Đorđević za Politiku: Европски зелени су уз западни Балкан

Народна посланица Зелено-левог фронта Биљана Ђорђевић каже да су протести у Србији већ изазвали промене у виду веће мобилизације грађана који су се након избора прошле године пасивизирали и постали помало апатични. У интервјуу за „Политику” каже да потреба људи за променама постоји све време, али су протести пробудили иницијативу људи да своју потребу за променом и остваре.

– Како се то остварује? Постоје два начина. Један је да власт испуни захтеве упорних грађана који протестују, што би било очекивано у демократском и одговорном друштву. Али наше такво није, због чега управо и имамо протесте и блокаде који се шире по целој Србији. Други начин да се промена оствари јесте да свако од грађана одлучи за себе како ће дати допринос тој политичкој промени која нам је неопходна. Грађани се могу укључити у институционално политичку – националну или локалну – или активистичко политичку борбу јер је свака борба за дубоком променом друштва како би оно било без насиља политичка борба. Позивам све да се укључе у Зелено-леви фронт, нову политичку партију у Србији која се гради одоздо и шири по Србији, као што се одоздо градио и покрет „Не давимо Београд”, који чини окосницу ЗЛФ. Наша дужност као опозиционих политичара који смо иницирали протесте јесте да те различите борбе координишемо и усмеримо ка заједничком циљу: испуњењу захтева протеста као предуслову за Србију против насиља, у којој ћемо онда моћи да водимо политичке борбе око визије развоја српског друштва – каже Биљана Ђорђевић.

Недавно је у Београду била посланица Европског парламента (ЕП) Гвендолин Делбос-Корфилд. Шта сте из тих разговара сазнали?

Европосланица зелених Гвендолин Делбос-Корфилд чланица је Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање који чине посланици Народне скупштине и посланици ЕП. Након ове заједничке седнице европских и српских парламентараца у Београду није било заједничке декларације, што је јасна порука ЕП о непостојању напретка Србије у процесу европских интеграција. Владајућа већина на том састанку није послала поруку о озбиљној намери да Србију води у ЕУ и мислим да је за многе посланике ЕП то било отрежњујуће – ако су имали илузије о Вучићевом режиму, оне су распршене. Европосланица Делбос-Корфилд истакла је да нико у ЕП, па чак ни екстремна десница, не комуницира агресивно како су комуницирали водећи посланици СНС-а у овом одбору, који, узгред, апсолутно нису заговорници европских интеграција, те да би у ЕП због такве комуникације били санкционисани. Код нас се таква комуникација награђује уместо да се санкционише и за СНС је предуслов сигурности обављања посланичке функције.

Да ли ЕУ озбиљно рачуна на проширење на западни Балкан?

Није тајна да је процес проширења запао у ћорсокак претходних година јер су из саме ЕУ стизале поруке о томе да неће бити проширења, а земље попут Северне Македоније, које су учиниле све што се од њих тражило, посебно у билатералним споровима с Грчком, нису награђене, већ изнова оптерећене новим билатералним уценама – овог пута Бугарске. Поред озбиљне анти ЕУ пропаганде управо владајуће већине у Србији, порука о томе да се ЕУ неће ширити док не реши своје унутрашње проблеме сигурно је утицала на драматично опадање подршке процесу европских интеграција у Србији. Оно што се сада дешава јесте геополитички тренутак у којем је због руске агресије на Украјину проширење поново актуелно и мислим да ће се управо у наредном периоду, пред изборе за Европски парламент 2024. године, водити озбиљна расправа о начинима да се западни Балкан снажније веже за ЕУ. Европски зелени су апсолутно уз западни Балкан и то су потврдили како на Конгресу Европске партије зелених одржаном почетком јуна у Бечу, где се водила расправа о томе како да се проширење ЕУ разуме као проширење простора демократије и владавине права, а не само као проширење јединственог тржишта, односно како да предлози за институционалном реформом ЕУ буду повезани са проширењем ЕУ, уместо да се чека да се ЕУ реформише па да се тек онда прича о проширењу, што је доскора била доминантна порука.

Шта је потребно да уради Србија?

Оно што је потребно да западни Балкан, а посебно Србија уради јесте да пошаље јаснији сигнал да су земље западног Балкана и даље вољне да буду чланице, да су спремне да хармонизују своје законодавство са европским и да су земље кандидати способне да међусобно сарађују и покажу да у њима има владавине права и демократских капацитета. У коначници је одлука о проширењу ЕУ политичка одлука, то сви знамо, али није добро очекивање српских политичких елита на власти да ће геополитика за њих да обави све задатке док оне не треба да раде ништа.