U toku je izbor 16 kandidata za istaknute pravnike koji će sedeti u najvišim pravosudnim telima, prvi krug biranja je gotov, a zamenica predsednika skupštinskog Odbora za pravosuđe Jelena Jerinić kaže da je posle njega još više uverena u mogućnost da se vrši politički uticaj.
“Mogućnost za uticaj uvek postoji, ono što smo mi želeli da ispitamo je kako će reagovati kada se nađu u takvoj situaciji“, navodi ona.
Kako kaže, ključna stavka kod istaknutih pravnika je u dostojnosti, sposobnosti da se održi lični i profesionalni integritet.
“Važno je zbog toga što će pravosudni saveti čiji će oni biti članovi i na čiji će rad moći da utiču, pa ako to žele i da ih blokiraju, birati sudije i tužioce. I takođe, odlučivati recimo o disciplinskoj odgovornosti i reagovati na situacije neprimerenog uticaja na pravosuđe“, objašnjava Jerinić njihovu ulogu.
Mali odziv na konkurs objašnjava time što je, kako smatra, većina ljudi mislila da su kandidati unapred određeni i da ljudi nisu imali poverenja u otvorenost procesa.
“Imajući u vidu ljude koji su se prijavili, za neke od njih je zaista teško reći da su njihovi rezultati do te mere istaknuti. Neki od tih ljudi nisu bili ni poznati nekoj široj stručnoj pravničkoj javnosti, njihove biografije smo prvi put videli. Neki jesu, među njima su profesori Pravnog fakulteta, ali bilo je i ljudi koji nisu radili na nekim visokim pozicijama“, dodaje ona.
Ističe da su se članovi Odbora potrudili da istraže i pronađu neke podatke koje kandidati nisu naveli u svojim biografijama i da se na to fokusiraju u pitanjima.
Odbor za pravosuđe je do sada izabrao 13 kandidata, a za nedelju je ostalo da izabere još tri – dva za Visoki savet sudstva i jednog kandidata za Visoki savet tužilaštva.
“U prvom krugu je bilo potrebno da dobijete glas 12 članova Odbora, dakle poslanici vladajuće većine plus neko iz opozicije, u ovom drugom krugu biće dovoljno 11, traži se tri petine. Vladajuća koalicija treba zapravo da se dogovori ko su odgovarajući kandidati“, objašnjava.
Osam kandidata će na kraju ići u plenum Narodne skupštine, za njih se glasa pojedinačno, a za izbor četvoro kandidata potrebno je dve trećine u parlamentu.
Pročitaj i ovo:
Saopštenje Zeleno-levog fronta povodom Dana Evrope: Srbija pripada Evropi – Evropa ne pripada tiranima
U trenutku kada studenti iz Srbije trče, hodaju i voze bicikle ka Briselu i Strazburu, pokazujući simbolično i stvarno, da Srbija pripada Evropi, Zeleno-levi front izražava punu podršku njihovoj misiji i poručuje: budućnost Srbije je u ujedinjenoj Evropi, a ne u Moskvi ili Pekingu.
Đorđe Pavićević o Vučićevim preračunima
Narodni poslanik Zeleno-levog fronta i profesor Fakulteta političkih nauka Đorđe Pavićević za „Vreme” kaže da ono što deluje jasno je da Vučić ne želi sada da raspiše izbore.
Zajednička izjava lidera Evropske zelene partije povodom Dana Evrope 2025: ZELENI POZIV ZA DEMOKRATSKU, UJEDINJENU I FEDERALNU EVROPU
Ovog Dana Evrope, sećamo se onih koji su se oduprli nacizmu i fašizmu 1945. godine. Sada je na nama red da se odupremo i nastavimo ovaj mirovni projekat.
