Danas je 48 narodnih poslanika i poslanica iz poslaničkih grupa Zeleno-levi klub, Pravac Evropa, Demokratske stranke, Moramo zajedno i Narodne stranke podnelo Predlog za utvrđivanje neustavnosti, nezakonitosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima Zakona o socijalnoj karti. Prema Ustavu Republike Srbije, najmanje 25 poslanika može da pokrene postupak ocene ustavnosti i zakonitosti.
Zakon o socijalnoj karti je usvojen u 17. februara 2021. godine, a primena je otpočela u 1. marta 2022. godine. Pravdan kao zakon koji će obezbediti socijalnu pravdu odnosno pravedniju raspodelu socijalne pomoći i veću vidljivost onih najugroženijih kao i efikasno ostvarivanje prava i usluga socijalne zaštite, ovaj zakon je do sada imao efekat smanjenja broja korisnika prava na novčanu socijalnu pomoć za najmanje 20%, od 206.113 na 182.773 lica. Dosadašnje posledice sprovođenja zakona kao i sumnje u neustavnost i nesaglasnost odredbi zakona sa međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima, pokazuju da je ideja o socijalnim kartama kao načinu da se pomogne ljudima u potrebi zloupotrebljena da se iz sistema socijalne zaštite izbriše što veći broj ljudi.
Ovaj zakon predviđa obradu čak 135 podataka o licu koje je korisnik prava i usluga socijalne zaštite ili licu u postupku ostvarivanja prava iz sistema socijalne zaštite čime se ekstenzivno prikupljaju i netransparentno obrađuju podaci o socijalno najugroženijim licima u Srbiji na način na koji se to ne radi ni sa jednom drugom društvenom grupom u zemlji.
Predlog za ocenu ustavnosti osporava ustavnost člana 6, 7, 8 i 9, kao i člana 17 Zakona o socijalnoj karti.
Zakon o socijalnoj karti nije usklađen sa krovnim zakonom kakav je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti kada je reč o obradi podataka jer se ne poštuje princip minimizacije podataka – osnovno načelo zaštite podataka o ličnosti – budući da se u zakonu ne propisuje u koje tačno pojedinačne svrhe se prikupljaju i obrađuju podaci o socijalno ugroženim licima ali i licima povezanim sa korisnikom ili potencijalnim korisnikom socijalne pomoći, poput bivših vanbračnih partnera.
Postoji bojazan da uvođenjem registra Socijalna karta dolazi do automatizacije obrade ličnih podataka jer se u slučaju utvrđivanja neusaglašenosti podataka o korisniku i povezanim licima automatski formira obaveštenje (notifikacija) i instrukcija socijalnom radniku da je neophodno da izvrši proveru podataka, donese odluku po zahtevu stranke i postupa po službenoj dužnosti u vezi sa ostvarivanjem, promenom ili prestankom prava iz socijalne zaštite. Prema članu 9 Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka svako lice ima pravo “da se ne donosi odluka koja bitno utiče na njega a zasniva se isključivo na automatskoj obradi podataka bez uzimanja u obzir njegovih stavova”. Automatizacija ovog postupka može dovesti do de facto kršenja prava na socijalno obezbeđenje zbog tehničkih, administrativnih ili operativnih nedostataka u samom prikupljanju i obradi podataka bez ljudskog faktora.
Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja se hvale da ovaj zakon efikasno sprečava zloupotrebe te da smanjenje broja korisnika u sistemu socijalne zaštite jeste posledica povećane zaposlenosti i povećanja prihoda građana. S druge strane, Komitet UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava izražava zabrinutost zbog “neadekvatne pokrivenosti i visine socijalnih davanja” u Srbiji što “dovodi do neefikasnosti sistema socijalnog osiguranja u smanjenju siromaštva.”
Umesto poruke ove vlasti da podaci o ekonomski i društveno isključenim licima treba da budu masovno prikupljani i obrađivani, dok se istovremeno sužava opseg lica koji su javni funkcioneri o kojima se ionako ne prikuplja tako veliki broj podataka, društvo socijalne pravde moralo bi da podrži najugroženije a ne da sprovodi zakone čiji je cilj da se podrška najugroženijima uskrati.
Pročitaj i ovo:
Saopštenje Zeleno-levog fronta povodom Dana Evrope: Srbija pripada Evropi – Evropa ne pripada tiranima
U trenutku kada studenti iz Srbije trče, hodaju i voze bicikle ka Briselu i Strazburu, pokazujući simbolično i stvarno, da Srbija pripada Evropi, Zeleno-levi front izražava punu podršku njihovoj misiji i poručuje: budućnost Srbije je u ujedinjenoj Evropi, a ne u Moskvi ili Pekingu.
Đorđe Pavićević o Vučićevim preračunima
Narodni poslanik Zeleno-levog fronta i profesor Fakulteta političkih nauka Đorđe Pavićević za „Vreme” kaže da ono što deluje jasno je da Vučić ne želi sada da raspiše izbore.
Zajednička izjava lidera Evropske zelene partije povodom Dana Evrope 2025: ZELENI POZIV ZA DEMOKRATSKU, UJEDINJENU I FEDERALNU EVROPU
Ovog Dana Evrope, sećamo se onih koji su se oduprli nacizmu i fašizmu 1945. godine. Sada je na nama red da se odupremo i nastavimo ovaj mirovni projekat.
