Nova školska godina je još jedna propuštena šansa da se razreše gorući problemi u srpskom obrazovanju, a to su pre svega: sramno niska ulaganja u prosvetu, visoka centralizovanost školskog sistema, nedovoljna borba protiv funkcionalne nespismenosti, uvođenje dualnog obrazovanja umesto modernizacije učenja. Jasno je svima, osim Ministarstvu prosvete, da će se i ova školska godina odvijati u nepovoljnoj epidemiološkoj situaciji koju nadležne institucije dočekuju neadekvatno pripremljene.

Posebno želimo da naglasimo propuštenu šansu u protekle dve godine da se adresira možda i najveći društveni problem koji je pandemija razgolitila, a to je isključenost iz obrazovnog sistema velikog broja dece iz društveno osetljivih grupa. Pompezne najave o digitalizaciji naših škola, dok mnoge škole nemaju ni uslovne toalete, nisu adekvatan odgovor na probleme hiljada dece koja nemaju ni siguran dom iz kojeg bi mogla da uče na daljinu, a kamoli tehnička pomagala ili pristup internetu. Kako bi prikrili sopstveno licemerje i nesposobnost, Ministarstvo prosvete sve probleme gura pod tepih uvođenjem „inovacija“ kao što su intoniranje himne na početku školske godine, iako je i ovaj potez jasno pokazao da su nam škole tehnički neosposobljene, ili najavom strože državne kontrole sadržaja „nacionalno važnih“ predmeta.

Pročitajte i tekst “Obrazovanje mora biti temelj našeg društva” u kome Jelena Vasiljević, koordinatorka grupe za obrazovanje Ne davimo Beograd, najavljujući snažnije ukjučivanje pokreta u pitanja obrazovanja: “Kvalitetno obrazovanje mora biti savremeno, sveobuhvatno i usmereno na podsticaj kritičkog i kreativnog mišljenja. Dobro društvo mora da učini kvalitetno obrazovanje dostupno svima i mora da vodi računa o potrebama i stavovima onih koji učestvuju u njegovoj izgradnji i realizaciji.”

Ne davimo Beograd poziva svu zainteresovanu javnost, naročito pojedince i organizacije iz vaspitno-obrazovnog sistema da zajednički radimo na pravednijem, inkluzivnijem i modernijem sistemu formalnog obrazovanja koje mora biti stub jednog društva, a ne poligon za dobijanje političkih poena. Zajedno možemo učiniti da naše škole budu bezbedna mesta za ispoljavanje talenta, za oslobađanje kreativnosti, prostori gde će naša deca biti srećna i odakle će nam se vraćati ispunjena novim znanjima i spoznajom koliko to mogu ako se samo potrude. Sve ovo možemo zajedno sa našim nastavnicima koji rade najvažniji posao i grade budućnost ove zemlje, a Ministarstvo prosvete se ponaša kao da su nastavnici nebitni. I to je nešto što moramo da promenimo, jer budućnost Srbije se brani ulaganjem u naše školstvo, poštovanjem naših nastavnika i pružanjem našoj deci obrazovanja za svet koji ih očekuje.

Pročitaj i ovo:

  • bgmetro

Metro ZA potrebe građana, a ne profit tajkuna

Pokret Ne davimo Beograd uputiće primedbe na Nacrt plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu koji je na javnom uvidu. Naime, predloženi plan za metro nije u interesu građana, već isključivo tajkuna koji su zainteresovani za gradnju na livadama koje povezuje izabrana trasa. Ukoliko se već odustalo od višedecenijskog plana za prvu liniju metroa, ne sme se propustiti prilika da metro poveže najgušće naseljene oblasti grada i tako smanji gužve i ubrza kretanje kroz grad. To prema postojećem planu nije slučaj.

Nova podrška javnih ličnosti “Povelji za dobar grad” pokreta Ne davimo Beograd

Nova grupa javnih ličnosti i nezavisnih intelektualaca podržala je “Povelju za dobar grad”, pokreta Ne davimo Beograd. Podršci planu, kako da Beograd postane dobar grad za sve njegove građane, pridružili su se muzičari Branko Golubović Golub, pevač grupe Goblini i Nebojša Despotović iz benda Duboka Ilegala, zatim profesorka Srbijanka Turajlić, društveni aktivista Gordan Paunović, psihoterapeutkinja Aurelija Đan, sociološkinja Jana Šarić, aktivistkinja za ženska prava Maša Elezović i IT stručnjak Ivan Milošević. Podršku povelji dali su i pesnik Stevan Tatalović, književna prevoditeljka, novinarka i spisateljica Mirjana Ognjanović i antropološkinja Irena Molnar.