Postoje stvari o kojima u opoziciji možemo da se dogovorimo i hajde da to uradimo i da odmah prestanemo s napadima jedni na druge, da se fokusiramo na cilj i na to kako život građana i građanki Beograda i Srbije može biti bolji, da iz međusobnog napadanja izađemo u afirmativnu poziciju, kaže Dobrica Veselinović za Novi magazin, podsećajući na slogan Inicijative Ne da(vi)mo Beograd “Za naš grad

U vreme kad ovaj intervju bude pred čitaocima Dobrica Veselinović iz Inicijative Ne da(vi)mo Beograd i Nebojša Zelenović iz Zajedno za Srbiju predstaviće javnosti svoj, kako su ga nazvali, “Put do pobede”. Pre toga su plan šta, kako i gde raditi da se dosegne ključni politički cilj – a to je nesumnjivo smena vlasti – predstavili partnerima s kojima su zajedno učestvovali u nedavno završenim pregovorima o izbornim uslovima uz posredovanje evropskih parlamentaraca.

Šta o njihovom planu misle partneri znaće se posle javnog predstavljanja Puta, a Novi magazin sa Dobricom Veselinovićem razgovara o tome šta Inicijativa NDB, u narodu još upamćena po “žutoj patkici”, nudi građanima, pre svega u Beogradu, hoće li ponuda biti zvanična na predstojećim aprilskim izborima, i o onome što ovaj ekološki pokret najviše zanima – zaštiti vode, vazduha i tla, s jedne strane, a sa druge životu građana kakav metropola treba da obezbedi u svim aspektima.

Moramo ipak početi od pregovora o izbornim uslovima, popravke dokumenta neće biti, potvrdila je i gospođa Tanja Fajon. Inicijativa NDB je deo političke šestorke koja nije zadovoljna tom ponudom, šta planirate?

Ti pregovori nisu doneli mnogo u konkretnim rezultatima, ali pokazali su da postoje veliki problemi u izbornom procesu i da je vlast ipak spremna da se odrekne nekih mehanizama kontrole. Prvenstveno se to odnosi na kontrolu medija, odnosno javnog servisa, a videćemo da li je dovoljno kad sporazum počne da se primenjuje.

Mi smo videli da pregovori nisu išli na najbolji način i završili su sporazumom kojim ni ostali politički akteri nisu bili zadovoljni, ali su pregovori uz posredovanje evroparlamentaraca ipak doveli do nekih pomaka. Mi smo se u to procesu trudili da budemo što konstruktivniji, ali bili smo i tada i sada svesni toga da nam niko neće popraviti ovo mesto gde živimo i da se moramo sami za to izboriti, tako da ćemo u narednom periodu predložiti ostalim kolegama iz opozicije sporazum koji smo mi nazvali “Put do pobede”. To je set koraka i naše vizije šta treba uraditi i oko čega treba praviti partnerstva da bi se režim Srpske napredne stranke u Beogradu i Srbiji pobedio.

Šta su stožerne tačke?

Glavne teze koje mi zastupamo jesu da opozicija treba da se ujedini i dogovori o stvarima o kojima može da se dogovori, a ne odmah oko pravljenja neke zajedničke liste koja je u ovom trenutku nemoguća. Postoje stvari o kojima možemo da se dogovorimo i hajde da to uradimo i da odmah prestanemo s napadima jedni na druge u opoziciji, da se fokusiramo na cilj i na to kako život građana i građanki Beograda i Srbije može biti bolji, da iz međusobnog napadanja izađemo u jednu afirmativnu poziciju.

Spalionica u žiži

Vinča je stalna tema što zbog požara, što zbog ulaganja i planova koji se svaki čas menjaju.

U Spalionici u Vinči dobili smo stranog privatnog partnera koji će raspolagati velikom količinom đubreta koje je, u stvari, resurs; građani će u budućnosti plaćati sve veći i veću cenu, a dobićemo spalionicu koja će proizvesti velike probleme, što u zagađenju vazduha, što u tehnologiji koja će biti zastarela. Da bi se pretvaranje smeća u resurs ostvarilo, potrebni su preduslovi za reciklažu, što u kesama, što u kontejnerima, što u vozilima… Potpuno ste u pravu, istraživanja pokazuju da je 80 odsto građana i građanki spremno na reciklažu, ali ako im se omoguće uslovi za to.

Trebalo bi i da se obavežemo da u nekom budućem periodu, posle nekih izbora, nećemo sarađivati sa Srpskom naprednom strankom i Socijalističkom partijom Srbije – vidimo da se na lokalu prave neprincipijelne koalicije i kako građani tamo prolaze – kao i da se dogovorimo o kontroli izbora, da svako biračko mesto u Srbiji bude pokriveno kontrolorima iz opozicije, da vidimo ko i gde ima i kakve snage, da to ujedinimo i sarađujemo na tome.

Mislim da je važno da se unapred dogovorimo i obavežemo da ćemo podržati kandidata za gradonačelnika i premijera sa opozicione liste koja osvoji najveći broj glasova. To je posledica ideje da ne treba ići na jednu listu koja je nespojiva i da se posle izbora najjačoj prepušta da vodi stvari.

I naravno, da se dogovorimo oko jednog zajedničkog kandidata ili kandidatkinje za predsednika.

Moram i da naglasim da umesto optuživanja ko radi za Vučića ili nije uradio nešto dobro, sve opozicione stranke moraju da razrade plan i viziju kako će ljudi živeti bolje, uključujući klimatske promene i životni standard, i da to predstave ljudima gde god je moguće. Da građani imaju za koga i za šta da glasaju

Imam utisak da govorite o aprilskim izborima?

Prema Sporazumu učešće po formuli 3+3 u kontrolnim telima za medije i izbore imaće samo stranke i pokreti koji potpišu sporazum.

Govorim o nekim izborima, što je ovde gotovo svejedno jer se izbori dešavaju na godinu, dve.

Mi kao lokalna inicijativa sa drugim partnerima dogovorićemo se možemo li i koga predložiti u kontrolna tela, nama nije bitno da to bude naš član. Ali to pod uslovom da se dogovori izlazak na izbore.

Mi kao Inicijativa odluku o izlasku na izbore donećemo na Skupštini Ne da(vi)mo Beograd 20. oktobra.

Zašto baš tada?

Dvadeseti oktobar je Dan oslobođenja Beograda i mi tradicionalno držimo skupštinu na taj dan. Prethodnih godina smo pravili koncerte na Trgu Republike, ali mislimo da je veoma važno da se taj datum i politički obeležava jer smo zaboravili na Drugi svetski rat i ko je oslobodio ovu zemlju. Poslednjih decenija smo to malo stavili u zapećak.

Iz svega što ste rekli jasno je da bojkot ipak nije opcija?

Sačekaćemo 20. oktobar, mi negujemo unutrašnju demokratiju, pa nije dobro da ja sad javno kažem svoje mišljenje i tako utičem na druge. Mišljenja su svakako podeljena, ali tada će se znati stav i započećemo jednu ili drugu kampanju.

Nama je Beograd prioritet, ali jasno je da dobar rezultat u Beogradu znači i dobar rezultat u Srbiji. Ako odluka bude da se na izbore izlazi, mora se izaći na sve izbore. Mi sarađujemo s Nebojšom Zelenovićem, koji razvija svoju “Zelenu akciju” i već okuplja tridesetak pokreta.

Verujem da kad pominjete bojkot imate na umu i prošlogodišnji, čiji se rezultati različito procenjuju; ja mislim da je proizveo krizu u političkom sistemu toliko veliku da se ide na vanredne izbore i s nadmoćnom vladajućom većinom.

Sa druge strane, stranke koje su bojkotovale izbore uskratile su sebi značajan izvor finansiranja i rada – ne zaboravite da sem novca iz budžeta parlamentarne stranke imaju i zvanična mesta za obraćanje javnosti, prostorije koje koriste i za stranački rad. Ali to je istovremeno i izazov jer treba prevazići te nedostatke resursa; mi mislimo da je rad na terenu ključan, organizacija tih malih događaja, direktni susreti s ljudima. To za takozvanu visoku politiku možda nije dovoljno, ali za lokalne pokrete kakav smo mi osnova je delovanja. Demokratija na delu koja omogućava i finansiranje kroz članarinu i rast organizacije.

Moram malo da skrenem s teme, ali ostajemo u političkom polju; šta pomislite kada vam serviraju priču o predsedniku, premijerki, ministrima i poslanicima koji rade za hiljadu evra?

Mislim da je to jeftin populizam i širom otvara vrata korupciji. Nedavno uhapšeni predsednik Opštine Palilula Aleksandar Jovičić imao je stotinjak hiljada platu, a na društvenim mrežama se hvalio kako uči da vozi avion. Ne znam čiji, i pritom mu je policija u kući zaplenila veliku količinu novca. Živeo je životnim stilom koji ne može da pokrije prihodima. Naravno, to je jedan nivo, plata treba da bude brana koruptivnim delatnostima – a ko se upusti treba da bude brzo i ozbiljno kažnjen. Ali ni plata od 50.000 evra nije brana korupciji ako funkcioner koji obavlja neku važnu dužnost nije moralno ispravan i čvrst, i to je veoma važan aspekt u kandidovanju.

Vi ste prepoznati, s njom ste i izašli u javnost i na prethodne izbore, po “žutoj patkici”, simbolu ekološkog pokreta i svih ovih godina insistirate na tome, bez obzira na to što ste sad i u političkoj orbiti. To nije nespojivo, naprotiv. Koncentrisani ste na Beograd, šta su ključni problemi na tom polju?

Za građane i građanke Beograda to je svakako životna sredina, ono u čemu žive, kakav vazduh dišu, kakvu vodu piju i, uopšte, stanje njihovog neposrednog životnog okruženja.

Ono što smatramo veoma važnim i sve ovo vreme na tome radimo jesu saobraćaj i kretanje po gradu, pošto veliki broj ljudi svakodnevno nailazi na probleme, gužve su svuda, ne možete da se krećete i koristite grad na pravi način. Naravno, tu je i pitanje boljeg i dostupnijeg obrazovanja, od predškolskog preko školskog do visokog, pitanje zdravlja, koje je tokom korona-krize dodatno u žiži, što je i normalno.

Tu je i pitanje teritorijalne decentralizacije grada, drugačijeg pristupa upravljanju gradom da bi se građani mnogo više pitali i bili bolje informisani o tome šta se dešava u njihovim komšilucima. Videli smo kroz različite proteste, blokade, da ljudi u tim malim zajednicama nisu informisani o tome šta će se desiti i da taj razvoj, pod znacima navoda, nije u skladu s njihovim željama i potrebama, i to doprinosi sukobu.

Jasno nam je iz rada na terenu da se ljudi u Mladenovcu, Lazarevcu, Sopotu, na primer, uopšte ne osećaju delom Beograda; Lazarevčanima je jasno da su deo Grada formalno samo da bi se tantijemi od uglja kroz rudnu rentu slivali u kasu, a o njihovim potrebama, pre svega o životnoj sredini, Grad uopšte ne brine.

I inače je upitna ta šema – Pančevo je nekoliko puta bliže od Lazarevca, slične je veličine, pa ipak ono je grad sa svim atributima, a Lazarevac tek prigradska opština.

Zatvoreni mediji

Ako mediji ostanu zatvoreni kao sada, kako ćete građanima predočiti probleme koje vidite i svoja rešenja?
Promena taktike, s tim što se zadržava rad na terenu sa građanima, ali i idemo od zgrade do zgrade, od mesne zajednice do mesne zajednice, da ljudima pokažemo da politika može drugačije da se vodi.

Hoćete li ići na javna sučeljavanja iako su dosadašnja iskustva prilično zabrinjavajuća?
Hoćemo, koristićemo svaku mogućnost za promociju naših ideja i planova. Sve dok to bude imalo smisla.

Ovde se stalno priča o tome da su građanski pokreti i politika, posebno stranke, nespojivi. Bavite li se vi politikom i hoće li NDB postati stranka?
Naravno da se bavimo politikom, nemoguće je boriti se za čist vazduh ili dobar prevoz bez uticaja na donošenje političkih odluka, a još je bolje učestvovati u tim procesima. Proverićemo svoje snage na nekim izborima, u aprilu ako se dogovorimo ili kasnije, pa ćemo u skladu sa rezultatom odlučiti da li da prerastemo u
stranku. U ovom trenutku to je, zbog uslova, skup poduhvat i nema potrebe da žurimo.

Jeste li spremni na vaninstitucionalnu borbu i u narednim godinama?
Jesmo, mi smo tako i počeli, tako i radimo. Da je na prošlim izborima u Beogradu cenzus bio tri odsto, mi bismo bili opozicija u Skupštini. Nije nam daleka
ni ideja blokade, štrajka, javnog protesta, to smo bar pokazali, ali nismo radikalni u smislu može samo ovo i ništa drugo. Kao i u nastupima u medijima menjaćemo taktiku, tražiti najbolje načine da dopremo do građana.

I još jedna enigma zvana Ćuta. Sarađujete?
Da, sa pokretom Odbranimo reke stare planine sarađujemo nekoliko godina, bili smo na mnogim protestima zajedno. Sarađujemo sa Aleksandrom Jovanovićem Ćutom.

To su ključne tačke, a kako ćete ih predstavljati ako bude odlučeno da se ide i na aprilske izbore?

Svih ovih godina mi smo stalno na terenu, išli smo od žarišta do žarišta, od mesne zajednice do mesne zajednice, od bloka do bloka, pričali s ljudima i to ćemo nastaviti. Jesu li izbori ili ne, nama ne menja modus operandi. Mi smo pre dve nedelje imali akciju na 33 lokacije u isto vreme, i to ćemo nastaviti. Ako je to kampanja, onda smo u permanentnoj kampanji.

I sami kažete da je regulacija saobraćaja u Beogradu jedna od ključnih tema, šta, kako i s kim radite svoj predlog?

Napravili smo sveobuhvatan plan koji se zove “Za 30 minuta od kuće do posla”, koji obuhvata optimizaciju sistema javnog prevoza, optimizaciju tramvajske mreže i širenje žutih traka. To smo radili s timom stručnjaka sa Saobraćajnog fakulteta, uključujući našeg dragog prijatelja Juga Cerovića, arhitektu i planera poznatog u svetskim razmerama.

I metro “od nigde do nigde” je uključen u plan?

Dobili smo projekat koji je zanemario sve studije dosad rađene od sedamdesetih, promenio prvu trasu i spojio dve livade kako bi se povećala vrednost zemljišta investitora bliskih vlasti i pri tome spojio Beograd na vodi iako nema nikakvog smisla da tu postoji stanica, a da zaobilazi Klinički centar, Prokop i sva naselja uz put. Pri čemu je prema istraživanjima 70 odsto Beograđana za metro, koji rešava ključne saobraćajne probleme.

To neće rešiti saobraćajne probleme, a doneće dug ne samo Beogradu već i građanima Srbije, pošto je to nacionalni projekat. Ono što ohrabruje jeste da Srpska napredna stranka praktično još ništa nije uradila, sad pred izbore će prikazivati neke makete, dovesti neku kompoziciju za koju su već delili karte, sve u svemu – marketinški trikovi.

Nego, da ne zaboravim da bi taj naš plan “Za 30 minuta od kuće do posla” imao smisla, važno je da ljudi imaju i kuću i posao!

O privatno-javnom partnerstvu

Imate mnogo zamerki na privatno-javno partnerstvo. Na naš način ili u principu?

Na ova kojima svedočimo u Spalionici, Beogradu na vodi, metrou. Prvo mi i ne znamo razgovore, pa tako i ne znamo šta pripada Gradu ili Srbiji, šta partnerima, ali jasno je da se radi tako da privatni partner, bilo koji od njih, stekne što veći profit. Privatno-javno partnerstvo ima smisla ako doprinosi racionalnom i optimalnom razvoju lokalne samouprave i građanima pod najpovoljnijim uslovima obezbeđuje neophodne usluge. U suprotnom se svodi na ono što mi zovemo
rasprodajom suvereniteta i resursa. I ko će biti sve dok imamo funkcionere sklone korupciji i slabe institucije, čiji je posao da to kontrolišu. Poslednji primer je Gradsko zelenilo i privatne firme kojima je dato 900 miliona dinara za košenje trave i koji to loše radi. Može im se jer niko ne kontroliše.

A kako se Beograd na vodi uklapa u vaše planove. Praktično ste nastali na protivljenju tom projektu?

Jeftin je populizam zaklinjati se da će te zgrade biti srušene i raskinuti ugovor, to je prosto nemoguće iako će naše buduće generacije mnogo koštati. Smatramo da su takvi projekti prodaja suvereniteta i treba gledati kako da šteta bude što manja. Naš plan je da se na poreskim mehanizmima te lokacije i stambeno i poslovno opterete, dalje preispitivanje ugovora u delu koji je moguć i sanacija plana kada je reč o nastavku, odnosno zaustavljanju dalje gradnje.

Kad kažete prodaja suvereniteta, tu verovatno mislite i na onemogućavanje Beograđanima silaska na reke?

Da, to je svojevrsna getoizacija grada i otimanje reke za nekakvu elitu. Praktično, sve manje ljudi može tamo da dođe.

Voda, zemlja, kanalizacija, vazduh. Zadržavamo se u Beogradu?

Beograd ima ozbiljan problem sa otpadnim vodama, i to mora najhitnije da se reši jer sva kanalizacija odlazi u Dunav i Savu i okolne kanalčiće. To se može rešiti, ali plaši nas što je javno-privatno partnerstvo u finansiranju projekta prešlo sa Evropske investicione banke na kineskog partnera. To je ogroman projekat od 800 miliona evra i još nemamo povratne informacije o tome kakav je ugovor, kome će ostati. U pitanju je prodaja budućnosti, resursa koji je supstancijalno važan. Što se nas tiče ključno je da svaki deo Beograda dobije pijaću vodu. Mi smo letos imali proteste, bili smo u Mladenovcu, Lazarevcu gde ljudi u 21. veku nemaju vodu iako su deo Beograda, a ispred tržnog centra Ušće ili Hajata prskalice rade po ceo dan i noć. Potreban je drugačiji pristup, redistribucija resursa.

Razgovarala: Jelka Jovanović

Originalni naslov: Dobrica Veselinović: Moguć je put do pobede, ali traži jasan plan opozicije

Izvor: https://novimagazin.rs/iz-nedeljnika-nm/256853-dobrica-veselinovic-moguc-je-put-do-pobede-ali-trazi-jasan-plan-opozicije

Pročitaj i ovo:

Srednjovekovno nasleđe na teritoriji Beograda: Slučaj manastira Kastaljan

Dok se u centru grada podižu neprimereni i umetnički bezvredni spomenici, poput onog despotu Stefanu Lazareviću na Starom gradu, postojeće kulturno nasleđe upravo iz perioda njegove vladavine zanemaruje se i ugrožava. O ovome svedoči primer ostataka manastira Kastaljan koji smo obišli povodom najava da se sprema nadogradnja ovog izuzetnog lokaliteta koji ne samo da je zaštićen kao spomenik kulture, već se nalazi i unutar zaštićenog prirodnog dobra.

Plan generalne regulacije uvod u seču Košutnjaka

Planom generalne regulacije Beograda, na koji smo predali stručne primedbe, pripremljen je teren za novi napad na naš Košutnjak. U ulicu Kneza Višeslava planom su postavljena tri kružna toka koja su prekopirana iz plana kojim je investitor Avala Film predvideo seču skoro 30ha šume i protiv koga su građani ustali i sakupili 80.000 potpisa.

Leva obala Dunava pokazala potencijal za promene na referendumu

Beograd je, zajedno sa drugim većim gradovima, jasno rekao NE! promeni ustava, a sa njim i Palilula, teritorijalno najveća beogradska opština, gde je vlasti poverovalo 43.08%, a poverenje uskratilo 56,92% građana. Rezultat na levoj obali Dunava malo drugačiji, DA je zaikružilo 51,74%, a potencijal za promene pokazala su naselja Kotež (52,94%), Krnjača (51.60%) i Borča (50,42%).