Upravnom sudu je bilo lako, kaže, jer se oslonio na odluku Ustavnog suda. Podseća da i kada je ta odluka doneta da je jedan uži krug ljudi iz akademske zajednice reagovao. „Ustavni sud je tu narušio, po mom mišljenju, autonomiju univerziteta, jednim tekstualnim tumačenjem da neke odredbe pravilnika koje se odnose na utvrđivanje plagijata nisu u skladu sa Ustavom, jer nisu predviđale retroaktivnu primenu. Retroaktivnost kao takva u principu je zabranjena ali ne apsolutno, postoje izuzeci“, ističe profesorka.
Navodi da je Ustavni sud izabrao restriktivan pristup. Ona objašanjava da kada je u prvom trenutku podneta prva prijava u vezi sa plagijatom Malog, Beogradski univerzitet nije imao Pravilnik, da je donet 2016. a da je postupak počeo tek posle toga. Zakon (o visokoškolskom obrazovanju) i tada i sada vrlo jasno zabranuje plagijat i predviđa da se diploma može poništiti i pitanje je da li je ovaj Pravilnik oko kog mi svi godinama raspravljamo bio i neophodan, dodala je.
„Upravni sud se uopšte nije bavio plagijatom, on samo konstatuje da je utvrđeno neakademsko ponašanje, na neki način možemo da kažemo da to i potvrđuje, i treba reći da je odluka FON-a i utvrđena mera javne osude i dalje na snazi… Mi sa sigurnošću možemo da tvrdimo – i sada – da je Siniša Mali plagijator, odnosno da je plagirao deo svog doktorata“, navela je prof. Jerinić.
Ona objašnjava da su ove odluke poništene i vraćene na ponovno odlučivanje Univerzitetu, na potezu je Univerzitet koji treba da reaguje i koji će da donese odluke „koje će sadržinsk biti iste, kao i ove, samo u skladu sa procedurom“.
Kako ističe profesorka, umesto da prihvati moralnu odgovornost „i Siniša Mali kaže – da, uhvaćen sa u intelektualnoj krađi i siđe sa funkcije, on ne prihvata to, već koristi sva pravna sredstva koja su mu na raspolaganju, tj. njegov advokat to čini“, i u nekima od njih uspeva.
Prof. Jerinić konstatuje da „organi koji odlučuju u ovim postupcima nisu imali hrabrosti da donesu sadržinski odluku, već se svi nekako skrivaju kroz porceduru i sve to traje deset godina“.
Pročitaj i ovo:
Lazović: Mislim da će parlamentarni izbori biti održani poslednjeg dana kada je to moguće
Kopredsednik Zeleno-levog fronta i narodni poslanik Radomir Lazović izjavio je da je mišljenja da će parlamentarni izbori biti održani poslednjeg dana kada je to moguće. Dodaje i da stalne najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića novih termina izbora imaju za cilj da se u javnosti priča o tome ko će s kim na izbore kako bi se unosile podele i došlo do konsolidacije vlasti.
ZLF Subotica: Posle sedam godina bez izbora, vlast pokušava da ozakoni bezakonje u mesnim zajednicama
Umesto da raspišu izbore i odgovaraju za kršenje zakona, predlažu izmene kojima bi ljudi sa isteklim mandatima ostali na funkcijama do daljeg.
Nemačka da pokaže da podržava demokratiju u Srbiji, a ne tajne aranžmane
Zeleno-levi front smatra da navodi koje su objavili BIRN i Der Spiegel zahtevaju hitnu reakciju nemačke vlade. Apsolutno je neprihvatljivo da Jerg Heskens, kao savetnik finansiran sredstvima nemačkih poreskih obveznika, 13 godina radi za Aleksandra Vučića i učestvuje u političkim procesima u Srbiji i takav angažman je nespojiv sa vrednostima demokratije, transparentnosti i vladavine prava koje Nemačka i Evropska unija tvrde da zastupaju.
