Od izborne noći između 24. i 25. aprila 2016. kada je ceo jedan deo Beograda, pod fantomkama, sravnjen sa zemljom, prošlo je devet godina. Nepuna dva meseca kasnije, Aleksandar Vučić je novinarima rekao da je “država priznala odgovornost za rušenje u Savamali, bez obzira koji je to nivo odgovornosti“. Za ovaj zločin, ta država nikada nije odgovarala. Od rušenja Savamale, do rušenja nadstrešnice, svedoci smo niza katastrofalnih posledica korupcije – za koje niko nije odgovarao.
Prema izveštaju kancelarije Zaštitnika građana, te noći je više desetina ljudi u crnim uniformama i sa fantomkama preko lica „preuzelo faktičku vlast nad delom Beograda” kada su “pretnjom i primenom fizičke sile, drsko i nasilnički, izvlačili građane iz objekata i automobila, oduzimali im telefone i ograničavali kretanje”. Iako su uplašeni građani u pomoć zvali policiju, prema objavljenom transkriptu tih razgovora, jasno je da je policija odbila da postupa po pozivu. Policajac Goran Stamenković, šef smene u policiji, svedočio je da je dobio instrukcije da „ukoliko bude došlo do nekakvog rušenja, sve pozive preusmeravamo na Gradsku građevinsku inspekciju i na komunalnu policiju.”
Nakon godinu i po dana, usled pritiska Evropske komisije, Stamenkoviću su se obratili nadređeni iz vrha MUP-a i tražili mu da prizna krivicu za nereagovanje, u zamenu za legalizaciju nelegalnog objekta koji je gradio u Beogradu, što je on prihvatio i dobio 5 meseci uslovne kazne. Novinari KRIK-a su objavili izveštaj policije, iz kog smo saznali da su ulogu u rušenju imala i javna preduzeća: u Hercegovačkoj je bila ugašena rasveta, a Parking servis je uklanjao vozila koja su se našla na putu bagerima. Ovaj aspekt nikada nije istražen. Vlasnici objekata koji su tada uništeni da bi ih zamenilo elitno naselje „Beograd na vodi“ i dalje nisu dočekali pravno razrešenje svojih tužbi, od kojih su dve stigle i do Strazbura.
Slučaj Savamala je mnogo više od skandala. To je bila nulta tačka države u kojoj živimo i danas. Države bezakonja i bezumlja eksponencijalno rastućeg intenziteta, a naročito poslednjih 6 meseci – razaranja i ponižavanja institucija, besprizornog kršenja zakona od strane režimskih nedodirljivih, a posebno u građevinskim poduhvatima izgradnje “brže, jače, bolje Srbije” po meri Vučićeve nove elite.
Devet godina kasnije, moramo da se zapitamo – da li bi došlo do obrušavanja nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu i pogibije 16 ljudi novembra 2024, da su organizatori i počinioci zaista preuzeli odgovornost za rušenje tokom izborne noći u aprilu 2016, da su za to krivično odgovarali pred sudovima ove države i da su kažnjeni po zakonu? Ako ne uvedemo odgovornost u naše društvo, možemo očekivati i nove Savamale i nove Nadstrešnice.
Pročitaj i ovo:
Zeleno-levi front i Solidarnost: Brisanje industrijskog nasleđa Pančeva je nedopustivo
Neodgovornom tranzicijskom politikom Azotara je dovedena do stečaja, a 2021. godine je za samo 5,5 miliona evra prodata novosadskoj kompaniji Promist, koja postrojenja Azotare primarno koristi kao skladišta. Promist je u periodu od 2021.godine do danas ostvario profit od desetina miliona evra koji se ne slivaju u budžet grada Pančeva, niti dovode do dobrobiti za grad, društvo i radnike.
Osam jeftinih trikova Jorgovanke Tabaković
"Povodom još jedne, četrnaeste godišnjice na čelu Narodne banke Srbije, iz centralne banke stiže obimno saopštenje preplavljeno procentima, milijardama i istorijskim rekordima. Poruka je uvek ista." Pročitajte više o tome u autorskom tekstu našeg Mladena Vitasa.
Požar u Deliblatskoj peščari je ispit odgovornosti na kome smo kao društvo pali, a posledice trpe i životinje
Požar u Specijalnom rezervatu prirode „Deliblatska peščara“ naneo je neprocenjivu štetu flori i fauni, u još jednom primeru zakazivanja našeg sistema zaštite prirode. Više o tome pročitajte u autorskom tekstu naše Dušanke Stefanović Radisavljević.
