Иницијатива Не давимо Београд, на серији састанака са директорима и представницима Европске банке за реконструкцију и развој (EBRD), указала је на штетност и проблеме око пројеката који се у сарадњи са овом банком изводе у Србији. Ради се о јавно-приватном партнерству за депонију у Винчи, као и проблемима са инфраструктурним пројектима као што је реконструкција Славије, за који је Иницијатива већ покренула жалбени поступак, али и будућим пројектима у саобраћају и енергетици. Састанци су одржани у оквиру годишњег скупа EBRD “Енергија за економију”, на који је иницијатива била позвана, а који се у Јордану одржава 9. и 10. маја.
Представник инцијативе Не давимо Београд, Добрица Веселиновић је посебно указао на проблеме у вези са потписаним уговором о јавно-приватном партнерства за депонију у Винча, који је град Београд потписао 29.септембра 2017. године са приватним конзорцијумом Суез-Иточу, а којим се планира изградња спалионице отпада у Винчи.
Инцијатива је представницима EBRD указала да је спалионица отпада у супротности са стратешким документима за управљање отпадом и да се њеном изградњом доводи у питање заштита здравља грађана и животне средине. Није јасно на који начин се планира поштовање граничних вредности емисије загађивача, када је јасно да неће бити претходно сортирања отпада у Београду, због чега ће у спалионици бити спаљиване и боје, батерије, ПВЦ и други материјали, који ће утицати на концентрацију загађивача у ваздуху. У Србији не постоје лабораторије које могу да измере штетне супстанце које ће бити ослобођене након спаљивања отпада у ваздух, посебно канцерогених супстанци диоксина и фурана.
Изградњом сплаионице угрожава се могућност да Београд и Србија постигну циљеве из Оквирне ЕУ директиве о отпаду који се односе на остварени проценат рециклирања комуналног отпада (50% до 2020.године, 65% до 2031.године). Уколико се у погон пусти планирано постројење, односно спалионица отпада, Србија ће тешко достићи планиране циљеве за рециклажу отпада и биће суочена са плаћањем пенала и казни Европској унији.
Уговор о јавно-приватном партнерству гарантује откуп електрицне енергије од приватног партнера по 2-2,5 пута већој цени од оне на међунородном тржишту у наредних 12 година (8,57 еуроценти/kWh за енергију из отпада и 6,91 еуроценти/kWh за енергију из депонијског плина). На европском тржишту углавном варира 3,5 – 4,5 еуроценти/kWh. На овај начин ће грађани и грађанке Београда плаћати већу цену енергије добијене из отпада у односу на грађане ЕУ. Поред тога, постоји реална опасност да су ове одредбе уговора у супротности са споразумом о Енергетској заједници југоистоцне Европе, јер се њима нарушава принцип слободног тржишта и конкуретности. У овом случају, конзорцијум Суез- Иточу би 12 година имао гарантована тржиште за енергију коју произведе, и то по већој цени него сто би могао да оствари на слободном тржишту.
Сажетак проблематичних делова овог поџвата који је Иницијатива Не давимо Београд саставила заједно са организацијом “Bankwatch” можете погледати овде.
Захтев за кредит за изградњу спалионице отпада у Винчи, који је поднео приватни партнер у износу од 84,6 милиона евра биће разматран на борду директора Европске банке за реконструкцију и развој у септембру 2018.године. Више о поднетом захтеву за кредит на следећем линку.