Desetogodišnja strategija obećavala pošumljavanje čak 50 hiljada hektara, a u realnosti, u ovom periodu, Beograd ne samo da nije uvećao površine pod šumom, već ih je smanjio.
Desetogodišnja Strategija pošumljavanja Beograda, koju je još 2010. godine izradio Institut za šumarstvo, predvidela je da se 50.000 hektara javnih površina zasadi drvećem – u proseku, 5.000 ha godišnje. Zacrtani ciljevi i ostvareni rezultati, međutim, ostali su daleko jedni od drugih. Podaci izneti u Planu generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda, dokumentu usvojenom 2019. godine, pokazuju da šume danas zauzimaju 9,5 posto teritorije grada, dok ih je u vreme usvajanja Strategije bilo 11 posto.
Grad danas ukupno ima oko 12 procenata šumskih i javnih zelenih površina, za pet procenata manje nego što ih je bilo pre deset godina.
Umesto planiranih novih i gušćih šuma, parkova i ozelenjenih javnih površina, dobili smo neplanske stambene komplekse, tržne centre, sportske dvorane i kockarnice.
Međunarodni dan šuma, 21. mart 2021. godine, dočekujemo bez važeće Strategije o pošumljavanju Beograda, koja bi odredila ozelenjavanje i pošumljavanje kao prioritet u planovima razvoja grada. Zauzvrat, suočeni smo sa realnošću u kojoj je odgovornost institucije zamenjena svešću javnosti, a izgradnja zelene infrastrukture izlaskom građana na teren i odbranom javnih zelenih prostora.
Prošle su dve godine od katastrofalne seče drveća na Kalemegdanu i Ušću. Za tu priliku osmišljena krilatica „Oni seku – mi sadimo” nastavila je da obeležava potpuno polarizovane politike, ciljeve i usmerenja vladajuće garniture, sa jedne, i aktivističko-građanskog bunta, sa druge strane. Od tada je krenuo lanac nezaustavljivih seča u gradu i zemlji – na javnim i privatnim posedima, u parkovima, drvoredima, međublokovskim prostorima, šumama. Tako su nestale mnoge zelene površine, a sa njima i kiseonik, hlad, biodiverzitet, mesta za odmor, druženje i igru. Retke su sačuvane zahvaljujući isključivo naporima građana i aktivista.
Bez dovoljno drveća i drugog zelenila, sa vazduhom često najlošijeg kvaliteta u svetu i sve težim posledicama klimatskih promena, Beograd je zvanično kandidovan za titulu Zelene prestonice Evrope. U poređenju sa uglednim primerima evropskih gradova i visokom svešću njihovih vlada o sredinama kojima upravljaju, smisao kandidature Beograda krajnje je upitan. Ozbiljnost tih gradova ogleda se, između ostalog, u intenzivnoj saradnji sa građanima u masovnoj sadnji i ubrzanom uvećanju procenta zelenila, dok organizovana participacija građana u ozelenjavanju Beograda i dalje ostaje na beznačajnom nivou.
Uza sve to, pustošenje javnih zelenih prostora nastavlja se ili planira punom parom. Samo ova nedelja donela je slike bagera u rušenju drveća na Banjici i najave izgradnje stambenih objekata na mestu popularne „Mitićeve rupe”, parka na Slaviji, dok, mesecima unazad, ostajemo bez zelenila i šuma u svim delovima grada, čak i u Predelu izuzetnih odlika ,,Avala”.
Bez hitnog zaustavljanja svih seča i prenamene zelenih površina u građevinsko zemljište, naša sredina se ne može uzeti za savesnu, ozbiljnu i zdravu. Prvi i najvažniji korak jeste očuvanje javnih zelenih površina, drveća i drugog zelenila. Na samom početku dokumenta PGR sistema zelenih površina Beograda stoji upravo to – da se postojeće zelenilo mora očuvati. Jedini je problem to što ga situacija na terenu uporno demantuje.
Stanje životne sredine i posledice klimatskih promena na naše krajeve nameće neophodnost da se svi parkovi, javne zelene površine i šume proglase zakonom zaštićenim zelenim prostorima, a da se za već zaštićena područja osigura poboljšana zaštita i kontrola.
Povratak vladavini zakona, pod vlašću koja ga konstantno narušava, sigurno nije moguć, ali već sledeći gradski izbori omogućiće da zelena politika i briga o životnoj sredini počne institucionalno da se sprovodi. Inicijativa Ne davimo Beograd veruje da će naši veliki resursi u znanju, mnogo pogodnog tla i dobre volje građana doprineti da naš grad postane istinska prestonica zdravog života.
Ne davimo Beograd je do sada zasadio na stotine sadnica drveća u svim beogradskim opštinama, a sadnja se nastavlja i ove godine uprkos epidemiološkoj situaciji, sa oprezom i poštujući mere.
Jasmina Šuša, koordinatorka zelene grupe Ne davimo Beograd
Pročitaj i ovo:
Ðorđević: Izbori neće biti gori nego 17. decembra
Biljana Đorđević iz Zeleno-levog fronta izjavila je da ne bi rekla da su izborni uslovi sada gori nego na prethodnim i upitala kako se oni menjaju bojkotom, podsetivši da vlast nije ispunila ni zahteve protesta kada su na ulicama bile stotine hiljada ljudi nakon masovnih ubistava početkom maja 2023.
Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i žrtava fašizma u drugom svetskom ratu
Ima li strašnijeg pokazatelja od tog da borba nikada ne sme da stane. I kad sve govori da je uzaludno. Da je neprijatelj toliko veći i jači, da je svaki otpor besmislen. E pa i u tim okolnostima širom sveta, mali ljudi su se borili, mali ljudi običan narod se organizovao, borio se.
Podrška hrabrim ženama Krivelja u borbi za dostojanstven život meštana
Autonomni ženski front u okviru Zeleno-levog fronta upućuje snažnu podršku hrabrim i upornim ženama iz Krivelja, koje su gotovo tri meseca na prvim linijama neprestanih blokada lokalnog puta ka rudniku “Novo Cerovo”, u vlasništvu kineske kompanije Ziđin Koper.
