Narodni poslanik Zeleno-levog fronta i docent na Filozofskom fakultetu u Nišu Rastislav Dinić rekao je za N1 da svi građani, kroz ideal studentskog plenuma, treba zajedno da donesu odluku o tome koje je najbolje rešenje za izlazak iz društvene krize.
Studenti su, u trenutku poziva na vanredne parlamentarne izbore, ispostavili uslove u tome ko se može naći na listi koju će oni podržati, a koji ne uključuju opizicione lidere.
Profesor smatra da do rešenja treba doći kroz konstruktivan razgovor, oličen u studentskom plenumu.
“Presudna stvar nije ko će koga da pozove. Bitno je signalizirati u javnosti da spremnost postoji i onda ćemo se lako dogovoriti. Ono što smo do sada gledali je da je opozicija spremna na razgovor, a da studenti to izbegavaju. Pokušavam da dođem na odgovor ‘zašto’, slušajući nastupe studenata u emisijima. Svaki put kad se dođe do tog pitanja, čujem odgovore koji su bezveze. Kreće kolekcija opštih mesta, klišea – politika je prljava, a mi smo čisti. To nisu argumenti. Gubimo iz vida koliko je propaganda vlasti moćna i koliko je proizvela kod ljudi reakcije iz stomaka. Kad ljudi kažu da je politika bljak, verujem da je to jak osećaj koji imaju. Samo bih voleo da postanu svesni da je proizveden na propagandni način”, smatra Dinić.
Saglasan je da postoje opravdani argumenti za kritikovanje opozicije i da na studentskoj listi partijski funkcioneri ne mora da se nađu, ako se ispostavi da je to najbolje.
“Mislim da postoje argumenti za kritikovanje opozicije. Ono što bih voleo da napravim razliku je da postoji razlika između racionalne kritike i iracionalnog otpora. Lista izbora treba da bude ishod razgovora… Možda je najbolje rešenje da na njoj ne budu opozicioni funkcioneri, ali treba da to utvrdimo kroz razgovor”, objasnio je dalje sagovornik N1.
ZLF će podržati najbolje rešenje.
“Podržaćemo najbolje rešenje, ali najbolji način da se ono otkrije je u razmeni argumenata, argumentu koji je oličen u studentskom plenumu. Studenti su nam držali čas o demokratiji kao slobodnoj razmeni argumenata. Taj isti ideal treba primeniti u široj javnosti, tako da svi možemo da učestvujemo”, istakao je on.
Kazao je i koliko god bili čisti ljudi koji do sada nisu bili partijski aktivni, a koji se nađu na studentskoj listi za izbore, “upraljaće se kad uđu u Skupštinu”.
Studentima nametnut neispunjiv zahtev -da uvek misle isto
“Čini mi se da smo mi kolektivno sutdentima nametnuli jedan neispunjiv zahtev – da uvek misle isto. Važno je različite glasova artikulisati na konstruktivan način”, naveo je.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta doputovao je u zvaničnu posetu Srbiji, a dočekao ga je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Srbija je jedina zemlja u kojoj će se Košta, pored vlasti, sastati i sa opozicijom i drugim predstavnicima društva.
Sa njim će razgovorati i ZLF.
“Očekivanja su da Košta i EU stanu iza borbe za vladavinu prava, za slobodu medija i popravljanje uslova za bavljenje politikom u Srbiji. ZLF će stati za nastavak evrointegracija i otvaranje novih Klastera. Singali prethodnih nedelja iz EU. Susret sa opozicijom znači da EU prepoznaje da nešto ozbiljno nije u redu u ovom trenutku”, poručio je profesor i poslanik.
Pročitaj i ovo:
Pet proevropskih stranaka podnelo formalni zahtev za prestanak važenja Mrdićevih zakona
Pet proevropskih stranaka podnelo je danas u skupštinsku proceduru predloge za prestanak važenja pet Mrdićevih pravosudnih zakona. Ovi zakoni doneti su kako bi se ojačala politička kontrola naprednjačkog režima nad pravosuđem, suprotno obavezama u procesu pristupanja Evropskoj uniji, čime se dodatno urušava vladavina prava i odgovornost nosilaca vlasti za korupciju i kršenja zakona.
Stojmenović: Sat na Trgu republike simbol za ugradnju
Natalija Stojmenović, odbornica Zeleno-levog fronta kaže da s obzirom na to koliko je sat plaćen, očekivala bi da gradska vlast poništi ugovor i vrati novac građanima.
Osuđujemo i američko-izraelsku agresiju i iranski diktatorski režim
Zeleno-levi front se pridružuje progresivnim, zelenim i levičarskim partijama i međunarodnim zvaničnicima koji su osudili i američko-izraelsku agresiju, ali i iranski diktatorski režim. Odbacujemo lažnu dilemu da se mora birati strana između imperijalnog rata za resurse i autoritarnog režima koji se obračunava sa sopstvenim građanima željnim građanskih sloboda. Osuđujemo oba.
