Narodna poslanica zeleno-levog kluba Biljana Đorđević kaže za N1 da ih predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije zvao, kao što je rekao da će učiniti, na konsultacije o evropskom planu i aneksu za normalizaciju odnosa sa Kosovom. Dodaje da se više ne bi ni odazvali, jer to više ne bi imalo smisla, “jer posle serije javnih poziva i formalnih nepozivanja jasno je da je to medijski spin, a da nije namera da se o nečemu razgovara”.

„Sada je sve poznato, ne znam šta bi mogao da nam kaže“, ističe ona u Novom danu na TV N1.

Smatra da ono što postoji u sporazumu i aneksu nije dovoljno za normalizaciju, „i treba da se zalažemo za više“.

„Ne vidim bitno pomeranje ni u retorici, ni u ozbiljnosti da se krene u stvarnu implementaciju, ne vidim to ni iz retorike evropskih zvaničnika. Mi ne živimo ni unutar Srbije u normalnom smislu, pa je teško da radimo na nekoj normalizciji“, poručila je ona.

Dodala je „da bi ovo imalo smisla, pogotovu ako to vezujete za Poglavlje 35, ima smisla ako ste iskreni u nameri ka evropskom putu, a ja to kod ove vlade ne vidim“.

Vučić je najavio posle povratka sa poslednje runde dijaloga sa Prištinom u Ohridu da će pozvati poslaničke krugove na konsultacije o evropskom sporazumu i aneksu implementacije, što se nije dogodilo, kao ni dok još sadržaj sporazuma nije bio poznat javnosti.

Radovi na savskom nasipu i Šodrošu

Povodom višednevnih protesta građana u bloku 70 na Novom Beogradu zbog bušenja savskog nasipa, kako bi se sprovela infrastruktura za buduće splavove, Đorđević kaže da je sporno što su radovi poceli 9. marta i u tom trenutku nije bilo nikakvog obaveštenja kakvi su to radovi, te su se građani organizovali da saznaju o čemu se radi.

Prema njenim rečima, tabla o radovima se pojavila tek 16. marta, a zahtev Zavodu za urbanizam upućen je 15. marta popodne.
„Sve se radi brzo, dobijaju se brzo rešenja koja nisu ni pravosnažna“, ocenjuje ona.

Dodaje da su građani zatražili da budu strana u postupku, imaju pravo da pitaju da li je to sve bezbedno.

„Juče su podneli žalbe, tražili su uvid u dokumentaciju projekta“, navodi ona i ukazuje da su radnici kopajući naišli na cev od dalekovoda, „deluje kao da su kopali a da ne znaju šta se tu nalazi“.

Smatra da i „kad radite nešto što će proizvesti sukobe, koji već postoje između stanara i vlasnika splavova, morate dodatno da budete pažljivi, da uključite ljude u proces donošenja odluka“.

„Kakva je to poruka da grad sprovodi neke svoje odluke nelegalno i ne poštuje zakone svoje zemlje“, pita i odgovara da je poruka građanima – „svi možete da radite na silu ako ste bahati, a ako imate dodatnu moć možete to da naknadno ozakonite“.

Ističe da je trebalo razgovarati i pitati struku kako se ta infrastruktura može sprovesti.

„Ima predloga da se ne mora bušiti, da se može sprovesti iznad nasipa, o tim stvarima se mora razgovarati kad se donese neka takva odluka“, ukazuje i ističe da je rešenje da se posluša struka, koja će proceniti koliki nivo uzurpacije obale Beograd može da izdrži, a da ne bude ugrožena njegova budućnost.

Kada se radi o Šodrošu u Novom Sadu, gde je policija juče uhapsila, pa pustila svih desetoro aktivista, koji se na Šodrošu i Kameničkoj adi na Dunavu protive seči stabala zbog izgradnje mosta, ona ukazuje da je urbanistički plan već promenjen, krenulo se sa radovima i ta bitka je u urbanističkom smislu izgubljena.

Ukazuje da vlastima nije stalo do prirode i građana – da oni imaju koristi od tog projekta, kao što je slučaj i sa Beogradom na vodi.

Pogledajte celo gostovanje:

Pročitaj i ovo: