Nova školska godina je još jedna propuštena šansa da se razreše gorući problemi u srpskom obrazovanju, a to su pre svega: sramno niska ulaganja u prosvetu, visoka centralizovanost školskog sistema, nedovoljna borba protiv funkcionalne nespismenosti, uvođenje dualnog obrazovanja umesto modernizacije učenja. Jasno je svima, osim Ministarstvu prosvete, da će se i ova školska godina odvijati u nepovoljnoj epidemiološkoj situaciji koju nadležne institucije dočekuju neadekvatno pripremljene.

Posebno želimo da naglasimo propuštenu šansu u protekle dve godine da se adresira možda i najveći društveni problem koji je pandemija razgolitila, a to je isključenost iz obrazovnog sistema velikog broja dece iz društveno osetljivih grupa. Pompezne najave o digitalizaciji naših škola, dok mnoge škole nemaju ni uslovne toalete, nisu adekvatan odgovor na probleme hiljada dece koja nemaju ni siguran dom iz kojeg bi mogla da uče na daljinu, a kamoli tehnička pomagala ili pristup internetu. Kako bi prikrili sopstveno licemerje i nesposobnost, Ministarstvo prosvete sve probleme gura pod tepih uvođenjem „inovacija“ kao što su intoniranje himne na početku školske godine, iako je i ovaj potez jasno pokazao da su nam škole tehnički neosposobljene, ili najavom strože državne kontrole sadržaja „nacionalno važnih“ predmeta.

Pročitajte i tekst “Obrazovanje mora biti temelj našeg društva” u kome Jelena Vasiljević, koordinatorka grupe za obrazovanje Ne davimo Beograd, najavljujući snažnije ukjučivanje pokreta u pitanja obrazovanja: “Kvalitetno obrazovanje mora biti savremeno, sveobuhvatno i usmereno na podsticaj kritičkog i kreativnog mišljenja. Dobro društvo mora da učini kvalitetno obrazovanje dostupno svima i mora da vodi računa o potrebama i stavovima onih koji učestvuju u njegovoj izgradnji i realizaciji.”

Ne davimo Beograd poziva svu zainteresovanu javnost, naročito pojedince i organizacije iz vaspitno-obrazovnog sistema da zajednički radimo na pravednijem, inkluzivnijem i modernijem sistemu formalnog obrazovanja koje mora biti stub jednog društva, a ne poligon za dobijanje političkih poena. Zajedno možemo učiniti da naše škole budu bezbedna mesta za ispoljavanje talenta, za oslobađanje kreativnosti, prostori gde će naša deca biti srećna i odakle će nam se vraćati ispunjena novim znanjima i spoznajom koliko to mogu ako se samo potrude. Sve ovo možemo zajedno sa našim nastavnicima koji rade najvažniji posao i grade budućnost ove zemlje, a Ministarstvo prosvete se ponaša kao da su nastavnici nebitni. I to je nešto što moramo da promenimo, jer budućnost Srbije se brani ulaganjem u naše školstvo, poštovanjem naših nastavnika i pružanjem našoj deci obrazovanja za svet koji ih očekuje.

Pročitaj i ovo:

Jerinić za Insajder debatu: Zakoni u ovoj zemlji ne važe jednako za sve

Profesorka Jelena Jerinić smatra da je ključni problem osećaj nejednakog tretmana pred zakonom – posebno u slučajevima u kojima učestvuju funkcioneri vlasti ili njima bliski ljudi. Podseća na niz nerešenih ili sporno završenih slučajeva, poput pogibije radnika u Namenskoj, saobraćajne nesreće u kojoj je sin Željka Mitrovića usmrtio devojčicu, pada helikoptera ili slučaja „dva minuta na naplatnoj rampi“.