Predstavnik pokreta Ne davimo Beograd i koalicije Moramo naglašava da sastanak nije doneo povećanju poverenja u institucije, a svakako je unizio već nisko dostojanstvo izbornog procesa.

– Takođe ovaj sastanak je napravio raskol u izbornoj koaliciji “Ujedinjeni za pobedu Srbije” i napuštanje ove koalicije od strane nekoliko organizacija, ali i odustajanje od strane njihovih kandidata za gradonačelnika i predsednika Srbije. Pored ovoga, poruke koje su pristalice i birači SNS-a mogle da izvuku sa sastanka sigurno su proizvele podele i unutar njihovog bloka.

Jeste li bili iznenađeni Ðilasovom inicijativom da do susreta dođe, a potom i Vučićevom spremnošću da organizuje sastanak?

– Trudim se da se ne bavim konkretnim ljudima, već da stvari posmatram u jednoj institucionalnoj ili ako hoćete perspektivi političkih koncepata i ideja. Mi drugačije pristupamo politici i drugačije se bavimo politikom. Naše viđenje politike podrazumeva da nijedan čovek ne donosi sam odluke koje se tiču svih građana. Dogovore iza zatvorenih vrata treba zameniti demokratskim procesima odlučivanja u institucijama. Zato je naša dužnost da oslobodimo institucije u Srbiji i omogućimo im da na demokratski, transparentan način rade svoj posao. Samo tako ćemo vratiti poverenje građana u zajedničke institucije. Poverenje građana je bitno da bismo zajedno mogli da radimo i odlučujemo kako da dobro živimo. U tom smislu ne mogu bilo koja dva čoveka krojiti sudbinu Beograđana na sastancima iza zatvorenih vrata, a pogotovu ne mogu njihovi privatni dogovori biti zamena za izborni proces i institucije. Novi izbori se raspisuju tek onda kada utvrdimo šta se desilo na izborima, koliko je bilo nepravilnosti, da li neko može da obezbedi većinu za formiranje nove gradske vlasti. A i tad se to radi na osnovu razgovora i procedure, ne na osnovu procene pojedinačnih aktera.

Da li je vama palo na pamet da pozovete predsednika SNS i Srbije na razgovor?

– Ne, jer smo mi rekli da nema nikakve saradnje sa onima koji su urušavali javni interes i siromašili građane a to su svakako SNS i SPS. Što se nas tiče, sa Vučićem se može razgovarati u kapacitetu institucije koju on predstavlja – a to je predsednik Srbije, u okviru nadležnosti koje on kao predsednik ima. Svakako, lokalni izbori u Beogradu nisu njegova nadležnost i ovo što se sada dešava samo pokazuje da jedan čovek pokušava da odlučuje o sudbini svih i da utiša glas građana. Mi želimo da se taj glas čuje, mi želimo da građani odlučuju u institucijama koje su funkcionalne, stručne i pristupačne svima.

Sada kada su se strasti smirile, da li ste zadovoljni izbornim rezultatom?

– Nismo zadovoljni jer nije smenjen režim SNS. Sa druge strane, jako smo zadovoljni uspehom i rezultatom koji su pokret “Ne davimo Beograd“ i koalicija “Moramo“ postigli. Poverenje 100.000 građana i građanki Beograda daju nam snagu i energiju da nastavimo dalje i unapredimo naš rad u budućnosti. Ta podrška je i velika odgovornost da se još više zalažemo za očuvanje javnog interesa i prirodnih dobara, da budemo svuda gde građani imaju neki problem, ali i da predlažemo politike koje će učiniti da Beograd postane dobar, održiv, zelen i solidaran grad. Na nacionalnom nivou, posle dužeg vremena imaćemo zeleno-levu poslaničku grupu sa 13 poslanika i poslanica koje će pokazati borbenost, znanje i doslednost u borbi za javni interes.

Dva dana nakon izbora, opozicija ponovo u sukobima, razjedinjena. Kako to objašnjavate?

– Ne volim da kritikujem opoziciju, mislim da svako radi najbolje što može i zna, ali mislim da je ta koalicija od početka bila formirana ne na osnovu zajedničkih vrednosti i programskih ideja, već striktno da bi se poboljšao rezultat na izborima pošto veći broj tih organizacija samostalno ne bi imao nikakve šanse da pređe cenzus. Zbog nepostojanja jasnog okvira i zajedničke politike, takvi projekti su osuđeni na propast. Mi nastavljamo saradnju sa našim koalicionim partnerima na zajedničkim ciljevima, a ostajemo otvoreni i za saradnju sa drugim opozicionim akterima kojima su naši ciljevi bliski. Mislim da nam ne treba još više podela, već više saradnje, konsenzusa i na kraju dana drugačija politička kultura – kako dolazimo do dogovora, kako pokazujemo više uvažavanja za naše partnere, kako više slušamo građane i kako ih uključujemo u politiku.

Da li mislite da postoji kombinatorika kojom bi opozicija mogla da formira vlast u Beogradu?

– U ovom trenutku jako je teško zamisliti taj scenario, pogotovu imajući u vidu da se deo odbornika sa takozvanih opozicionih lista (kao što je POKS) već odredio da ne bi učestvovao u opozicionom bloku.

Jesu li vama Zavetnici ili Dveri prihvatljivi kao koalicioni partneri?

– Sa strankama na desnom kraju političkog spektra govorili smo samo o mogućoj saradnji na rušenju sadašnjeg režima. Teško mi je da zamislim da je sa ljudima koji imaju i zastupaju dijametralno suprotne vrednosti i vrlo radikalne i opasne stavove moguće imati saradnju sem one oko nekih tehničkih i proceduralnih stvari u institucijama kako bi se vlast Srpske napredne stranke kontrolisala i kako bi se institucije vratile u zakonski okvir. Sa druge strane, pored toga, apsolutno mi je nemoguće da zamislim da je moguće praviti bilo koju vrstu koalicije ili partnerstva.

Da li biste mogli da sarađujete s nekim ko po ulicama i fasadama piše slovo Z?

– Ne. Pokret “Ne davimo Beograd“ i koalicija koalicija “Moramo“ od početka imaju jasan stav o svemu što se trenutno dešava. Kao neko ko je preživeo ono što sada proživljavaju građani Ukrajine nezamislivo mi je da neko to ohrabruje i podržava umesto da osudi i vidi da li postoji način da se hiljadama građana koji sada napuštaju svoju zemlju nekako pomogne.

Rekli ste da biste uveli sankcije Rusiji, što je izazvalo podeljene komentare.

– Svakako da je pitanje sankcija Rusiji jedno teško i polarizujuće pitanje, ali ovom pitanju se mora pristupiti racionalno i bez emocija. Prvo nužno je reći da se radi o agresiji na suverenu zemlju, agresiji u kojoj su milioni ljudi napustili svoje domove, o agresiji koja je proizvela hiljade poginulih i štetu koja je nemerljiva. Za mene je pitanje osude svakog rata, moralno i etičko pitanje oko kojeg nema nejasnoće. Sa druge strane, prilika je i da se razmisli o energetskoj bezbednosti i samostalnosti naše zemlje. Što se nas tiče mi već duže vreme govorimo da je pitanje otklona od zavisnosti od fosilnih goriva pitanje nacionalne bezbednosti naše zemlje, te u skladu sa tim moramo hitno i bez odlaganja da krenemo da diverzifikujemo naše izvore energije i da počnemo veliku energetsku tranziciju kroz ulaganje u održive vidove energije kao što su sunce, geotermalna energija i energija vetra.

Pored ovoga, u skladu sa našim strateškim utemeljenjem za pristupanje EU, Srbija treba da uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom EU i Rusiji uvede sankcije. Naravno, ne bi ulazio sada u tip i obim okvir sankcija, ali mislim da bi i na taj način trebalo jasno izabrati stranu u ovom sukobu.

Posle dve godine opozicija se vraća u parlament, jesu li poslanici sa vaše liste spremni i šta očekujete?

– Povratak opozicije, a naročito ulazak nove zeleno-leve opozicije koju pokret “Ne davimo Beograd“ i koalicija “Moramo“ predstavljaju unutar institucija biće jedna novina i promena u političkom pejzažu na našoj političkoj sceni i daće skroz nov pristup i novu energiju u raspravama, ali i u političkom životu unutar institucija. Tome se jako radujemo. Radujemo se predstavljanju novih vrednosti, politika u institucijama i otvaranju novog fronta u borbi za javni interes, što mislim da će uz naš stalni angažman na terenu i drugačiji odnos prema građankama i građanima biti pravo osveženje.

Na čemu ćete se vi lično angažovati u narednom periodu?

– U narednom periodu čeka me priprema Šeste vanredne skupštine pokreta “Ne davimo Beograd“ na kojoj ćemo doneti važne odluke o nastavku razvoja našeg pokreta, strategiju rada unutar institucija, ali i evaluirati kampanju, i sa članovima diskutovati o toku i rezultatima kampanje. Na gradskom planu čeka me nastavak borbe za dobar grad. Moj pokret i ja ćemo raditi ono što smo uvek radili. Biću svuda gde se krši javni interes, zajedno sa mojim kolegama tražićemo rešenja za dobar grad.

Pročitaj i ovo:

Šapić već dvadeset dana ne može da popravi jednu cev

Velika rupa nastala nakon pucanja magistralnog cevovoda u ulici 27. marta još uvek nije sanirana. Naime, prošlo je već 20 dana od kada je došlo do pucanja cevi i velike poplave u tek rekonstruisanom “Zelenom bulevaru”, a da nadležne službe ne mogu da završe sanaciju ove ulice.

Privatizacija Savskog nasipa i nebriga o njemu: Koliko košta pogled na Savu?

Ukoliko želite da Vaš pogled ode dalje od brane i nagomilanog đubreta i potencijalno se pruži samo na površinu reke, neophodno je da budete gosti nekih od ugostiteljskih objekata ili privatno iznajmite neki od splavova. Preostalih 407m slobodnog pogleda na reku rasparčano je na manje delove koje možete pronaći između usko zbijenih plovnih objekata.