Đorđević: Stvarni epilog Savamale imaćemo tek kad SNS siđe sa vlasti

Ja sam, moram priznati, nakon jučerašnje diskusije zbunjena jer nakon svega nisam sigurna da li ministarka pravde misli da nam je reforma pravosuđa uopšte bila potrebna. Isprva je govorila o reformi kao o tektonskim promenama, no pred kraj dana, možda od umora, u odgovoru na jedno izlaganje suštinski nam je poručila da je već sve u najboljem redu, da sve sjajno funkcioniše. To je ilustrovala time što je rekla da je dokaz da nije bilo nikakvog problema sa 200 000 evra kod Vulina, čuvena afera tetka iz Kanade, to što Agencija za sprečavanje korupcije nije odreagovala, pa pošto nije, zaključak je da tu nije bilo ništa. I još je rekla da Savamala ima sudski epilog jer postoji jedna osoba koja je proglašena krivom i to pojačala komentarom “nemojmo se praviti ludi”. Da, zaista nemojmo. Epilog o kome vi pričate je da je na samo pet meseci zatvora – manje od zakonskog minimuma od šest meseci – za nesavestan rad zbog neodgovaranja na pozive građana koji su vezivani, kojima su oduzimani telefoni i koji su prijavljivali kriminal u centru Beograda osuđen šef smene u beogradskoj policiji Goran Stamenković jer se nagodio sa nekim kriminalcima iz vlasti koji su mu obećali legalizaciju objekta u Mirijevu. On nije osuđen za rušenje u Savamali niti za vezivanje slučajnih prolaznika i čuvara koji je preminuo nakon toga. Nemojmo se praviti ludi, epilog ovog organizovanog kriminala imaćemo tek kad izgubite vlast, a i to će doći.

Zaključivanje da ono što institucije urade ili ne urade već samim tim jeste dokaz njihovog ispravnog postupanja ne nelogično, i ako živite u Srbiji nije potrebno da ste studirali logiku da biste znali da je to tako, treba vam samo zdrav razum. I treba da znate da, prema različitim istraživanjima, tek između 15 % i 40% građana Srbije ima poverenje u pravosuđe. Dokaz nepoverenja u građane u pravosuđe je i činjenica da je, srazmerno broju stanovnika, Srbija prva na listi po broju predstavki pred Evropskim sudom za ljudska prava.

I tu leži odgovor na pitanje koje ste postavili juče, zašto je problem što ćete od Evropske unije dobiti plus za ovu, ja je zovem kvazireformu. Zato što je stvarni problem to što ćete na kratko zavarati Evropsku komisiju da će do depolitizacije sudstva doći, a u stvari vam do toga nije stalo. Jer da vam je stalo, baš je zbog toga trebalo da u radne grupe uključite i one iz “struke i nauke” koji su bili protiv ustavne reforme kako biste našli načina da uvažite njihove strahove izražene nakon ustavnog referenduma i nađete kompromis izražen u ovim predlozima zakona. Dakle, plus nije važan za nezavisnost pravosuđa u Srbiji, a na kraju vam i neće biti dovoljan, za neko dalje napredovanje u procesu evropskih integracija jer ćete morati da imate pandan slučaju Sanadera samo u Srbiji da biste dokazali da vladavina prava zapravo funkcioniše.

Zašto evrofili, kako ste nas nazvali, glasaju protiv: pa zato što ovi zakoni ne postižu jedan od ciljeva evropeizacije a to je vladavina prava. Ovi zakoni se bave se pokušajem zaštite sudija i tužilaca od političkog uticaja time što se za politički uticaj vidi izbor u Narodnoj skupštini i “neprimereni uticaj” na sudije i tužioce (nejasno je ko procenjuje primerenost uticaja). Pa onda sudije biraju pravosudni i tužilački saveti u kojem sede sudije i tužioci i famozni istaknuti pravnici. Istaknutni pravnici su izabrani u skupštini, dvotrećinskom većinom, a ako to ne uspe – odmah se od ogromne kvalifikovane većine ide ka jednoj ekskluzivnoj maloj komisiji koja obavlja izbor. I pošto politikološki rezon ukazuje na teškoće postizanje takve većine, a pogotovo u ovakvoj političkoj situaciji nepoverenja, mi znamo da će ono što treba da bude izuzetak, a to je ta komisija, biti pravilo. No pošto je to već ušlo u ustav, vratiću se korak unazad da pokažem da i dalje postoji mogućnost da ovo loše ustavno rešenje donekle popravi a tiče se toga koji i kakav spisak kandidata uopšte dolazi do Narodne skupštine na izbor.

Prethodno spisak prijavljenih kandidata na konkurs za istaknute pravnike stiže na Odbor za pravosuđe koji usvaja predlog osmoro kandidata od prijavljenih za izbor četvoro istaknutih pravnika. Vi ste u javnoj raspravi, treba to reći, uvažili predlog Ne davimo Beograd da bi Odbor trebalo da ovaj predlog izglasa takođe dvotrećinskom većinom jer svi znamo da u Odboru za pravosuđe, kao i u svakom odboru u ovoj skupštini, dominira vladajuća partija. Juče ste se pohvalili da će oko istaknutih pravnika upravo ovom dvotrećinskom većinom biti izbegnuta politička homogenost u njihovom biranju, jer će ih birati i u odboru i u skupštini dvotrećinska većina, ali ste izbegli da dodate da se prihvatanjem našeg predloga dodali novu odredbu koja onda obesmišljava naš predlog a ta je da će, ukoliko se ne postigne dvotrećinska većina, u odboru u roku od 15 dana biti novo glasanje gde će se za izbor istaknutnih pravnika tražiti prosta većina. Kad predvidite ovako nešto to znači da ne dajete institucionalni podsticaj da se do dvotrećinske većine dođe, pa tako zahtev za političkom heterogenošću koja bi osigurala nezavisnost istaknutih pravnika traje svega 15 dana. Zašto bi se vladajuća većina potrudila da se dođe do saglasnosti ako ne mora, samo treba da sačeka 15 dana a vi ste omogućili da produženje ovog roka nikoga ništa ne košta? Zbog toga apelujemo da ponovo razmotrite naše amandmane u vezi sa članom 49 u oba zakona, i o Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva, u vezi sa procedurom za drugi krug glasanja za koju predlažemo da izgleda tako da svaki član Odbora može glasati za tri kandidata među kandidatima sa liste kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor. Tako bi se postigla veća međupartijska saglasnost oko osmoro kandidata i ispoštovale bi se preporuke Venecijanske komisije da poslanici opozicije u Odboru za pravosuđe mogu efektivno da utiču na ovaj deo postupka. Ukoliko ne prihvatite ove naše predloge, onda će dvotrećinska većina biti samo smokvin list do pravog glasanja unutar vladajuće većine: u odboru ili u komisiji. I to će biti pravila a ne izuzetak. I ako tako ostane, džabe ste krečili.

Najzad, moram da istaknem kontradiktorno tumačenje depolitizacije i političkog delovanja u ovim zakonima. Da bi istaknuti pravnici bili garant odsustva politike iz izbora sudija i tužilaca dovoljno je da ne budu članovi partije i da “snažno ne utiču na donošenje političkih odluka”. Međutim, kad je reč o tome šta je sudiji sve zabranjeno, to nije samo članstvo u političkoj partiji već i “političko delovanje na drugi način” bez preciziranja šta pod time mislite. Vidite, građani su politička bića pa su tako i sudije i tužioci, političko delovanje je glasanje na izborima, da li to znači da sudije ne smeju da glasaju? Političko delovanje je učestvovanje u ili iskazivanje stava o reformi pravosuđa jer je ta reforma politička stvar budući da reguliše granu vlasti koja ima moć u društvu. Da li su time svi ti predstavnici udruženja sudija i tužilaca politički delovali na način na koji vi sad smatrate da ubuduće niko više ne sme? S obzirom na preteranu širinu obuhvata političkog delovanja na drugi način ova odredba može dati osnov za ograničenje slobode mišljenja i slobode izražavanja sudija i tužilaca.
Zabranom političkog delovanja sudija i zabranom samo “neprimerenog” uticaja na sudije što ostavlja se široki prostor za proizvoljno tumačenje šta je sudijama zabranjeno a šta je političarima dozvoljeno.

Tu ću odgovoriti koleginici koja je postavila pitanje zašto mi ne pričamo o uticaju kapitala na izbor sudija. Pa zašto vi nemate rešenja o svojim zakonima za to? U ovim zakonima kojima ste obuhvat reforme izuzetno suzuli vi ste onemogućili da pričamo o tome kako se kroz politički uticaj, kroz vaš uticaj, vladajuće većine zapravo, deluje krupni kapital i možemo da govorimo samo o tome da li ste obezbedili materijalnu sigurnost sudija i tužilaca. A iz jednog finansijskog centra, Ministarstva finansija, rečeno je da tako nešto sada nije prioritet. Mislim da je to adresa za vaša pitanja.