Farsa od tendera za Bus plus

Tender za izbor novog operatera za naplatu karata koji bi trebalo da zameni Bus Plus je očegledna farsa, a vlast i učesnici se nisu potrudili čak ni da sakriju da je jedina namera javnog poziva da se istoj firmi ponovo dodeli ovaj profitabilni ugovor. Naime, na tender su stigle samo dve ponude. Zajednička ponuda BUS LOGIC DOO iz Požarevca i Penta DOO iz Pule koja ni izbliza ne ispunjava uslove tendera, bez bankarskih garancija i bez uslova da su održavali sistem sa više od 1000 vozila i ona Kentkart Southeast Europe, inače vlasnika istog Apex Solutionsa koji je do sada obavljao posao.

Pored ove očigledne namera da se fingiranim tenderom izbegnu propisi i ugovor produži sa istim onim operaterom koji je do sada vodio posao naplate karata, postavlja se suštinsko pitanje da li i kakvu bi koncesiju grad trebalo da napravi kada je naplata karata u pitanju.

Bus plus nije ispunio svoju svrhu prilikom trajanja prethodnog ugovora, a promena imena u Beogradska kartica samo je način da se podmetne isti sistem pod drugim imenom. Dve verovatno najbitnije stavke koje je sistem trebalo da omogući su optimizacija javnog prevoza kroz brojanje putnika i sama naplata su podbacile. Ovo potvrđuju i brojne izjave zvaničnika da se od 30-50% građana švercuje u javnom prevozu. Danas postoje mnogo naprednije metode brojanja putnika i svaki noviji autobus ima automatske brojače, tako da ta napredna funkcija sistema naplate karata prosto više nije neophodna, a i teško je sprovodljiva jer građeni nisu spremni da stalno validiraju svoje mesečne karte, što je i razumljivo i nepotrebno.

Ono što Bus Plus jeste ostvario je postavka sistema naplate, ali onda se postavlja logično pitanje, zbog čega grad Beograd ne preuzme postojeći softver za šta ima mogućnost i ne nastavi naplatu karata samostalno, pod nazivom Beogradska kartica i bez posrednika? Dobit koja ostaje gradu bi mogla da bude uložena u napredniji sistem optimizacije linja javnog prevoza kroz automatsko brojanje putnika i povećanje plata vozača koji zbog malih zarada konstantno odlaze u inostranstvo.

Ulaganje i optimizacija javnog prevoza je jedno od ključnih pitanja razvoja Beograda. Fokus se sa razvoja automobilskog saobraćaja mora prebaciti na održivu mobilnost, na sistemsko promovisanje i ulaganje u infrastrukturu javnog prevoza, biciklističkih staza i kretanje pešaka kako bi smanjili broj vozila na ulicama i smanjile gužve. Oni koji se ipak odluče za odlazak na posao privatnim automobilima na ovaj način će dobiti prohodnije ulice, jer će se znatno veći broj putnika opredeliti za javni prevoz, pešačenje i vožnju bicikla do posla, ukoliko imaju kvalitetne opcije na raspolaganju i na to budu ohrabreni subvencijama.

Detaljno o poslovanju i istorijatu BusPlus-a, odnosno Apex Solutions Technology d.o.o, pročitajte u autorskom tekstu “Prilika da Beograd odbaci Bus Plus sistem naplate” naše Natalije Stojmenović.

Ne davimo Beograd podržava inicijativu za finasiranje javnog prevoza u Beogradu od strane poslodavaca, a  prema broju zaposlenih i zalaže se za smanjenje cena karata koje su dobrom delu građana previsoke, a ukoliko se ugovor sa Kentkart (ex. Bus plus) realizuje, dobićemo još jedno štetno javno privatno partnerstvo i izvlačenje novca iz budžeta, a stari animozitet građana prema ovakvom vidu naplate će ostati.