Upravnom sudu je bilo lako, kaže, jer se oslonio na odluku Ustavnog suda. Podseća da i kada je ta odluka doneta da je jedan uži krug ljudi iz akademske zajednice reagovao. „Ustavni sud je tu narušio, po mom mišljenju, autonomiju univerziteta, jednim tekstualnim tumačenjem da neke odredbe pravilnika koje se odnose na utvrđivanje plagijata nisu u skladu sa Ustavom, jer nisu predviđale retroaktivnu primenu. Retroaktivnost kao takva u principu je zabranjena ali ne apsolutno, postoje izuzeci“, ističe profesorka.
Navodi da je Ustavni sud izabrao restriktivan pristup. Ona objašanjava da kada je u prvom trenutku podneta prva prijava u vezi sa plagijatom Malog, Beogradski univerzitet nije imao Pravilnik, da je donet 2016. a da je postupak počeo tek posle toga. Zakon (o visokoškolskom obrazovanju) i tada i sada vrlo jasno zabranuje plagijat i predviđa da se diploma može poništiti i pitanje je da li je ovaj Pravilnik oko kog mi svi godinama raspravljamo bio i neophodan, dodala je.
„Upravni sud se uopšte nije bavio plagijatom, on samo konstatuje da je utvrđeno neakademsko ponašanje, na neki način možemo da kažemo da to i potvrđuje, i treba reći da je odluka FON-a i utvrđena mera javne osude i dalje na snazi… Mi sa sigurnošću možemo da tvrdimo – i sada – da je Siniša Mali plagijator, odnosno da je plagirao deo svog doktorata“, navela je prof. Jerinić.
Ona objašnjava da su ove odluke poništene i vraćene na ponovno odlučivanje Univerzitetu, na potezu je Univerzitet koji treba da reaguje i koji će da donese odluke „koje će sadržinsk biti iste, kao i ove, samo u skladu sa procedurom“.
Kako ističe profesorka, umesto da prihvati moralnu odgovornost „i Siniša Mali kaže – da, uhvaćen sa u intelektualnoj krađi i siđe sa funkcije, on ne prihvata to, već koristi sva pravna sredstva koja su mu na raspolaganju, tj. njegov advokat to čini“, i u nekima od njih uspeva.
Prof. Jerinić konstatuje da „organi koji odlučuju u ovim postupcima nisu imali hrabrosti da donesu sadržinski odluku, već se svi nekako skrivaju kroz porceduru i sve to traje deset godina“.
Pročitaj i ovo:
Ðorđević: Izbori neće biti gori nego 17. decembra
Biljana Đorđević iz Zeleno-levog fronta izjavila je da ne bi rekla da su izborni uslovi sada gori nego na prethodnim i upitala kako se oni menjaju bojkotom, podsetivši da vlast nije ispunila ni zahteve protesta kada su na ulicama bile stotine hiljada ljudi nakon masovnih ubistava početkom maja 2023.
Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i žrtava fašizma u drugom svetskom ratu
Ima li strašnijeg pokazatelja od tog da borba nikada ne sme da stane. I kad sve govori da je uzaludno. Da je neprijatelj toliko veći i jači, da je svaki otpor besmislen. E pa i u tim okolnostima širom sveta, mali ljudi su se borili, mali ljudi običan narod se organizovao, borio se.
Podrška hrabrim ženama Krivelja u borbi za dostojanstven život meštana
Autonomni ženski front u okviru Zeleno-levog fronta upućuje snažnu podršku hrabrim i upornim ženama iz Krivelja, koje su gotovo tri meseca na prvim linijama neprestanih blokada lokalnog puta ka rudniku “Novo Cerovo”, u vlasništvu kineske kompanije Ziđin Koper.
