Povodom otkrića o prodaji zgrade BIGZ-a firmi koja je nedavno kupila i Beograđanku, Ne davimo Beograd zalaže se da grad Beograd uloži deo sredstava od prodaje Beograđanke u kupovinu BIGZ-a i time sačuva svoje arhitektonsko i kulturno nasleđe.
Zgrada BIGZ-a u Beogradu je jedno od najpoznatijih arhitektonskih ostvarenja jugoslovenske moderne. Izgrađena je kao zgrada Državne štamparije između 1934. i 1941. godine, po projektu arhitekte Dragiše Brašovana u obliku ćiriličnog slova P, nalik na štamparsku mašinu. Proglašena je za kulturno dobro, i nalazi se pod zaštitom gradskog Zavoda za zaštitu spomenika od 1992. godine. Uprkos tome, zabrinuti smo da li će institucije imati snage da zaštite ovaj objekat od mogućih namera vlasnika koje bi ga ugrozile. Inicijativa Ne davimo Beograd smatra da grad ima obavezu prema istorijskom i arhitektonskom nasleđu svih naših građana kojima dugujemo da zaštitimo simbole Beograda od uništavanja. Od ove gradske vlasti mogli smo da vidimo samo suprotno.
Činom prodaje Beograđanke nastavljen je trend nedomaćinskog upravljanja javnom imovinom i rasprodaja imovine grada Beograda, koja će imati brojne štetne posledice po naš grad. Više na LINKU.
Takođe, ovaj objekat bio je mesto okupljanja velikog broja umetnika, muzičara, slikara, DJ-eva i drugih kulturnih radnika, čiji rad zahteva podršku kako bi nastavio da doprinosi kulturnoj ponudi našeg grada.
Prodaja BIGZ-a povod je da se zapitamo i kakve mogućnosti umetnici i umetnice, radnici u kulturi, kao i u drugim društveno korisnim oblastima imaju za svoje delovanje. U skorijoj prošlosti zgrada BIGZ-a bila je utočište velikom broju umetnika i kulturnih radnika koji su u njoj imali studije, ateljee i prostore za rad i činila je neizostavni deo kulturne scene grada. I ovi ljudi, kao i mnoge njihove kolege zaslužuju podršku u svom radu jer čine značajan deo kulturne ponude Beograda.
Inicijativa Ne davimo Beograd se zalaže za uvećavanje fonda imovine u javnom vlasništvu, formiranje fonda prostora koji će biti ponuđeni organizacijama civilnog društva na korišćenje. Grad Beograd poseduje veliki broj prostora koji stoje zatvoreni, često su napušteni ili neuslovni. Ove prostore želimo da revitalizujemo uz aktivno učešće lokalne zajednice i lokalnih organizacija kako bi bili prilagođeni potrebama sredine i maksimalno iskorišćeni. Društveni i kulturni centri, poput onih koji su širom Evrope uobičajena praksa za podršku umetnicima i civilnom sektoru, neophodni su i Beogradu.
Pročitaj i ovo:
Školski odbori kao odbrana obrazovanja i zakonitog poslovanja škola
Serijsko i masovno obračunavanje sa neposlušnim učiteljima, nastavnicima, profesorima i direktorima škola u Srbiji traje već mesecima - od početka studentskih i građanskih protesta, a naročita eskalacija prati izbor Dejana Vuka Stankovića za ministra “osvete”.
Stavljanje Rusije na Vučićevu stranu pokazuje da je EU jedini spoljni saveznik pobunjenih građana
Nakon što se ruska bezbednosna služba ponovo otvoreno stavila na stranu Aleksandra Vučića u velikoj društveno političkoj krizi u Srbiji, čak je i najokorelijim evroskepticima jasno da jedina podrška pobunjenim građanima može doći od Evropske unije. Budućnost Srbije je u Evropskoj uniji, a ne sa Vučićem.
Kozma: Potrebna reforma cele železničke strukture, a ne izmene koje se prave samo da bi prikazale normativni napredak ka evrointegracijama
Odbor Skupštine Srbije za evropske integracije danas je prihvatio Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, a poslanik Zeleno-levog fronta Robert Kozma istakao je da taj predlog zakona ne polazi od pravog konteksta i realne situacije na terenu, već su izmene napravljne samo kako bi bile „štiklirane“ i kako bi prikazale normativni napredak ka evrointegracijama.
