Počeću sa pitanjima za ministra unutrašnjih poslova Gašića.

Govorili ste ovde o tome koliko prijava je unutrašnjoj kontroli podneto protiv inspektora Mitića i Milenkovića, u pokušaju da ih diskreditujete kao svedoke tužilaštva u slučaju Jovanjica. Pitala sam Vas tada – na čiju stranu se na taj način stavljate?

Danas Vas pitam da li unutrašnja kontrola ispituje postupanje policije u slučaju nestanka i svirepog ubistva Noe Milivojev koja je, tri nedelje nakon prijavljenog nestanka, pronađena mrtva i raskomadana upravo na mestu na kom je njena porodica od početka tvrdila da se nalazi. Koji su razlozi za ovakvo postupanje policije?


Moje sledeće pitanje odnosi se na nedavno objavljeni spisak botova zaposlenih u organima javne vlasti koji sa 14.000 naloga na društvenim mrežama, u radno vreme, o trošku građana Srbije, obavljaju poslove za račun Srpske napredne stranke.

Danima već nema reakcije SNS-a, pa je moje pitanje za predsednika Republike – da li da očekujemo Vaše vanredno obraćanje? Ili Vi sa strankom više nemate nikakve veze?

Da li će u tom obraćanju biti mesta i za opravdanje postupanja bosa surduličkog EPS-a Bobana Petrovića i vođe SNS internet tima Dragana Stojanovića? Ili kako to Vladan Sekulić, generalni direktor Laste i član Glavnog odbora SNS-a objavljuje novi spot kojima se crtaju mete na licima novinara nezavisnih medija?

Da li ćete nam i ove dosta neobične okolnosti objasniti na sličan način kao 2017. godine kada ste objašnjavali da nema ničeg čudnog u tome da skoro 7.000 građana uplati vašoj stranci identičan iznos od 40.000 dinara, a da su neki od njih istovremeno i korisnici socijalne pomoći.

Konačno, na današnji dan moramo da postavimo još neka pitanja.

Danas je 11. jul, dan kada je pre 28 gpdina počelo raseljavanje oko 20.000 žena, dece i starih i streljanje oko 8000 muškaraca i dečaka, na više lokacija u području Srebrenice. Međunarodni sud pravde je 2007. godine potvrdio je da je na taj način počinjen genocid.

Moje pitanje za predsednicu Vlade, Anu Brnabić – da li je i dalje zvanična politika Vlade Srbije da zvaničnicima Srbije nije mesto u Srebrenici dok se ne odgovara za napad na Aleksandra Vučića 2015. godine u Potočarima? Šta se konkretno takvom politikom postiže?

Ne opravdavam taj napad i slažem se da ga je trebalo istražiti. Ipak, ne mogu a da Vas ne pitam da li je moguće da polomljene naočare stavljate u ravan sa ubistvom osam i proterivanjem 20 hiljada ljudi?

Šta se tačno postiže negiranjem da se u Srebrenici dogodio genocid, odnosno da je to samo „običan ratni zločin”, ako tako nešto uopšte postoji?

Što se prava tiče, stvar je dosta jasna, pravna definicija genocida je veoma rigidna, a posle Drugog svetskog rata, sudski su utvrđena dva genocida, od kojih jedan u Srebrenici ‘95. O tome možete čitati u knjizi Haške nedoumice u izdanju Beogradskog centra za ljudska prava.

U njoj ćete pročitati i o tome kako se pojam genocida neretko zloupotrebljava u politici, a možda u tome prepoznate i neke od svojih postupaka.

Ako zanemarimo i pravnu definiciju i politički kontekst, istina je da negiranje genocida ne čini dobro ni srpskim žrtvama koje su itekako brojne i bolne. Nema takmičenja u broju žrtava ratnih zločina, svaka je previše.

Priznanje da se u Srebrenici dogodio genocid ne znači nipodaštavanje nijedne druge žrtve, nijedne srpske žrtve. Naprotiv, ono nam omogućava da krenemo dalje, a Srbiji da vodi aktivnu miroljubivu politiku i iskreno prijateljstvo sa svima onima koji žele isto. Za to se zalaže Zeleno-levi front.

Ja sam imala 17 godina kada se to dogodilo, a sa državnih medija nismo mogli da saznamo šta se tamo zaista dešava. Vi ste, gospođo premijerka imali koju godinu više i živeli na nekom drugom mestu. Možda ste tamo mogli da čujete i neke druge informacije. Vaše postupanje, kao predsednice Vlade, drži i našu i sve naredne generacije večno zarobljenim u 90-im. To uključuje i generaciju moje dece i ja ova pitanja danas postavljam zbog njih.

Pročitaj i ovo:

Zdravko Janković, lični stav: Reagovanje na kolumnu Marka Vidojkovića

U kolumni Marka Vidojkovića u dnevnom listu Danas, objavljenoj 30. oktobra, naš proslavljeni pisac britkog pera se pozabavio odbranom Hotela Jugoslavije koji je ovih meseci pod napadom investitorske pohlepe. Način koji se time pozabavio, a bazirano na porukama iz svog spam foldera, jeste razlog moje reakcije.