Inicijativu za odbranu Košutnjaka podržalo preko 25 hiljada građana za samo tri dana

Inicijativu za odbranu Košutnjaka, koju je u vidu peticije pokrenuo Ne davimo Beograd, za samo tri dana, potpisalo je preko 25 hiljada građana. Rekordno veliki rast ove peticije nam govori da postoji velika spremnost i želja da se gradska šuma Košutnjak sačuva od seče i izgradnje stambeno-poslovnog kompleksa. Broj građana i građanki koji daju svoju podršku raste iz minuta u minut.

Molimo vas da preko svojih medija pozovete građane da se pridruže Inicijativi za odbranu Košutnjaka na linku: https://www.peticije.online/inicijativa_za_odbranu_kosutnjaka

Naime, nakon što je gradska vlast stavila na rani javni uvid plan detaljne regulacije za područje nekadašnjeg Avala filma, bilo je jasno da će žrtva ove gradnje biti skoro 30 hektara gradske šume. Paralelno sa pokretanjem Inicijative za odbranu Košutnjaka, Ne davimo Beograd je zajedno sa građanima i stručnim organizacijama pripremio veliki broj primedbi na ovaj urbanistički plan koji je na uvidu do 13. jula. Ovo su samo prvi koraci, a svi građani koji su potpisali Inicijativu biće pozvani da učestvuju u akcijama i pomognu da se prvo svi građani Beograda obaveste o ovoj pretnji, a zatim i učestvuju na javnim događajima i konkretnim akcijama sa ciljem očuvanja Košutnjaka, ali i drugih ugroženih zelenih površina, šuma, obala…

Nameru gradskih vlasti da investitoru omogući da na ovom području gradi stotine hiljada kvadratnih metara stambeno-poslovnog prostora smatramo izuzetno opasnom po pluća našeg grada. Beograd bi trebalo da traži sve načine kako da uveća svoje zelene površine, kako da sačuva i pošumi što više područja i ulaže u očuvanje životne sredine kako bismo svi mogli da vodimo zdrav i bezbedan život u njemu. Kriminalni naprednjački režim još jednom na ovaj način pokazuje da su zarad profita njima bliskih investitora spremni da žrtvuju budućnost naših građana i građanki.

I uništavanje Košutnjaka, ali i brojni projekti širom grada koji za nameru imaju sveopštu komercijalizaciju naših prirodnih i javnih dobara, od parkova i šuma, preko obala i reka, do devastacije kulturno-istorijskih spomenika, deo su istog koncepta – investitorskog urbanizma, kojim se glad za profitom investitora, stavlja ispred javnog interesa građana.