Inicijativa Ne davimo Beograd zahteva da minimalna zarada prati troškove života i da bude usklađena sa minimalnom potrošačkom korpom.
Država mora da promeni pristup u ekonomskoj politici i da prestane da zahteva od građana i radnika odricanje, stezanje kaiša i štednju, dok s druge strane nastavlja da povlađuje poslodavcima, naročito megalomanskim subvencijama stranima investitorima. Trenutna ekonomska politika ne vodi razvoju, već upravo suprotno, vodi zaostajanju što podstiče odlazak ljudi iz zemlje i dovodi do daljeg zaostajanja našeg društva.
Povećanjem minimalne zarade za dve hiljade dinara, ova vlast je poslala poruku stotinama hiljada građana da njihov interes i dobrobit dolazi nakon interesa velikih kompanija, stranih investitora i drugih poslodavaca. Poslodavci su sa pregovora izašli zadovoljni, jer je država na sebe preuzela troškove povećanja minimalne zarade, dok od njih nije puno zahtevala.
S druge strane, sindikati su nezadovoljni ishodom pregovora jer nije ispunjeno obećanje od pre tri godine o usklađivanju minimalne zarade s minimalnom potrošačkom korpom. To znači da je tročlana porodica sa ovim primanjima (ukoliko jedan član radi) ispod granice siromaštva. Nedopustivo je da imamo ljude u Srbiji koji rade i primaju platu, a opet žive u siromaštvu i nemaju za minimalne životne potrebe. Za ovo nije odgovorna trenutna kriza izazvana pandemijom. Sindikati imaju puno pravo da preuzmu odlučnije korake u ispravljanju ove nepravde, poput štrajkova i protesta. U suprotnom, radnici i radnice će sreću potražiti van zemlje, a to je ono što i država i poslodavci, valjda, žele da izbegnu.
Pročitaj i ovo:
Jelena Jerinić: U ovoj fazi izbornog procesa bilo tri puta više prigovora na odluke RIK-a u odnosu na prethodne izbore
"To je u skladu sa opštom mobilizacijom ljudi na različitim predizbornim aktivnostima", rekla je Jerinić.
Đurović Rajak: Zahtevamo podatke o vanrednim isplatama socijalnih davanja u Somboru
Odbornica Zeleno-levog fronta u Skupštini grada Sombora Jovana Đurović Rajak uputila je Centru za socijalni rad Sombor zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Zahtev se odnosi na jednokratnu i vanrednu novčanu pomoć koju Centar odobrava i isplaćuje od oktobra 2023. do danas.
Ognjen Rašuo: Komisija bi mogla da zaključi da je najmanje dva odsto birača neregularno upisano u birački spisak
„To su ljudi koji ih nema, na primer, u evidenciji prebivališta, nema ih u evidencijama u Matičnoj knjizi rođenih, nema ih u Matičnoj knjizi državljana”, objašnjava on.
