija.

U takvoj situaciji dolazi do skoka krvnog pritiska i promene vrednosti lipida (masti) i glukoze (šećera) u krvi.

Sve te neuobičajene promene dovode do ubrzanog nastanka koronarne bolesti srca, koja predstavlja osnov za pojavu infarkta.

Takođe, buka izaziva povećavanje sklonosti ka povredama, kako u saobraćaju tako i u kući.

Deca su osetljivija od odraslih ljudi na buku i jedna od najvažnijih stvari koje možete da uradite za svoje dete jeste da ga zaštite od buke.

Zbog buke deca loše spavaju, pod stresom su i to se odražava i na njihov krvni pritisak.

A dokazano da ako buka u detinjstvu uzrokuje problematičan krvni pritisak, to je gotovo siguran nagoveštaj zdravstvenih problema u zrelom dobu.

Danas je već dobro dokumentovana veza između buke i lošijeg čitanja kod dece koja su joj izložena.

Nekoliko studija je pokazalo da deca čije se učionice nalaze blizu aerodroma ili železnice, u proseku zaostaju godinu dana za ostalom decom iz škole, a razvijaju odgovor “ignorisanja galame”, koji uključuje i ignorisanje govora.

Početkom juna ove godine, Prvi osnovni sud u Beogradu presudio je po tužbi stanara protiv zagađivača bukom, a prihvatajući stručno-naučni izveštaj o zdravstvenim posledicama izlaganja buci koi navodi da se one kod dece ispoljavaju u vidu poremećaja kognitivnih funkcija i slabijih rezultata u učenju.

Savremena tehnička i medicinska naučna istraživanja potvrdile su da buka utiče na sve aspekte čovekovog života i omogućila precizno utvrđivanje štetnog uticaja buke na zdravlje ljudi, a Svetska zdrastvena organizacija već godinama upozorava da buka osim što je štetna, može biti i smrtonosna, usled čega su buka i zaštita od buke među glavnim temama ekološkog prava i pitanje od posebnog političkog interesa koji se rukovodi potrebom da se pojedincima u društvu obezbedi dobrobit.

Autorka: Aleksandra Bulatović

Izvor: kolumna je izašla 31. avgusta u dnevnom listu Danas

Kolumna Naš grad izlazi svakog petka u dnevnom listu Danas, a pišu je članovi i prijatelji inicijative Ne davimo Beograd

Pročitaj i ovo:

  • bgmetro

Metro ZA potrebe građana, a ne profit tajkuna

Pokret Ne davimo Beograd uputiće primedbe na Nacrt plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu koji je na javnom uvidu. Naime, predloženi plan za metro nije u interesu građana, već isključivo tajkuna koji su zainteresovani za gradnju na livadama koje povezuje izabrana trasa. Ukoliko se već odustalo od višedecenijskog plana za prvu liniju metroa, ne sme se propustiti prilika da metro poveže najgušće naseljene oblasti grada i tako smanji gužve i ubrza kretanje kroz grad. To prema postojećem planu nije slučaj.

Nova podrška javnih ličnosti “Povelji za dobar grad” pokreta Ne davimo Beograd

Nova grupa javnih ličnosti i nezavisnih intelektualaca podržala je “Povelju za dobar grad”, pokreta Ne davimo Beograd. Podršci planu, kako da Beograd postane dobar grad za sve njegove građane, pridružili su se muzičari Branko Golubović Golub, pevač grupe Goblini i Nebojša Despotović iz benda Duboka Ilegala, zatim profesorka Srbijanka Turajlić, društveni aktivista Gordan Paunović, psihoterapeutkinja Aurelija Đan, sociološkinja Jana Šarić, aktivistkinja za ženska prava Maša Elezović i IT stručnjak Ivan Milošević. Podršku povelji dali su i pesnik Stevan Tatalović, književna prevoditeljka, novinarka i spisateljica Mirjana Ognjanović i antropološkinja Irena Molnar.

Go to Top