Nelegalna gradnja obala reka nije karakteristična samo za Savski nasip, već je i obala Dunava sve češće meta privatizacije bahatih pojedinaca. Kako smo se uverili na licu mesta, na potezu od restorana “Dunavske terase” trenutno postoji oko trideseta nelegalnih vikendica, a nove niču velikom brzinom. Pored velikog broja objekata, na lokaciji postoji i mini ergela konja. Naš terenski tim je u obilasku ovog područja primetio veliki broj građevinskih mašina, radnike i kamione koji su vršili nasipanje stotina kubika zemlje i izvodili betoniranje obala. Obim radova je izuzetno veliki pa je jasno da se oni odvijaju uz prećutno ignorisanje nadležnih institucija.

Uvidom u katastar lako je utvrditi da su objekti izgrađeni nelegalno i bez dozvola, te da je u pitanju zemljište u javnom vlasništvu.  Nažalost slučaj gradnje u Višnjici je još jedan od pokazatelja da trenutna gradska administracija ne samo da ne želi da se obračuna sa kriminalom i korupcijom, nego više ni krije da dopušta privilegovani pojedinci mogu da rade šta god žele.

Ne davimo Beograd ponavlja da su obale reka prirodno i javno dobro koje mora biti dostupno svima. Izborićemo se da Beograd bude dobar grad za sve, gde važe jednaka pravila, gde se zakoni poštuju i gde gradska uprava služi građanima i štiti prirodne resurse.
Ne davimo Beograd

Pročitaj i ovo:

Skupština da se uključi u istragu poslovanja Beograda na vodi i rušenja u Hercegovačkoj

Poslanici Zeleno-levog kluba - Ne davimo Beograd podneli su predloge za obrazovanje anketnog odbora povodom rušenja u „Savamali” i komisije za utrvđivanje činjenica o Ugovoru o “Beogradu na vodi”. Podnošenjem ovih predloga želimo da poručimo da ne odustajemo od utvrđivanja istine o dešavanjima u Savamali i raskrinkavanju projekta „Beograd na vodi” koji finansiraju svi građani i građanke Srbije, a od koga koristi ima samo privatni investitor i sa njima povezani funkcioneri iz državnog vrha.

Zahtevamo od gradske uprave da pod hitno prekine finansiranje “novina” Informer

Grad Beograd je u poslednje tri i po godine sufinansirao Informer sa 11,5 miliona dinara. Nepoznato je koliko je još sredstava gradska uprava uplatila Informeru za veliki broj oglasa kojima oglašava javne uvide, prodaje nekretnina i slično. Pitali smo vlast koliko ukupno novca naših sugrađana i sugrađanki su dali ovom “glasilu”, ali odgovor još uvek nismo dobili.