Dobrica Veselinović, politikolog i aktivista Inicijative “Ne davimo Beograd”, u novom podcastu “Život na srpskom” daje odgovore na neka važna i neka “glupa” pitanja.

U razgovoru s Anom Kalabom, Dobrica Veselinović podseća na to kakav bi čovek trebalo da vodi prestonicu Srbije i čiji je “naš grad”; odgovara na prozivke Gorana Vesića, ali i onih koji kažu da je previše fin za politiku; otkriva kako živi i u čemu uživa kad ne popravlja Beograd.

Pričamo o spomeniku Stefanu Nemanji, o panku, o javnom nadmetanju za kuću na Vračaru, o pivu ispred dragstora, o gradskom prevozu, o bajkama i “komadiću koji nedostaje”.

Izvor: https://nova.rs/podcast/dobrica-veselinovic-panker-koji-voli-da-popravlja-beograd

Pročitaj i ovo:

Srednjovekovno nasleđe na teritoriji Beograda: Slučaj manastira Kastaljan

Dok se u centru grada podižu neprimereni i umetnički bezvredni spomenici, poput onog despotu Stefanu Lazareviću na Starom gradu, postojeće kulturno nasleđe upravo iz perioda njegove vladavine zanemaruje se i ugrožava. O ovome svedoči primer ostataka manastira Kastaljan koji smo obišli povodom najava da se sprema nadogradnja ovog izuzetnog lokaliteta koji ne samo da je zaštićen kao spomenik kulture, već se nalazi i unutar zaštićenog prirodnog dobra.

Plan generalne regulacije uvod u seču Košutnjaka

Planom generalne regulacije Beograda, na koji smo predali stručne primedbe, pripremljen je teren za novi napad na naš Košutnjak. U ulicu Kneza Višeslava planom su postavljena tri kružna toka koja su prekopirana iz plana kojim je investitor Avala Film predvideo seču skoro 30ha šume i protiv koga su građani ustali i sakupili 80.000 potpisa.

Leva obala Dunava pokazala potencijal za promene na referendumu

Beograd je, zajedno sa drugim većim gradovima, jasno rekao NE! promeni ustava, a sa njim i Palilula, teritorijalno najveća beogradska opština, gde je vlasti poverovalo 43.08%, a poverenje uskratilo 56,92% građana. Rezultat na levoj obali Dunava malo drugačiji, DA je zaikružilo 51,74%, a potencijal za promene pokazala su naselja Kotež (52,94%), Krnjača (51.60%) i Borča (50,42%).