Геотермално питање

09. 12. 2018.|

Напори стручњака који се баве истраживањем и проучавањем обновљивих извора енергије видљиви су у изради студија о геотермалној потенцијалности Београда. Студије је наручио Град Београд, али се намеће питање – са којим циљем.

Иако су велика истраживања завршена пре више од пет година, ништа се планирано и систематски није радило.

Још су шездесетих година прошлог века започела проучавања подземних вода, првенствено ради водоснабдевања. Подаци о хидрогеолошкој грађи, карактеристикама територије и физичко-хемијском саставу дуго су познати, а студије новијег датума доносе и детаљну хидрогеолошку рејонизацију, која би омогућила упућен рад на искоришћавању ресурса који се сврстава у важније обновљиве изворе. Већина њих, попут топлоте планете, снаге ветра,

сунца, таласа и био-масе, за наше услове сматра се скупим, док би искоришћавање геотермалних извора био лакши, јефтинији и доступнији начин.

Енергетски потенцијал подземних вода на територији престонице износи 2,3 гигавата. Та снага довољна је за скоро потпуно подмиривање основних енергетских потреба града, у првом реду за грејање и хлађење објеката. Најбогатија подручја су Нови Београд, територија леве обале Дунава, Земун и Бежанијска коса, Винча, Лештане и Болеч, а у центру града предео од Kалемегдана преко Ташмајдана и Славије до Дедиња.

Иако, дакле, богат подземним водама, Београд их користи у свега стотинак објеката. Поред појединачних примера коришћења у домаћинствима која су случајно открила изворишта, те неколико јавних објеката, само инвеститори могу да финансирају пројектна решења, испитивања терена и радове, као за један од најновијих хотела у центру града или стамбено-пословни објекат на Новом Београду.

Употребом обновљивих извора енергије оствариле би се огромне предности: потрошња би се преполовила, као и рачуни крајњих корисника, а емисија угљен-диоксида у атмосферу била би знатно смањена уз помоћ топлотних пумпи за хидрогеотермалне ресурсе температуре до 30 степени.

Искоришћеност подземних вода у Србији постоји у оквиру бањских комплекса, а у Богатићу код Шапца ове године је уведен први геотермални даљински систем грејања. Топлом водом за сада ће се грејати општински објекти, али се очекује да у наредној фази корисници постану грађани и привреда. Постоје најаве да је и у другим деловима Србије ускоро почети планско искоришћавање ових ресурса, са акцентом на тврдњи да ће ти пројекти привући инвеститоре.

Међутим, за већину грађана и грађанки, који се не баве инвеститицијама већ борбом за преживљавање, ова открића можда нису безначајна, али остају недостижна, а рачуни за грејање и струју су високи. Градска управа, чија је одговорност да побољшава стандард живота, пропушта да учини доступним још један ресурс, који захваљујући споју природе и науке може постати заједничко добро на путу ка одрживом развоју престонице.

Аутор: Јасмина Шуша

Извор: Данас, 17. август 2018. године

колумна Наш град излази сваког петка у дневном листу Данас, а пишу је чланови и пријатељи иницијативе Не давимо Београд

Go to Top