Grad Beograd odbio je zajednički predlog UG Ulice za bicikliste i inicijative Ne davimo Beograd da se, u toku pandemije COVID-19, žute trake namene biciklistima. Da li zbog puke indolentnosti ili pak nerazumevanja situacije, tek od gradskih sekretarijata nadležnih za regulisanje saobraćaja u Beogradu, stiže razočaravajući odgovor na naš predlog: zakon “ne dozvoljava” da se tokom pandemije Covid 19 virusa žute trake namene biciklistima.
Udruženje građana “Ulice za bicikliste” i inicijativa “Ne Davimo Beograd” predlažu gradu da se privremenim usklađivanjem saobraćajne infrastrukture, odnosno opredeljivanjem žutih traka za bicikle, građanima ponudi značajna alternativa u trenucima krize. U meri u kojoj se pokažu efikasne, žute trake bi mogle ostati namenjenje biciklistima i nakon završetka pandemije.
https://nedavimobeograd.rs/zute-trake-za-javni-prevoz-nameniti-biciklistima-dok-traje-covid-19-kriza/
Iako se naša inicijativa pojavila u medijima još početkom prethodne nedelje, nadležni se nisu oglašavali, a nakon što smo im i zvanično uputili pitanje da se izjasne o predlogu, od Sekretarijata za javni prevoz stigao je odgovor da nisu nadležni, te da je uređivanje kretanja žutom trakom regulisano u okviru Zakona o bezbednosti saobraćaja (član 7. i član 39. Zakona o bezbednosti saobraćaja rezerviše žute trake samo za javni prevoz i taksi vozila).
Gradski Sekretarijat za saobraćaj već tradicionalno se ponaša kao noj koji je zabio glavu u pesak, te kao i u brojnim situacijama koje nisu krizne, standardno ne odgovara na dopise. Da podsetimo: po članu 158. Zakona o bezbednosti saobraćaja, Sekretarijat za saobraćaj je nadležan za tehničko regulisanje saobraćaja i može odrediti privremeni režim saobraćaja, ukinuti ili promeniti namenu saobraćajnih površina:
Član 158.
Pod tehničkim regulisanjem saobraćaja podrazumevaju se sve mere i akcije kojima se utvrđuje režim saobraćaja u redovnim uslovima i u uslovima radova na putu, a naročito: usmeravanje i vođenje saobraćaja, upravljanje brzinama u funkciji gustine saobraćajnog toka, ograničenje brzine u funkciji stanja kolovoza i vremenskih uslova, određivanje jednosmernih puteva i ulica, utvrđivanje puteva i ulica u kojima se zabranjuje saobraćaj ili saobraćaj određene vrste vozila, ograničenje brzine kretanja za sve ili pojedine kategorije vozila, određivanje prostora za parkiranje i zaustavljanje vozila, snabdevanje, usmeravanje i preusmeravanje korisnika, određivanje bezbednog i efikasnog načina regulisanja saobraćaja na raskrsnicama, lokacija autobuskih stajališta, dozvoljena osovinska opterećenja, radi zaštite životne sredine i slično.
Podsećamo da isti sekretarijat ima pravo da odredi da se žutom trakom mogu kretati SVA VOZILA mimo termina od 7h-9h i od 14h-18h (to npr. može da vidi na saobraćajnom znaku u ulici Bul. Despota Stefana). Isto tako, onda sekretarijat tu traku može nameniti biciklistima, koristeći se istim članom zakona (član 158).
Šta je onda pravi razlog ovog odbijanja i pozivanja na Zakon o bezbednosti saobraćaja? Koren problema leži u tome da grad Beograd ne zna šta da radi sa narastajućim brojem biciklista. U redovnoj situaciji, u Bulevaru Despota Stefana, Kralja Milana, Sarajevskoj, Višnjičkoj, Požeškoj i Svetogorskoj ulici nema biciklističkih staza, a biciklisti bez ikakvih sankcija godinama voze ili trotoarom ili žutim trakama, u zavisnosti od subjektivnog osećaja bezbednosti, tj. straha od saobraćaja. Ipak, u slučaju saobraćajne nesreće i bahatosti taksista i vozača GSP-a, biciklisti su u nepovoljnoj poziciji jer je njihov status nejasan i vrlo često su ugroženi agresivnom vožnjom svojih gabaritnijih kolega sa kojima dele kolovoz. Zakon ih ne stavlja u žutu traku, ni na trotoar, ali ih istovremeno stavlja u jedan metar od desne ivice kolovoza, što bi praktično značilo ili da se moraju voziti žutom trakom, ili bi morali da siđu sa bicikla, što ostavlja propis krajnje nedorečenim.
A i nijedan grad u Evropi u ovom trenutku ne ukida kretanje biciklista, već ga svojim postupcima podržava, jer je to najpoželjniji način transporta u gradovima, pored pešačenja, o čemu se mogu naći mnogobrojni članci i studije.
Međutim, ono što je potpuno nejasno u ovim teškim trenucima za našu zemlju je to što grad Beograd odbija preporuku koja zapravo pomaže socijalno distanciranje i širenje smrtonosnog virusa COVID19.
Neshvatljivo nam je da grad nije prepoznao dobru nameru i korist od ovog poteza, iako je samo pre par nedelja gradski urbanista pozvao građane da koriste bicikl. Jer, u ovom momentu, biciklisti na trotoaru nikako ne mogu biti dobri za pešake, i obrnuto. Razlog je u kapljičnom oblaku koji prave i jedni i drugi, a biciklisti znatno više jer dišu punim plućima dok se kreću, a o čemu su mediji u svetu objavili desetine članaka. U slučaju takvog kretanja, poželjna socijalna distanca tokom Covid-19 pandemije je veća od 2 metra, i sasvim je poželjno da se na Brankovom mostu, Kralja Milana, Svetogorskoj i svim sličnim ulicama, gde biciklisti silom prilika dele trotoar sa pešacima ove dve grupe, razdvoje. Ovo više nije pitanje menjanja saobraćajne paradigme Beograda, nego očuvanja javnog zdravlja i zdravstvenog sistema.
A čini nam se da, na žalost, u gradskim strukturama nema ljudi koji bi to razumeli, što nas sve kao građane dovodi u veliku opasnost. Ovim saopštenjem apelujemo pre svega na struku da utiče na donosioce odluka i pomogne nam da se biciklistima tokom pandemije omogući bezbednije i izolovanije kretanje, jer javni prevoz ne funkcioniše