Jaka emotivna veza Beograđana i Košutnjaka

Ovih dana smo na nekoliko mesta širom grada sakupljali potpise podrške za Inicijativu za odbranu Košutnjaka.

Bilo smo kod Londona, na Čukaričkoj padini, kod Ušća na Novom Beogradu, na Vidikovcu i, meni najdraže, na Banovom Brdu.

Ljudi koji žive u blizini Košutnjaka imaju, naravno, mnogo emotivniji odnos prema ovoj gradskoj šumi.

Prilaze štandovima, u neverici, sa puno komentara i priča o tome kako se tu igraju njihova deca i kako su oni odrastali ovde.

Potpis na listi retko kad prođe bez razgovora ili možda bolje da kažem bez objašnjenja zašto je njima Košutnjak važan.

Prvih dana smo i mi objašnjavali, upoređivali broj posečenih stabala sa brojem posađenih, nadglasavali se u tome šta ko misli da je bitnije, da li doprinos zdravlju i čistom vazduhu ili mogućnost uživanja u prirodi, ali vremenom sam shvatio da ljudi nemaju gde da kažu ono što ih boli u ovom slučaju pa bih pustio njih.

Nek znaju da ih čujemo i da ih slušamo, kad već oni koji donose ovako štetne odluke to ne rade i kad ih nije briga.

Nedavno se arhitekta Dragoljub Bakić, gostujući na N1, zapitao “Zar gradska uprava ne zna šta je javno mnjenje? Zar, skoro 80 hiljada potpisa koje je sakupio Ne davimo Beograd nije jasan znak šta to javno mnjenje misli?”

U okviru formulara Inicijative za odbranu Košutnjaka pitali smo građane da kažu zašto je njima Košutnjak važan. Isto kao i na štandovima u razgovoru, tako je i ovde broj komentara ogroman, a ja vam prenosim neke od njih jer jako dobro oslikavaju emotivni odnos Beograđana sa ovom gradskom šumom:

Deo je mog detinjstva i odrastanja. Deo je mene ostao u Košutnjaku dok sam živeo na Čukarici, a i sad ga gledam iz Rakovice.

Zoran

Odrasla sam i živim u tom kraju grada i mnogo vremena provodim tu. Pored toga što shvatam značaj zelenih površina za sam grad i emotivno sam vezana za taj deo grada.

Nataša

Zbog par mesta u Beogradu živim ovde još uvek. Košutnjak je na prvom mestu.

Miljan

Živim ispod njega, kroz Košutnjak šetam psa i ne mogu da zamislim da više nema tog kiseonika koji on pravi.

Anica

Jer je grad nezamisliv bez njega. Na stranu što sam odrasla na Ceraku gde je priroda bila deo stanovanja i ništa nije nedostajalo. Košutnjak nam je bio odlazak u šumu i to je moglo peške!

Jelena

Košutnjak je za mene više od šume – u njemu sam odrasla, trenirala, šetala se, otkrivala prirodu, sankala se. U tom sam delu grada odrasla, i već godinama gledam kako se devastira – komad po komad.

Ana

Košutnjak je za mene značajan kao mesto koje mojoj, a sigurno i drugim porodicama predstavlja jednu šumsku oazu u ovoj beogradskoj betonskoj džungli.

Milica

Tu živim, tu su mi deca i unuci.

Nenad

Volim da provodim vreme u šumi, treniram na spravama, igram košarku, i vozim bicikl kroz šumu. Na trenutak zaboravim da sam u Beogradu.

Aleksa

Zato što su pluća Beograda, zato sto sam ja kao mladić trčao i trenirao, sada moj sin, a nadam se da ce i moji unuci.

Milorad

Borba za odbranu Košutnjaka tek počinje i zato je skoro 80 hiljada potpisa koje smo do sada sakupili odličan prvi korak. Sve ove ljude ćemo obaveštavati o daljim pretnjama po naše šume, reke, obale i javne prostore i dobra i pozivati da se zajedno za njih borimo.

Izvor: kolumna je izašla 7. avgusta u dnevnom listu Danas

Kolumna Naš grad izlazi svakog petka u dnevnom listu Danas, a pišu je članovi i prijatelji inicijative Ne davimo Beograd