Desetogodišnja strategija obećavala pošumljavanje čak 50 hiljada hektara, a u realnosti, u ovom periodu, Beograd ne samo da nije uvećao površine pod šumom, već ih je smanjio.
Desetogodišnja Strategija pošumljavanja Beograda, koju je još 2010. godine izradio Institut za šumarstvo, predvidela je da se 50.000 hektara javnih površina zasadi drvećem – u proseku, 5.000 ha godišnje. Zacrtani ciljevi i ostvareni rezultati, međutim, ostali su daleko jedni od drugih. Podaci izneti u Planu generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda, dokumentu usvojenom 2019. godine, pokazuju da šume danas zauzimaju 9,5 posto teritorije grada, dok ih je u vreme usvajanja Strategije bilo 11 posto.
Grad danas ukupno ima oko 12 procenata šumskih i javnih zelenih površina, za pet procenata manje nego što ih je bilo pre deset godina.
Umesto planiranih novih i gušćih šuma, parkova i ozelenjenih javnih površina, dobili smo neplanske stambene komplekse, tržne centre, sportske dvorane i kockarnice.
Međunarodni dan šuma, 21. mart 2021. godine, dočekujemo bez važeće Strategije o pošumljavanju Beograda, koja bi odredila ozelenjavanje i pošumljavanje kao prioritet u planovima razvoja grada. Zauzvrat, suočeni smo sa realnošću u kojoj je odgovornost institucije zamenjena svešću javnosti, a izgradnja zelene infrastrukture izlaskom građana na teren i odbranom javnih zelenih prostora.
Prošle su dve godine od katastrofalne seče drveća na Kalemegdanu i Ušću. Za tu priliku osmišljena krilatica „Oni seku – mi sadimo” nastavila je da obeležava potpuno polarizovane politike, ciljeve i usmerenja vladajuće garniture, sa jedne, i aktivističko-građanskog bunta, sa druge strane. Od tada je krenuo lanac nezaustavljivih seča u gradu i zemlji – na javnim i privatnim posedima, u parkovima, drvoredima, međublokovskim prostorima, šumama. Tako su nestale mnoge zelene površine, a sa njima i kiseonik, hlad, biodiverzitet, mesta za odmor, druženje i igru. Retke su sačuvane zahvaljujući isključivo naporima građana i aktivista.
Bez dovoljno drveća i drugog zelenila, sa vazduhom često najlošijeg kvaliteta u svetu i sve težim posledicama klimatskih promena, Beograd je zvanično kandidovan za titulu Zelene prestonice Evrope. U poređenju sa uglednim primerima evropskih gradova i visokom svešću njihovih vlada o sredinama kojima upravljaju, smisao kandidature Beograda krajnje je upitan. Ozbiljnost tih gradova ogleda se, između ostalog, u intenzivnoj saradnji sa građanima u masovnoj sadnji i ubrzanom uvećanju procenta zelenila, dok organizovana participacija građana u ozelenjavanju Beograda i dalje ostaje na beznačajnom nivou.
Uza sve to, pustošenje javnih zelenih prostora nastavlja se ili planira punom parom. Samo ova nedelja donela je slike bagera u rušenju drveća na Banjici i najave izgradnje stambenih objekata na mestu popularne „Mitićeve rupe”, parka na Slaviji, dok, mesecima unazad, ostajemo bez zelenila i šuma u svim delovima grada, čak i u Predelu izuzetnih odlika ,,Avala”.
Bez hitnog zaustavljanja svih seča i prenamene zelenih površina u građevinsko zemljište, naša sredina se ne može uzeti za savesnu, ozbiljnu i zdravu. Prvi i najvažniji korak jeste očuvanje javnih zelenih površina, drveća i drugog zelenila. Na samom početku dokumenta PGR sistema zelenih površina Beograda stoji upravo to – da se postojeće zelenilo mora očuvati. Jedini je problem to što ga situacija na terenu uporno demantuje.
Stanje životne sredine i posledice klimatskih promena na naše krajeve nameće neophodnost da se svi parkovi, javne zelene površine i šume proglase zakonom zaštićenim zelenim prostorima, a da se za već zaštićena područja osigura poboljšana zaštita i kontrola.
Povratak vladavini zakona, pod vlašću koja ga konstantno narušava, sigurno nije moguć, ali već sledeći gradski izbori omogućiće da zelena politika i briga o životnoj sredini počne institucionalno da se sprovodi. Inicijativa Ne davimo Beograd veruje da će naši veliki resursi u znanju, mnogo pogodnog tla i dobre volje građana doprineti da naš grad postane istinska prestonica zdravog života.
Ne davimo Beograd je do sada zasadio na stotine sadnica drveća u svim beogradskim opštinama, a sadnja se nastavlja i ove godine uprkos epidemiološkoj situaciji, sa oprezom i poštujući mere.
Jasmina Šuša, koordinatorka zelene grupe Ne davimo Beograd
Pročitaj i ovo:
Janković: Vlast naprosto nema hrabrosti da se uhvati u koštac sa problemom nelegalne gradnje Savskog nasipa
Zdravko Janković, odbornik Zeleno-levog fronta kaže za Danas da kuće Tomislava Nikolića i njegovih sinova su primer bahatog ponašanja pojedinca iz ili bliskih vlasti koji zarad ličnog uživanja ugrožavaju bezbednost svih nas.
Jerinić: Ustavni sud tražio da se Skupština izjasni o Mrdićevim zakonima
Poslanica stranke Zeleno-levi front (ZLF) Jelena Jerinić saopštila je danas da je Ustavni sud zatražio od Skupštine Srbije mišljenje o setu pravosudnih zakona koji su usvojeni na predlog poslanika vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Uglješe Mrdića.
Đorđević o razgovoru sa izvestiocima Saveta Evrope: Govorila sam o policijskoj brutalnosti, hapšenjima, zaštitniku građana…
Kopredsednica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević izjavila je danas FoNetu da je, u razgovoru sa izvestiocima Monitoring komiteta Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE), ukazala da se Zaštitnik građana ponaša kao "zaštitnik režima i zaštitnik policijske brutalnosti" i da je i na njegov predlog suspendovan zakon o rodnoj ravnopravnosti.
