Na pitanje da li zaštita prirode i zdravlja može u predizbornim kampanjama da potisne teme Kosova i korupcije, odnosno da li raste interesovanje za „zelene“ u Srbiji, sagovornici Danasa, istraživači i istraživačice javnog mnjenja, nemaju izričit odgovor, navodeći da mnogo zavisi od onoga što se nameće i plasira javnosti.

Irena Fiket, saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, ukazuje za Danas da je u Srbiji javna sfera gotovo u celosti uzurpirana od strane vladajuće partije, pa teme koje se plasiraju neminovno postaju teme za koje građani postaju zainteresovani tokom kampanje.

Kako dodaje, pogrešno bi, međutim, bilo, upravo zbog uzurpacije javne sfere, tumačiti interesovanja građana za recimo pitanje Kosova, a koju kao jednu od glavnih tema ističu istraživanja javnog mnjenja, kao nešto što realno građane najviše interesuje.

– U sistemu koji je po svojim karakteristikama bliži diktaturi nego demokratiji, koji ne dozvoljava pluralitet informacija i argumentacija i koji je usmeren na to da građanstvo ostane neinformisano i nezaintersovano za politički život ne mogu se teme koje vladajuća stranka nameće građanima smatrati realnom slikom njihovih interesovanja i prioriteta – kaže Irena Fiket.

Tokom proteklog vikenda značajan broj građana (procene o broju učesnika dostižu i deset hiljada) okupio se na takozvanom „ekološkom ustanku“, kako bi se pobunili protiv namera vlasti da dozvoli investitorima dalje zagađenje životne sredine. Imajući u vidu da je ovo, u poslednje dve godine, bio jedan od najbrojnijih protesta građana, ispostavlja se pitanje o tome da li ekološke i druge teme koje se odnose na zdravlje ljudi imaju potencijal da „izbiju“ na čelna mesta oko kojih bi se učesnici narednih izbora „borili“.

– Da, uprkos tome što su građanima već godinama uskraćivane relevantne informacije koje se tiču politika koje direktno utiču na kvalitet njihovih života i uprkos agresivnim medijskim kampanjama kojima je pažnja usmeravana na navodne „velike“ probleme države, sve veći broj građana, naročito u poslednje vreme, pokazuje kapacitet i volju da se bavi realnim problemima poput zaštite životne sredine i zdravlja, pravom na stanovanje, i slično. Građanske inicijative i pokreti kojima su ove teme u fokusu uspevaju da mobilišu sve veći broj građana i da sa njima rade na rešavanju konkretnih problema ali i na građenju jedne inkluzivnije javne sfere koja je neophodna da bismo konačno postavili suštinske probleme građana u centar politika – zaključuje Irena Fiket.

Originalni naslov: „Zeleni“ u Srbiji će tek dobijati na značaju

Izvor: https://www.danas.rs/politika/zeleni-u-srbiji-ce-tek-dobijati-na-znacaju/

Pročitaj i ovo:

  • bgmetro

Metro ZA potrebe građana, a ne profit tajkuna

Pokret Ne davimo Beograd uputiće primedbe na Nacrt plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu koji je na javnom uvidu. Naime, predloženi plan za metro nije u interesu građana, već isključivo tajkuna koji su zainteresovani za gradnju na livadama koje povezuje izabrana trasa. Ukoliko se već odustalo od višedecenijskog plana za prvu liniju metroa, ne sme se propustiti prilika da metro poveže najgušće naseljene oblasti grada i tako smanji gužve i ubrza kretanje kroz grad. To prema postojećem planu nije slučaj.

Nova podrška javnih ličnosti “Povelji za dobar grad” pokreta Ne davimo Beograd

Nova grupa javnih ličnosti i nezavisnih intelektualaca podržala je “Povelju za dobar grad”, pokreta Ne davimo Beograd. Podršci planu, kako da Beograd postane dobar grad za sve njegove građane, pridružili su se muzičari Branko Golubović Golub, pevač grupe Goblini i Nebojša Despotović iz benda Duboka Ilegala, zatim profesorka Srbijanka Turajlić, društveni aktivista Gordan Paunović, psihoterapeutkinja Aurelija Đan, sociološkinja Jana Šarić, aktivistkinja za ženska prava Maša Elezović i IT stručnjak Ivan Milošević. Podršku povelji dali su i pesnik Stevan Tatalović, književna prevoditeljka, novinarka i spisateljica Mirjana Ognjanović i antropološkinja Irena Molnar.