Upravnom sudu je bilo lako, kaže, jer se oslonio na odluku Ustavnog suda. Podseća da i kada je ta odluka doneta da je jedan uži krug ljudi iz akademske zajednice reagovao. „Ustavni sud je tu narušio, po mom mišljenju, autonomiju univerziteta, jednim tekstualnim tumačenjem da neke odredbe pravilnika koje se odnose na utvrđivanje plagijata nisu u skladu sa Ustavom, jer nisu predviđale retroaktivnu primenu. Retroaktivnost kao takva u principu je zabranjena ali ne apsolutno, postoje izuzeci“, ističe profesorka.
Navodi da je Ustavni sud izabrao restriktivan pristup. Ona objašanjava da kada je u prvom trenutku podneta prva prijava u vezi sa plagijatom Malog, Beogradski univerzitet nije imao Pravilnik, da je donet 2016. a da je postupak počeo tek posle toga. Zakon (o visokoškolskom obrazovanju) i tada i sada vrlo jasno zabranuje plagijat i predviđa da se diploma može poništiti i pitanje je da li je ovaj Pravilnik oko kog mi svi godinama raspravljamo bio i neophodan, dodala je.
„Upravni sud se uopšte nije bavio plagijatom, on samo konstatuje da je utvrđeno neakademsko ponašanje, na neki način možemo da kažemo da to i potvrđuje, i treba reći da je odluka FON-a i utvrđena mera javne osude i dalje na snazi… Mi sa sigurnošću možemo da tvrdimo – i sada – da je Siniša Mali plagijator, odnosno da je plagirao deo svog doktorata“, navela je prof. Jerinić.
Ona objašnjava da su ove odluke poništene i vraćene na ponovno odlučivanje Univerzitetu, na potezu je Univerzitet koji treba da reaguje i koji će da donese odluke „koje će sadržinsk biti iste, kao i ove, samo u skladu sa procedurom“.
Kako ističe profesorka, umesto da prihvati moralnu odgovornost „i Siniša Mali kaže – da, uhvaćen sa u intelektualnoj krađi i siđe sa funkcije, on ne prihvata to, već koristi sva pravna sredstva koja su mu na raspolaganju, tj. njegov advokat to čini“, i u nekima od njih uspeva.
Prof. Jerinić konstatuje da „organi koji odlučuju u ovim postupcima nisu imali hrabrosti da donesu sadržinski odluku, već se svi nekako skrivaju kroz porceduru i sve to traje deset godina“.
Pročitaj i ovo:
Pet proevropskih stranaka podnelo formalni zahtev za prestanak važenja Mrdićevih zakona
Pet proevropskih stranaka podnelo je danas u skupštinsku proceduru predloge za prestanak važenja pet Mrdićevih pravosudnih zakona. Ovi zakoni doneti su kako bi se ojačala politička kontrola naprednjačkog režima nad pravosuđem, suprotno obavezama u procesu pristupanja Evropskoj uniji, čime se dodatno urušava vladavina prava i odgovornost nosilaca vlasti za korupciju i kršenja zakona.
Stojmenović: Sat na Trgu republike simbol za ugradnju
Natalija Stojmenović, odbornica Zeleno-levog fronta kaže da s obzirom na to koliko je sat plaćen, očekivala bi da gradska vlast poništi ugovor i vrati novac građanima.
Osuđujemo i američko-izraelsku agresiju i iranski diktatorski režim
Zeleno-levi front se pridružuje progresivnim, zelenim i levičarskim partijama i međunarodnim zvaničnicima koji su osudili i američko-izraelsku agresiju, ali i iranski diktatorski režim. Odbacujemo lažnu dilemu da se mora birati strana između imperijalnog rata za resurse i autoritarnog režima koji se obračunava sa sopstvenim građanima željnim građanskih sloboda. Osuđujemo oba.
