Ljudi odsustvo neprijatnog zvuka uzimaju “zdravo za gotovo”, kao i to da mogu da se odmore ili da spavaju kad god žele, ali kada buka počne da opseda našu svakodnevicu, naše zdravlje je direktno ugroženo.
Kontinuirana buka može ozbiljno narušiti opšte zdravlje pojedinca, kvalitet života i socijalnu komunikaciju i tako ugrožavati dobre međuljudske odnose.
Buka je svaki neželjen ili neprijatan zvuk.
Ona izaziva akustični stres za ceo organizam čoveka, a definiše se kao pojava neugodnih i nepoželjnih akustičkih osećaja.
Buka na ljudski organizam različito deluje, u zavisnosti od jačine (decibela) i što duže traje, to su njeni štetni efekti veći.
O buci govorimo onda kada određeni zvuk nekog ometa: ljudi plaćaju da bi u diskoteci slušali intenzivan zvuk, dok nam u porodičnom okruženju i glasniji razgovor u komšiluku predstavlja buku.
Bez obzira na ostale karakteristike (doba dana, udaljenosti izvora i vrste objekta iz kojeg buka dopire), zvuci određene jačine svakako predstavljaju buku.
Na izlečenim pacijentima je dokazano da hronična buka dovodi do stresnih reakcija.
U takvoj situaciji dolazi do skoka krvnog pritiska i promene vrednosti lipida (masti) i glukoze (šećera) u krvi.
Sve te neuobičajene promene dovode do ubrzanog nastanka koronarne bolesti srca, koja predstavlja osnov za pojavu infarkta.
Takođe, buka izaziva povećavanje sklonosti ka povredama, kako u saobraćaju tako i u kući.
Deca su osetljivija od odraslih ljudi na buku i jedna od najvažnijih stvari koje možete da uradite za svoje dete jeste da ga zaštite od buke.
Zbog buke deca loše spavaju, pod stresom su i to se odražava i na njihov krvni pritisak.
A dokazano da ako buka u detinjstvu uzrokuje problematičan krvni pritisak, to je gotovo siguran nagoveštaj zdravstvenih problema u zrelom dobu.
Danas je već dobro dokumentovana veza između buke i lošijeg čitanja kod dece koja su joj izložena.
Nekoliko studija je pokazalo da deca čije se učionice nalaze blizu aerodroma ili železnice, u proseku zaostaju godinu dana za ostalom decom iz škole, a razvijaju odgovor “ignorisanja galame”, koji uključuje i ignorisanje govora.
Početkom juna ove godine, Prvi osnovni sud u Beogradu presudio je po tužbi stanara protiv zagađivača bukom, a prihvatajući stručno-naučni izveštaj o zdravstvenim posledicama izlaganja buci koi navodi da se one kod dece ispoljavaju u vidu poremećaja kognitivnih funkcija i slabijih rezultata u učenju.
Savremena tehnička i medicinska naučna istraživanja potvrdile su da buka utiče na sve aspekte čovekovog života i omogućila precizno utvrđivanje štetnog uticaja buke na zdravlje ljudi, a Svetska zdrastvena organizacija već godinama upozorava da buka osim što je štetna, može biti i smrtonosna, usled čega su buka i zaštita od buke među glavnim temama ekološkog prava i pitanje od posebnog političkog interesa koji se rukovodi potrebom da se pojedincima u društvu obezbedi dobrobit.
Autorka: Aleksandra Bulatović
Izvor: kolumna je izašla 31. avgusta u dnevnom listu Danas
Kolumna Naš grad izlazi svakog petka u dnevnom listu Danas, a pišu je članovi i prijatelji inicijative Ne davimo Beograd
Pročitaj i ovo:
Kozma o sastanku u NPS: Bilo kakvi razgovori na antirežimskoj strani imaju smisla samo ako su u dogovoru sa studentima
Narodni poslanik ZLF Robert Kozma potvrdio je da njegova stranka nije učestvovala na sastanku proevropske opozicije u Narodnom pokretu Srbije u ponedeljak, jer su oni rekli da će, ako bude brzih letnjih izbora, podržati studentsku listu.
Đorđević: ZLF traži proširenje odrednica Zakona o sprečavanju korupcije
Kopredsednica Zeleno-levog fronta (ZLF) Biljana Đorđević predstavila je na sednici Skupštine Srbije predlog ove stranke o izmenama i dopunama zakona o sprečavanju korupcije.
Đorđević: Izmene zakona samo mimikrija
“Konkretne preporuke koje su odabrali, koje nisu najvažnije, neće promeniti suštinske probleme našeg izbornog procesa, a to je pritisak na birače, funkcionerske kampanje, zloupotreba javnih resursa, nedostatak nezavisnog i još uvek nesređen birački spisak u koji građani još uvek nemaju razloga da imaju poverenje."
