Inicijativa Ne davimo Beograd zahteva da minimalna zarada prati troškove života

Inicijativa Ne davimo Beograd zahteva da minimalna zarada prati troškove života i da bude usklađena sa minimalnom potrošačkom korpom.

Država mora da promeni pristup u ekonomskoj politici i da prestane da zahteva od građana i radnika odricanje, stezanje kaiša i štednju, dok s druge strane nastavlja da povlađuje poslodavcima, naročito megalomanskim subvencijama stranima investitorima. Trenutna ekonomska politika ne vodi razvoju, već upravo suprotno, vodi zaostajanju što podstiče odlazak ljudi iz zemlje i dovodi do daljeg zaostajanja našeg društva.

Povećanjem minimalne zarade za dve hiljade dinara, ova vlast je poslala poruku stotinama hiljada građana da njihov interes i dobrobit dolazi nakon interesa velikih kompanija, stranih investitora i drugih poslodavaca. Poslodavci su sa pregovora izašli zadovoljni, jer je država na sebe preuzela troškove povećanja minimalne zarade, dok od njih nije puno zahtevala.

S druge strane, sindikati su nezadovoljni ishodom pregovora jer nije ispunjeno obećanje od pre tri godine o usklađivanju minimalne zarade s minimalnom potrošačkom korpom. To znači da je tročlana porodica sa ovim primanjima (ukoliko jedan član radi) ispod granice siromaštva. Nedopustivo je da imamo ljude u Srbiji koji rade i primaju platu, a opet žive u siromaštvu i nemaju za minimalne životne potrebe. Za ovo nije odgovorna trenutna kriza izazvana pandemijom. Sindikati imaju puno pravo da preuzmu odlučnije korake u ispravljanju ove nepravde, poput štrajkova i protesta. U suprotnom, radnici i radnice će sreću potražiti van zemlje, a to je ono što i država i poslodavci, valjda, žele da izbegnu.