Jelena Vasiljević, koordinatorka grupe za obrazovanje Ne davimo Beograd. Foto: Vladimir Živojinović

Kvalitetno obrazovanje mora biti savremeno, sveobuhvatno i usmereno na podsticaj kritičkog i kreativnog mišljenja. Dobro društvo mora da učini kvalitetno obrazovanje dostupno svima i mora da vodi računa o potrebama i stavovima onih koji učestvuju u njegovoj izgradnji i realizaciji. – izjavila je Jelena Vasiljević, koordinatorka grupe za obrazovanje Ne davimo Beograd, najavljujući snažnije ukjučivanje pokreta u pitanja obrazovanja.

U sveopštem urušavanju kvaliteta života u našem gradu i našem društvu, u kome je životni standard srozan, vazduh i voda kriminalno zagađeni, a infrastruktura naših naselja zanemarena i uništena, ne smemo zaboraviti da razmišljamo o ulaganju u budućnost koje predstavlja obrazovanje. Bez ulaganja u unapređenje obrazovnih institucija, koje nam se pred nosom degradiraju, ne možemo zamišljati bolje sutra. Obrazovanje je svakako jedna od najvažnijih tema za svako društvo.

Izbijanje epidemije, vanredno stanje, i otežano izvođenje nastave u školama, ogolili su akutno sve hronične probleme obrazovanja u našem društvu. Nespremnost da se dalekosežno sagledaju uticaji ove krize na mlađe generacije i njihovo adekvatno školovanje ostaviće ozbiljne posledice. Isto kao i zanemarivanje mogućnosti i potreba nastavnog osoblja i svih koji sudeluju u kreiranju i izvođenju nastave. Skorašnje najave posebnih finansijskih i zdravstvenih mera zaštite usmerenih na neke delove javnog sektora, ali ne i na prosvetne radnike, dodatno izoštravaju ovaj problem.

Ne davimo Beograd najavljuje da će u svom budućem delovanju posebnu pažnju posvećivati i problemima obrazovnog sistema i obrazovnih politika u našem društvu. U godini kada bi trebalo započeti rad na novoj sveobuhvatnoj strategiji obrazovanja u Srbiji, želimo da osnažimo glasove unutar zajednice prosvetnih radnika i radnica koji se bore za svoj bolji položaj i bolje obrazovanje za mlade i stvoriti što bolje uslove za one kojima prepuštamo brigu o deci. Moramo zajedno otvoriti prostor za dijalog o tome kakvo obrazovanje želimo i koju mu ulogu dodeljujemo u društvu.

Pročitajte program Ne davimo Beograd za obrazovanje na linku.

Pažljivo pratimo sve promene u obrazovnim politikama i a izradili smo set mera za unapređenje obrazovanja kako bi naš  obrazovni sistem služio izgradnji pravednijeg društva slobodnomislećih pojedinaca. 

Ove mere podrazumevaju osnaživanje i veće uvažavanje glasova svih onih koje se obrazovanje najviše tiče, đaka, nastavnika i roditelja. Obezbedićemo uključivanje ekspertskog znanja i otvaranje širokog društvenog dijaloga o tome kakve promene želimo u našem obrazovnom sistemu. Takođe, neophodno je osavremenjivanje nastavnih programa i odustajanje od štetnog dualnog obrazovanja. Sva naša deca moraju imati jednak pristup kvalitetnom obrazovanju, a planiramo uvođenje školskog prevoza i unapređenje bezbednosti u školama.

Dobar grad je grad u kome svi imaju pristup kvalitetnom obrazovanju, u kome se nove generacije ohrabruju da kritički misle i ostvaruju svoje ideje, i u kome se posebna pažnja posvećuje onima koji s tim mladim ljudima svakodnevno rade. Imamo plan kako da Beograd postane dobar grad za sve! 

Pročitaj i ovo:

Srednjovekovno nasleđe na teritoriji Beograda: Slučaj manastira Kastaljan

Dok se u centru grada podižu neprimereni i umetnički bezvredni spomenici, poput onog despotu Stefanu Lazareviću na Starom gradu, postojeće kulturno nasleđe upravo iz perioda njegove vladavine zanemaruje se i ugrožava. O ovome svedoči primer ostataka manastira Kastaljan koji smo obišli povodom najava da se sprema nadogradnja ovog izuzetnog lokaliteta koji ne samo da je zaštićen kao spomenik kulture, već se nalazi i unutar zaštićenog prirodnog dobra.

Plan generalne regulacije uvod u seču Košutnjaka

Planom generalne regulacije Beograda, na koji smo predali stručne primedbe, pripremljen je teren za novi napad na naš Košutnjak. U ulicu Kneza Višeslava planom su postavljena tri kružna toka koja su prekopirana iz plana kojim je investitor Avala Film predvideo seču skoro 30ha šume i protiv koga su građani ustali i sakupili 80.000 potpisa.

Leva obala Dunava pokazala potencijal za promene na referendumu

Beograd je, zajedno sa drugim većim gradovima, jasno rekao NE! promeni ustava, a sa njim i Palilula, teritorijalno najveća beogradska opština, gde je vlasti poverovalo 43.08%, a poverenje uskratilo 56,92% građana. Rezultat na levoj obali Dunava malo drugačiji, DA je zaikružilo 51,74%, a potencijal za promene pokazala su naselja Kotež (52,94%), Krnjača (51.60%) i Borča (50,42%).