Društveni pokreti u regionu, nova nada za promene i saradnju

Zeleno leve organizacije Možemo! i URA, ostvarile su značajne izborne uspehe u Hrvatskoj i Crnoj Gori, a inicijativa Ne davimo Beograd se svim sredstvima bori za javni interes i najavljuje veliki potencijal za početak smene vlasti u Srbiji, polazeći iz Beograda.

Na tribini “Društveni pokreti – nova nada za region” održanoj u petak 25. septembra u Dorćol placu* u organizaciji Instituta za filozofiju i društvenu teoriju i inicijative Ne davimo Beograd, svoju dosadašnju borbu i planove za budućnost predstavili su Danijela Dolenec iz platforme Možemo iz Hrvatske, Dritan Abazović, građanski pokret URA iz Crne Gore, Bojan Baća iz koalicije Crno na bijelo, takođe iz Crne Gore i Biljana Đorđević i Dobrica Veselinović iz inicijative Ne davimo Beograd. Tribinu je moderirala Jelena Vasiljević iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

Učesnice i učesnici debate opisali su složenost prenošenja borbe društvenih pokreta u institucije i prilike i prepreke što se javljaju s nastupom na izborima. Istakli su faktor sklapanja i izazov očuvanja savezništva sa sličnim ili nimalo sličnim grupama u opštem interesu. Jedna od zajedničkih poruka je da su im počeci na ulicama i u lokalnim akcijama bili temelj za uspostavljanje nove vrste organizacione strukture i talas koji je uzdrmao tradicionalni pristup politici u strankama i državama.

Politika mora da se vrati u ruke građana, po rečima Dobrice Veselinovića iz Ne davimo Beograd. On je podsetio da se inicijativa krenula u ozbiljniji politički angažman posle sticanja iskustva u pokušajima da se spreči projekat Beograda na vodi.

“Imamo dva koloseka borbe. Jedan je aktivistički, onaj koji je stalno na ulici i svakom mestu gde se javni interes krši, a drugi je izlazak na izbore. Meni se čini da te dve stvari jedna drugu hrane i da su komplementarne“, izjavio je i dodao da u malim, naizgled banalnim stvarima, poput uređivanja svoje gradske četvrti, leži potencijal angažmana. To je ključ za prevazilaženje podela u društvu i to važi za ceo region, kazao je Veselinović i naglasio: “Sve te akcije jesu politika.”

Danijela Dolenec iz zagrebačkog Prava na grad i platforme “Možemo!” navela je da je to stranka pokreta nastala iz mirovnih, feminističkih, studentskih i drugih pokreta. Otpornost liste koja je nedavno ušla u Hrvatski sabor održavaju gusta unutrašnja mreža i kolektivno odlučivanje, po njenom mišljenju.

Ova profesorka na Fakultetu političkih znanosti rekla je da su ove opcije “ulje na vodi” u institucijama, kao strano telo, i da menjaju i teme politike i kako se politika radi. “Činilo nam se iz mnogih razloga da je važno krenuti od lokalne razine i nije slučajno da se ključna konverzija iz polja društvenih pokreta prema institucionalnoj politici događa na lokalnim izborima u Zagrebu 2017. godine“, izjavila je i dodala da je ideja municipalizma, da se svako aktivira tamo gde živi, bio namerni metodološki poduhvat.

Delovanje različitih struja kroz klub gradskih zastupnika je kohezivan jer imaju jasan interes, kaže Dolenec.

“Moralna obaveza je da se demokratski točak pokrene. Za završni udarac ovakvim režimima je osim civilnog društva potreban politički angažman. Ne mora da bude direktno politički, ali onda kroz participaciju“, na primer preko medija i društvenih mreža, tvrdi Dritan Abazović iz građanskog pokreta URA i platforme Crno na bijelo iz Crne Gore.

U regionu je kroz istoriju “do savršenstva” razvijen “podanički model” društva, slepo praćenje vođa, istakao je.

Drugi predstavnik te liste, Bojan Baća, skrenuo je pažnju na to da se u Crnoj Gori počele da se dešavaju “zamjene”, a da tek treba da dođe do promena. Po njegovim rečima, optimizam se javio zahvaljujući tome što su ljudi učestvovali i povezivali se u lokalnim, malim pokretima te da im je to pomoglo da se emancipuju.

Nije lako artikulisati poruku za sve, na primer da se lokalno delovanje, kao na primeru suprotstavljanja projektu Beograd na vodi, tiče pitanja relevantnih za buduće generacija na nivou cele zemlje, rekla je Biljana Đorđević docentkinja na Fakultetu političkih nauka i aktivistkinja iz Ne davimo Beograd.

“Mi gradimo politički pokret, što nas ne sprečava da se bavimo svim onim temama kojima se bave drugi društveni pokreti i da želimo saradnju i građenje lanaca ekvivalencije… Da se mi transformišemo tako što uključujemo zahteve drugih koje nismo mi artikulisali, ali mislimo da su pravedni, da treba da ih podržimo, a da i mi transformišemo druge, koji možda imaju neke druge, partikularne zahteve, ali vide kako su njihovi zahtevi povezani sa zahtevima drugih grupa“, poručila je.

Snimak celokupne tribine možete pogledati klikom na video ispod ili na sledećem LINKU:

*Danijela i Dritan su gostovali putem video linka.