Ljudi odsustvo neprijatnog zvuka uzimaju “zdravo za gotovo”, kao i to da mogu da se odmore ili da spavaju kad god žele, ali kada buka počne da opseda našu svakodnevicu, naše zdravlje je direktno ugroženo.
Kontinuirana buka može ozbiljno narušiti opšte zdravlje pojedinca, kvalitet života i socijalnu komunikaciju i tako ugrožavati dobre međuljudske odnose.
Buka je svaki neželjen ili neprijatan zvuk.
Ona izaziva akustični stres za ceo organizam čoveka, a definiše se kao pojava neugodnih i nepoželjnih akustičkih osećaja.
Buka na ljudski organizam različito deluje, u zavisnosti od jačine (decibela) i što duže traje, to su njeni štetni efekti veći.
O buci govorimo onda kada određeni zvuk nekog ometa: ljudi plaćaju da bi u diskoteci slušali intenzivan zvuk, dok nam u porodičnom okruženju i glasniji razgovor u komšiluku predstavlja buku.
Bez obzira na ostale karakteristike (doba dana, udaljenosti izvora i vrste objekta iz kojeg buka dopire), zvuci određene jačine svakako predstavljaju buku.
Na izlečenim pacijentima je dokazano da hronična buka dovodi do stresnih reakcija.
U takvoj situaciji dolazi do skoka krvnog pritiska i promene vrednosti lipida (masti) i glukoze (šećera) u krvi.
Sve te neuobičajene promene dovode do ubrzanog nastanka koronarne bolesti srca, koja predstavlja osnov za pojavu infarkta.
Takođe, buka izaziva povećavanje sklonosti ka povredama, kako u saobraćaju tako i u kući.
Deca su osetljivija od odraslih ljudi na buku i jedna od najvažnijih stvari koje možete da uradite za svoje dete jeste da ga zaštite od buke.
Zbog buke deca loše spavaju, pod stresom su i to se odražava i na njihov krvni pritisak.
A dokazano da ako buka u detinjstvu uzrokuje problematičan krvni pritisak, to je gotovo siguran nagoveštaj zdravstvenih problema u zrelom dobu.
Danas je već dobro dokumentovana veza između buke i lošijeg čitanja kod dece koja su joj izložena.
Nekoliko studija je pokazalo da deca čije se učionice nalaze blizu aerodroma ili železnice, u proseku zaostaju godinu dana za ostalom decom iz škole, a razvijaju odgovor “ignorisanja galame”, koji uključuje i ignorisanje govora.
Početkom juna ove godine, Prvi osnovni sud u Beogradu presudio je po tužbi stanara protiv zagađivača bukom, a prihvatajući stručno-naučni izveštaj o zdravstvenim posledicama izlaganja buci koi navodi da se one kod dece ispoljavaju u vidu poremećaja kognitivnih funkcija i slabijih rezultata u učenju.
Savremena tehnička i medicinska naučna istraživanja potvrdile su da buka utiče na sve aspekte čovekovog života i omogućila precizno utvrđivanje štetnog uticaja buke na zdravlje ljudi, a Svetska zdrastvena organizacija već godinama upozorava da buka osim što je štetna, može biti i smrtonosna, usled čega su buka i zaštita od buke među glavnim temama ekološkog prava i pitanje od posebnog političkog interesa koji se rukovodi potrebom da se pojedincima u društvu obezbedi dobrobit.
Autorka: Aleksandra Bulatović
Izvor: kolumna je izašla 31. avgusta u dnevnom listu Danas
Kolumna Naš grad izlazi svakog petka u dnevnom listu Danas, a pišu je članovi i prijatelji inicijative Ne davimo Beograd
Pročitaj i ovo:
Saopštenje Zeleno-levog fronta povodom Dana Evrope: Srbija pripada Evropi – Evropa ne pripada tiranima
U trenutku kada studenti iz Srbije trče, hodaju i voze bicikle ka Briselu i Strazburu, pokazujući simbolično i stvarno, da Srbija pripada Evropi, Zeleno-levi front izražava punu podršku njihovoj misiji i poručuje: budućnost Srbije je u ujedinjenoj Evropi, a ne u Moskvi ili Pekingu.
Đorđe Pavićević o Vučićevim preračunima
Narodni poslanik Zeleno-levog fronta i profesor Fakulteta političkih nauka Đorđe Pavićević za „Vreme” kaže da ono što deluje jasno je da Vučić ne želi sada da raspiše izbore.
Zajednička izjava lidera Evropske zelene partije povodom Dana Evrope 2025: ZELENI POZIV ZA DEMOKRATSKU, UJEDINJENU I FEDERALNU EVROPU
Ovog Dana Evrope, sećamo se onih koji su se oduprli nacizmu i fašizmu 1945. godine. Sada je na nama red da se odupremo i nastavimo ovaj mirovni projekat.
