Upravnom sudu je bilo lako, kaže, jer se oslonio na odluku Ustavnog suda. Podseća da i kada je ta odluka doneta da je jedan uži krug ljudi iz akademske zajednice reagovao. „Ustavni sud je tu narušio, po mom mišljenju, autonomiju univerziteta, jednim tekstualnim tumačenjem da neke odredbe pravilnika koje se odnose na utvrđivanje plagijata nisu u skladu sa Ustavom, jer nisu predviđale retroaktivnu primenu. Retroaktivnost kao takva u principu je zabranjena ali ne apsolutno, postoje izuzeci“, ističe profesorka.
Navodi da je Ustavni sud izabrao restriktivan pristup. Ona objašanjava da kada je u prvom trenutku podneta prva prijava u vezi sa plagijatom Malog, Beogradski univerzitet nije imao Pravilnik, da je donet 2016. a da je postupak počeo tek posle toga. Zakon (o visokoškolskom obrazovanju) i tada i sada vrlo jasno zabranuje plagijat i predviđa da se diploma može poništiti i pitanje je da li je ovaj Pravilnik oko kog mi svi godinama raspravljamo bio i neophodan, dodala je.
„Upravni sud se uopšte nije bavio plagijatom, on samo konstatuje da je utvrđeno neakademsko ponašanje, na neki način možemo da kažemo da to i potvrđuje, i treba reći da je odluka FON-a i utvrđena mera javne osude i dalje na snazi… Mi sa sigurnošću možemo da tvrdimo – i sada – da je Siniša Mali plagijator, odnosno da je plagirao deo svog doktorata“, navela je prof. Jerinić.
Ona objašnjava da su ove odluke poništene i vraćene na ponovno odlučivanje Univerzitetu, na potezu je Univerzitet koji treba da reaguje i koji će da donese odluke „koje će sadržinsk biti iste, kao i ove, samo u skladu sa procedurom“.
Kako ističe profesorka, umesto da prihvati moralnu odgovornost „i Siniša Mali kaže – da, uhvaćen sa u intelektualnoj krađi i siđe sa funkcije, on ne prihvata to, već koristi sva pravna sredstva koja su mu na raspolaganju, tj. njegov advokat to čini“, i u nekima od njih uspeva.
Prof. Jerinić konstatuje da „organi koji odlučuju u ovim postupcima nisu imali hrabrosti da donesu sadržinski odluku, već se svi nekako skrivaju kroz porceduru i sve to traje deset godina“.
Pročitaj i ovo:
Lazović: Srbiji je potrebna proevropska vlast koja će učiniti da što pre uđemo u EU
Narodni poslanici, nakon što su izabrali sudije Ustavnog suda, razmatrali su Predlog zaključka o Izveštaju Evropske komisije za Srbiju za ovu godinu, za koji narodni poslanik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović kaže da je “papirčić” pun opštih mesta koji ne sumira suštinske kritike Izveštaja EK.
Dr Sonja Žakula, lični stav: Šta je dobar zoo vrt?
Instinktivno i bez mnogo razmišljanja, iz pozicije ljubiteljke životinja, na pitanje iz naslova bih odgovorila da je jedini dobar zoološki vrt – zatvoren zoološki vrt.
Biljana Đorđević: U Srbiji postoji slaba ustavna kontrola tipična za autoritarne režime
Bolna je činjenica da u Srbiji postoji slaba ustavna kontrola, tipična za autoritarne režime i da Ustavni sud osnovni test ustavne demokratske države - ne ispunjava.
