Dobrica Veselinović je govorio za nedeljnik NIN o brojnim aktivnostima Ne davimo Beograd koje su rezultirale velikom podrškom koju pokret ima među građanima. Bila je ovo prilika da se dodatno objasne i odluke o izlasku na izbore, kao i o ideji programsko-ideoloških savezništava koje pokret zastupa.

Na skupštini Pokreta, kojoj su prethodile intenzivne konsultacije sa članstvom, doneli smo odluku da se na izbore izlazi u programskim i vrednosnim kolonama, sa ciljem da se izvuče što veći broj ljudi na birališta. Konačnu odluku kako izlazimo na izbore, s kim, ko je na listi, ko je nosilac liste i slično donećemo krajem januara

Datum koji je Inicijativa Ne davimo Beograd odabrala za donošenje odluke o izlasku na izbore bio je simboličan (20. oktobar), ali asocijacije o oslobođenju Beograda nedovoljne su da u drugi plan potisnu sve kontroverze izazvane odustajanjem od izbornog bojkota uprkos nepromenjenim uslovima, ali i najavom nastupa u ideološki čistoj koloni, koja „ruši“ san o jedinstvenom opozicionom bloku. Ostalo je nejasno i da li NDB planira samo da proveri istraživanja koja govore o velikom rastu popularnosti tog pokreta u Beogradu, ili se sprema i za okršaj na nacionalnom nivou. Odgovore smo tražili od predstavnika te atipično ustrojene organizacije, Dobrice Veselinovića.

Da li ste dobili poziv evroparlamentaraca za učešće u izbornim kontrolnim telima i da li ćete učestvovati u njima?

Dobili smo poziv kao deo grupacije koja je zajedno pregovarala, ali pošto ti pregovori nisu išli u pravom smeru i nismo dobili ni izbliza ono što je stajalo u dokumentima i preporukama drugih evropskih organizacija koje su posmatrale izbore, kao što je OEBS-ova misija, nema preteranog smisla dalje učestvovati u tom procesu. Ne vidimo to kao ključno u ovom trenutku.

Šta je, onda, ključni argument za odustajanje od bojkota?

Svakako izborni uslovi nisu sjajni, ali je bojkot kao taktika i metod borbe iscrpljen. U krajnjoj liniji, razni drugi izbori nisu bili fer i pošteni, pa je opozicija uspevala da pobedi. Od našeg članstva, od ljudi sa kojima razgovaramo svakodnevno na ulicama Beograda, dobili smo stav da se moramo organizovati i ponuditi program „za“ kako bi što više ljudi izašlo i glasalo, a onda obezbediti da, putem kontrole svakog biračkog mesta, odbranimo glasove.

Najavili ste izlazak na izbore u Beogradu. Radomir Lazović je rekao da ne isključujete ni republičke, a vi ste u jednom ranijem intervjuu rekli da ako izlazite na jedne izbore, onda se izlazi na sve. Da li izlazite na republičke?

U ovom trenutku je malo čudno pričati o parlamentarnim, jer ne znamo ni da li će oni biti raspisani.

Pa u subotu je posle sastanka Vučića sa nekoliko stranaka saopšten ne samo datum održavanja, nego i datum raspisivanja parlamentarnih izbora.

Mi se ne plašimo toga da idemo na izbore. Videćemo kakva je situacija za parlamentarne, jer smo mi autohtona beogradska organizacija. Gradimo različita partnerstva i saradnje sa organizacijama koje ne dolaze samo iz Beograda, kao što je Građanski front, Otvorena građanska platforma Akcija i slično… Hajde da vidimo kad izbori budu raspisani. Što bismo sada toliko istrčavali?

Zar u ovakvim medijskim uslovima i pet meseci nije kratko za predstavljanje NDB, na primer, u Paraćinu?

Mi ćemo svakako biti fokusirani na Beograd. Dobar rezultat u Beogradu je dobar rezultat i u republici. Građanima i građankama je potrebna decentralizovana ponuda, nešto na tragu našeg stvaranja Građanskog fronta. U skladu sa drugačijim konceptom vođenja politike i drugačijom političkom kulturom, mislimo da je potrebna saradnja sa različitim organizacijama koje dolaze sa lokala i bave se lokalnim pitanjima i koje onda zajedno mogu u jednoj platformi da ta pitanja podignu na nacionalni nivo. Naravno da nećemo bežati od velikih nacionalnih pitanja i odgovora na predsedničke izbore.

Građanski front je najavljivan pre dve godine, ali ga i dalje ne vidim kao realan politički entitet.

On postoji i razvija se. Mi ulazimo u partnerstva i sa drugim organizacijama, ostvarili smo saradnju i sa Građanskom platformom Akcija koja okuplja tridesetak lokalnih organizacija. Ja to vidim kao ukrupnjavanje – imamo Građanski front sa desetak organizacija, Građansku platformu Akcija sa tridesetak organizacija. To u zbiru nudi oko 40 lokalnih pokreta i organizacija koje rade prvenstveno na svojim lokalnim pitanjima. Tu vidim pravi potencijal, jer odozdo dolazi pravi interes šta treba da se promeni u njihovim zajednicama.

Koliko će trajati taj put odozdo do konkretne promene?

Mislim da traje ceo život i da ne treba nikad odustati. A rezultati će se videti, ja mislim, vrlo brzo.

I dalje traje rasprava da li je ljude moguće motivisati da izađu na izbore ponudom jedne ili više kolona. Da li je vaša odluka da izađete kao zeleno-levi blok konačna, ili ima još prostora za širi dogovor?

Mi smo 20. oktobra na skupštini Pokreta, kojoj su prethodile intenzivne konsultacije sa članstvom, doneli odluku koju je 88,9 posto članova podržalo, a to je da se na izbore izlazi u programskim i vrednosnim kolonama, sa ciljem da se izvuče što veći broj ljudi na birališta, kako bi se trend opadanja poverenja u izbore preokrenuo. Mislimo da to i podaci govore, da velika izlaznost obezbeđuje pobedu u Beogradu. A da bi se obezbedila velika izlaznost, ljudima je potrebno ponuditi nešto za šta će da glasaju, a ne samo protiv čega su.

Na osnovu čega to tvrdite? Pojavilo se novo istraživanje Demostata, gde se kaže da opozicija ima šansu u Beogradu, ali da je potreban što jedinstveniji nastup.

Mi smo razgovarali sa kolegama iz opozicije da svi zajedno uradimo istraživanje koje će nam pokazati šta je najbolje rešenje. Imamo iskustvo iz Hrvatske, doduše pre smrti gradonačelnika Bandića, gde su SDP i Možemo uradili zajedničko istraživanje sa ciljem da vide da li treba da izlaze zajedno na izbore protiv Bandića ili odvojeno. Istraživanje je pokazalo da sinergijskog efekta tu nema. Ono na čemu mi zastupamo tezu o vrednosnim kolonama je slično onome što je Demostat rekao u prethodnom istraživanju – da treba izaći u što više kolona koje mogu da uspeju. Ovde govorimo o zeleno-levoj koloni koja svakako prelazi cenzus i koja nudi apstinentima nadu ili, u krajnjoj liniji, rezultate prethodnog rada za koje mogu da tvrde da će biti konzistentni i koherentni u narednim godinama. Ulazimo u različita partnerstva, kao što je partnerstvo sa Forumom Roma Srbije, političkom platformom Solidarnost, izborom Za našu opštinu, grupacijama iz Lazarevca, Obrenovca i slično.

Šta se desilo sa pričom o zajedničkom istraživanju opozicije?

Dosad nije bilo odgovora. Sada je i rano za to, ali mislim da bi tokom zime svakako trebalo da se uradi.

Da li rezultat može da promeni vaš stav o načinu izlaska na izbore?

Mi mislimo da će potvrditi naš stav, ali otvoreni smo i za druga tumačenja. U krajnjoj liniji, u planu je Skupština NDB krajem januara sledeće godine, gde ćemo doneti konačnu odluku kako izlazimo na izbore, s kim, ko je na listi, ko je nosilac liste i slično. Pre toga ćemo imati proces konsultacija kao i do sada i istraživanje na osnovu koga ćemo doneti stav. Sada smo odlučili da izađemo na izbore, a to je za nas koji smo bojkotovali velika odluka i veliki rizik. Mislimo da zeleno-leva grupacija izvodi najviše apstinenata i time pomaže pad SNS u Beogradu, a za pet meseci može svašta da se promeni.

Ako se, s druge strane, pravi blok koji pokušava da napravi referendumsku atmosferu, suočićete se sa stavom „ko nije sa nama, radi za vlast“. Kako u takvim uslovima može da se razvija ideja NDB?

Mislim da se ona razvija nezavisno od trenutne opozicione i pozicione stvari, zato što se mi bavimo politikama za 21. vek, mi se bavimo time kako će naša budućnost izgledati. Kada kažemo klimatske promene, to je tema broj jedan u svetu, koja će uticati na naše živote u narednim godinama. Naša odluka da se time bavimo ili ne bavimo, uticaće na naše živote – kakav vazduh dišemo, koliko ljudi će umirati od posledica zagađenja, da li smo se bavili energetskom tranzicijom ili ćemo plaćati skupo to što vadimo ugalj, uticaće kako ćemo se prilagoditi onome što se zove klimatske promene, gde nije pitanje da li će se desiti, nego kada će se desiti.

U delu javnosti to se tumači kao odraz nerazumevanja situacije u kojoj dobar broj građana ne vidi sutra, jer ne zna kako će da preživi danas. Ako kažete da vam je prvi cilj rušenje kriminalne vlasti, da li ste sigurni da je priča o klimatskim promenama način za to?

Naveo sam je kao urgentni svetski problem koji prevazilazi naše lokalne okvire. Moramo da promenimo način na koji se politika vodi. Videli smo do sada da se naš grad ne razvija u skladu sa potrebama stanovnika, nego u skladu sa potrebama investitora i ljudi povezanih sa vlašću. To moramo da promenimo, a preduslov je da institucije nateramo da rade svoj posao. Ako imamo korumpiranu vlast u Beogradu koja radi na štetu građana, u korist investitora, o čemu pričamo?

Kako ćete se ponašati na predsedničkim izborima?

Kao i u drugim pitanjima, imaćemo konstruktivan pristup i mislimo da mora da se menjaju politička klima i kultura, da treba da razgovaramo u okviru opozicije, da dolazimo do konsenzusa a ne da prelamamo, da se međusobno ne napadamo, da nalazimo tačke oko kojih možemo da sarađujemo. Što se tiče predsedničkih izbora, za nas je to pitanje vraćanja funkcije u ustavne okvire i u skladu sa tim smatramo da bi najbolje bilo da opozicija ima jednog nadstranačkog kandidata ili kandidatkinju, najbolje bi bilo da to bude žena, kako bi se pružila adekvatna alternativa svemu onome što SNS i Aleksandar Vučić predstavljaju. Nama treba vraćanje u institucionalne i ustavne okvire i apsolutno smo spremni da sarađujemo sa svima.

Ima li tih razgovora?

Još uvek nije bilo, ali ako ih ne bude u najskorije vreme, mi ćemo ih pokrenuti.

Imate li ideju ko bi bio kandidat?

Imamo.

Da li ste spremni da je iznesete javno?

Ne još. Uvek imamo ideje i ne bežimo od toga da imamo predloge, da pokrenemo procese, ali se trudimo da budemo najkonstruktivniji što je moguće.

O čemu priča Ana Brnabić kad kaže da „moramo da pobedimo u Beogradu ubedljivije nego igde“?

Ana Brnabić kao v. d. šefa gradskog odbora SNS pokušava da mobiliše partijsku bazu kako bi se ostvario dobar rezultat u Beogradu, gde SNS ne stoji dobro ni posle usisavanja Aleksandra Šapića. Tu se vidi pukotina, jer je Nebojša Stefanović smenjen sa tog mesta, ali je i dalje ministar i verovatno ima veze sa odborom koji je vodio.

Predložili ste kolegama iz opozicije „Put do pobede“ koji, između ostalog, podrazumeva da gradonačelnik bude sa liste koja je osvojila najviše glasova. Da li ste vi kandidat NDB i ako jeste, šta je vaš adut?

Unutar naše organizacije negujemo poštovanje demokratske procedure i pravila. Na sledećoj skupštini biramo kandidata. Važno je da se kaže da se izbori u Beogradu ne tiču gradonačelnika, nego Skupštine grada. Skupština grada bira gradonačelnika. Hoćemo da pokažemo da su važni drugačija politička kultura i organizovanje. A zašto to kažem? Zato što smo na prošlim izborima imali iz SNS kandidate koji su jasno govorili da ih to ne zanima. Nas zanima da se bavimo ovim gradom i da u Skupštini i institucijama radimo u korist građana. I mislim da je to naša uloga. Da, kao što na ulici pokrećemo neke teme i borimo se za javno dobro, to radimo i u institucijama. A što se tiče mene kao gradonačelnika, bio bih počastvovan da pokret istakne mene kao nosioca liste, ali videćemo na sledećoj skupštini.

Tad će vam se postaviti pitanje od čega živite.

Iza mene je petnaestak godina borbe za javni interes. Na FPN sam radio u Centru za mirovne studije i na različitim istraživačkim i obrazovnim projektima. Radio sam desetak godina u civilnom sektoru na projektima koji su se ticali urbanizma, edukacije mladih, nezavisne kulture. Pokretali smo desetine inicijativa koje su ovaj grad učinile malo boljim mestom za život – o održivoj mobilnosti, biciklizmu, nezavisnoj kulturi, kulturnim centrima i slično. Iza mene je isto toliko godina bavljenja gradskim temama – mi smo prošli put bavljenja Beogradom na vodi, preko kanalizacije, vazduha, vode, saobraćaja, metroa, obrazovanja, vrtića i osnovnih škola, tako da mislim da, što se toga tiče, i lično i u našem timu imamo znanja da ovaj grad vodimo na pravi način. Što se tiče Pokreta, imamo nekih 4.000 članova koji plaćaju godišnju članarinu od 1.200 dinara i time se Pokret izdržava. Imamo i prijateljsko udruženje Pravo na grad koje služi da radimo na različitim projektima edukacije naših članova, dobijamo donacije kada imamo kazne, plaćamo tužbe kad ih dobijemo, tako da smo u jednom trenutku odlučili da se ovim bavimo profesionalno i da radimo i živimo od NDB.

Kažete da se u Beogradu približavate dvocifrenom procentu glasova. Šta sa tim možete da učinite ako ne dođe do promene vlasti, s obzirom na to da nam je ova pokazala da nikakvi argumenti ne mogu da utiču na odluke?

Nisam siguran da nikakvi argumenti ne mogu da utiču na odluke iako je situacija veoma teška. Kolege iz opozicije se stvarno trude da urade najbolje i stvarno mislim da svi rade u interesu javnosti i borbe protiv SNS. Ali možda da je vreme da promenimo taktiku. Ako smo mi do sada uspeli da zaustavimo ne znam koliko desetina štetnih projekata izgradnje različitih zgrada u Beogradu, ako smo uspeli da se organizujemo u komšilucima i pružimo ljudima nadu da je drugačija politika moguća, zamislite kako će to rasti ako budemo imali glas u institucijama? Recimo, uz pritisak građana okupljenih u inicijativi Po meri metro, primedbama koje smo podneli i mi i Građevinski fakultet, uspeli smo da bar prvu liniju metroa skrenemo, tako da povezuje Banovo brdo, Vidikovac, Petlovo brdo, Žarkovo i onda Makiš. U predlogu plana nije bilo linije koja povezuje naselja u kojima živi 70.000 stanovnika. To je naš uspeh. Inače, odbornički posao je volonterski, s naknadom od 12.000 dinara po zasedanju sednice Skupštine Beograda, koja se održava jednom u tri meseca. Tako da to nije priča da želimo u fotelje. Ovde je priča da mi glas građana koji svakodnevno dobijamo, prenesemo u institucije, ali da ne odustanemo od akcija na terenu. Osim toga – verujem da će do promene vlasti doći.

Šta biste radili s Beogradom na vodi?

To je jedna od tema kojima smo se bavili dugo. Ono što je ugovorima zapisano je međunarodna arbitraža oko raskidanja ugovora i mi bismo svakako krenuli u taj proces. Svesni smo da je to jedan vrlo komplikovan, skup i dugotrajan proces, ali to mora da se iščivija do kraja. I, svakako neophodno je saniranje ostalih delova koji nisu ni počeli da se grade, u smislu zaustavljanja tog projekta. Mi nemamo populističku agendu da kažemo da ćemo srušiti zgrade koje vrede milione. To je u ovom trenutku verovatno preskupo i nemoguće, jer bi nam oduzelo drugi deo budućnosti u koju treba da ulažemo, ali vidimo da je moguće različitim, prvenstveno poreskim mehanizmima, revidirati odnose koji se tiču stanovanja i biznisa i da je moguće dati novu namenu zgradama i lokacijama koje se tamo nalaze.

Vera Didanović

Izvor NIN, broj 3696, 28.10.2021. godina

Pročitaj i ovo:

Dobrica Veselinović na protestu: Suprotstavimo se nepravdi i režimskom kriminalu

Govor Dobrice Veselinovića na protestu protiv režimskog nasilja, koji je održan u nedelju 28. novembra. Neposredan povod za protest bilo je nasilje policije i naprednjačkih batinaša koji su napadali građane na blokadama saobraćajnica organizovanim povodom donošenja štetnih zakona o referendumu i eskproprijaciji zemljišta, odnosno posledica koji će ovi zakoni imati na sprovođenje projekta Rio Tinto i drugih dalekosežnih posledica.

Important news from Serbia: Protests and para-police brutality

Expropriation law, lithium mining, referendum law, and the corrupted state of violence have been the main topics lately in Serbia. Thousands of people protested in smaller and bigger places around the country on 27th of November. Violence in the cities of Novi Sad and Zrenjanin escalated, while those in Šabac were confronted not only by policemen’s batons but also sticks, baggers, and even attacked by hammers. The violent hooligans have been proclaimed as ,,citizens… who continued their journey to Belgrade…(for) celebration of the anniversary of the founding of the SNS (Serbian Progressive Party)’’ by pro-government media.