Covid-19 u Srbiji: Izbori važniji od javnog zdravlja

Državni vrh Srbije, uključujući grupu lekara što predvodi borbu protiv širenja virusa korona, u najmanju ruku je ignorisao pogoršanje sve do trenutka dok glasanje nije završeno.

Piše: Igor Todorović

Da bismo razumeli postupke vlasti u Srbiji po izbijanju zaraze kovidom 19, dovoljno je pogledati šta se desilo u poslednjih nekoliko dana. Elem, podaci o tome koliko je ljudi inficirano, umrlo, testirano i izlečeno su „centralizovani“ odnosno mogu se dobiti samo s jednog mesta i ne za pojedinačne lokacije. Novinari i novinarke su se žalili, pogotovo nakon što je krizni štab prestao da drži redovne konferencije za štampu, da ne dobijaju željene informacije i objašnjenja. Posebno je sumnjivo bilo što se dnevni broj novih potvrđenih slučajeva tokom dve sedmice pred izbore 21. juna uglavnom menjao za tek po nekoliko i što je od 22. maja do 26. juna objavljivano da je preminula isključivo po jedna ili nijedna osoba.

Spekulacije o tome da li se podaci peglaju, a nije bilo reči o promeni metodologije, kuvale su se do 22. juna. Tada je BIRN objavio da u državnom (ali ne i javnom) informacionom sistemu Covid19 stoji da je umrlih preko dva i po puta više nego što je saopšteno. Takođe, zaraženih po danima je, po tim podacima, u mnogim slučajevima bilo nekoliko puta više nego što su vlasti objavljivale.

KOVID vozio kampanju

Zvanične reakcije još nema, što dalje urušava poverenje u one koji su najodgovorniji za javno zdravlje. Neki iz lekarskog tima relativizovali su rečeno otkriće, tvrdeći da nije isto kad neko umre od bolesti koju izaziva virus korona i kad zaraženi od kovida 19 umre od nečeg drugog. Sve do tog trenutka, državni zvaničnici su tvrdili da se ubraja smrt svake inficirane osobe i čak upirali prstom na neke zemlje u regionu, aludirajući da drugi lažu.

Ni predsednik Srbije Aleksandar Vučić se u jeku pandemije nije libio takvih optužbi. Štaviše, učinak, borba i pobeda nad virusom bili su oslonac njegove kampanje za vladajuću stranku.

Ovaj tekst je objavljen u okviru inicijative „Priče iz regiona” koju realizujemo u saradnji sa Res Publica i Institut za komunikacijske studije (Makedonija), u saradnji sa Institutom za demokratiju i medijaciju (Albanija), Analiziraj.ba (BiH), Radio KIM (Kosovo), Sbunker (Kosovo) i PCNEN (Crna Gora).

VIP žarišta

Drugi nagoveštaj stava države vidi se iz saopštenja od 23. juna, dva dana posle opštih i lokalnih izbora, da postaje obavezno nošenje maski u javnom prevozu. I da odluka stupa na snagu istog dana. „Vlada Srbije nastaviće i u narednim danima da sa velikom pažnjom prati razvoj epidemiološke situacije i o svemu će redovno i blagovremeno obaveštavati građane“, stoji u šturom tekstu, ali bez obrazloženja kakva je zapravo epidemiološka situacija!

Od ukidanja vanrednog stanja početkom maja i nastavka predizborne kampanje, vlast je labavila mere i povećavala dozvoljeni broj ljudi na skupovima. Članovi i članice kriznog štaba uveravali su javnost da kovid 19 gubi na snazi. Politički skupovi jesu bili sporadični i uglavnom mali, ali zato je na fudbalskoj utakmici između Partizana i Crvene zvezde bilo dvadeset hiljada gledalaca. To je verovatno bila najveća manifestacija u Evropi u prethodnih nekoliko meseci, a zatim je bilo još sportskih događaja. Svi su održani uz blagoslov nadležnih institucija. Lekari i lekarke iz kriznog štaba se javno nisu tome usprotivili ili su čak aminovali euforično otvaranje i banalizovali opasnost.

Kasnije je objavljeno da je zaraženo nekoliko igrača, a i teniseri, uključujući Novaka Đokovića, koji su učestvovali na teniski turnirima u Beogradu i Zadru.

Ako ne testiraš bolesne, biće bolja statistika

Za to vreme, mnogi ljudi sa temperaturom i respiratornim smetnjama javljali su medijima ili putem društvenih mreža da se u takozvanim kovid ambulantama čeka satima i da lekari odbijaju da ih testiraju. Neki zaraženi kažu da ih niko nije pitao za kontakte, a oni koji sumnjaju da su bili izloženi virusu ne mogu da se besplatno testiraju, bar ne bez simptoma. Ali zato ima primera da u državnim institucijama zdrave službenike bezrazložno šalju na test, što ukazuje na manipulaciju statističkim podacima.

U retrospektivi, ovakvi postupci ne čude. Krajem februara, na prvoj Vučićevoj konferenciji za medije s lekarima, šalili su se i uveravali građane da nema nikakve opasnosti. Dečji pulmolog i univerzitetski profesor Branimir Nestorović tvrdio je da je epidemija u Kini pri kraju te da estrogeni „štite žene“ i da one „ne umiru“ od korone. Čak je narodu poručio da se ne plaši „najsmešnijeg virusa u istoriji“.

Ostao je u kriznom štabu i redovno izazivao kontroverze, na primer izjavama suprotnim od preporuka za zaštitu. Ali ni ostala ekipa nije jedinstveno nastupala, kao ni, uostalom, globalne institucije i druge zemlje. Od Hrvatske u susedstvu do Svetske zdravstvene organizacije. Maske su malo neophodne, pa malo beskorisne, a niko se nije odvažio da objasni kako rukavice bilo koga štite.

Šta ćemo sutra s decom

Već posle par sedmica Vučić objavljuje da uvodi vanredno stanje i policijski čas. Lekari su koliko u četvrtak insistirali da nema potrebe da se zatvaraju škole, a potpuni preokret se dešava već u nedelju uveče, 15. marta. Ne u petak posle škole, nego uoči novog radnog dana, obustavljen je rad obrazovnih ustanova. Zaposleni roditelji su se našli u čudu šta će s najmlađima.

Predsednik je u početku govorio da starije ljude porodica ne sme da posećuje, da ih ne bi nehotice zarazili. Za domaćinstva u kojima žive po tri ili četiri generacije nije imao preporuka. Ali je ubrzo zabranio starijima od 65 godina u gradovima da izlaze iz stana ili dvorišta kuće, da bi kasnije uveo izlazak jednom nedeljno usred noći do jedne od nekoliko stotina prodavnica koje su tada namenski bile otvorene. Na selu je starosna granica postavljena na 70 godina, uz izuzimanje poljoprivrednika.

Blanko dozvole za kretanje

Za ove poslednje i ostale iz preko potrebnih delatnosti uveden je sistem dozvola. Zamišljeno je da se takva hartija izda za određeni termin za kretanje tokom policijskog časa, ali ubrzo su počele zloupotrebe. Ukratko, firme bliske vlasti mogle su da rade, dok su neke ostavljane na cedilu. Na primer, bilo je gradilišta stambenih objekata bez ikakve pauze.

Jedna od najekstremnijih varijanti desila se krajem aprila, pred ukidanje vanrednog stanja. Kao odgovor na proteste građana „Bukom protiv diktature“, na koje su pozvali inicijativa Ne davimo Beograd i Građanski front, huligani su dobili zadatak da prave bakljade na krovovima zgrada u znak podrške režimu i da skandiraju protiv opozicije. Kada su stanari prijavili jednu takvu grupu i policija ju je legitimisala, pustila je njene pripadnike jer su svi imali dozvole za kretanje tokom policijskog časa.

Tako možemo zaključiti da disciplina nije bila isplativa. Dok je većina ljudi boravila kod kuće, uz minimalno pomeranje na lokalu, aktivisti opštinskih i gradskih štabova i poslodavci s pristupom dozvolama bili su slobodni da završavaju svoje poslove. Pritom je vrhunac zaraze bio sredinom aprila, za vreme najjačih restrikcija. Postoji li veza?

Sprečavamo gužve gužvama

Svako zaoštravanje mera zabrane kretanja ili čak nagoveštaji ili pretnje čvršćeg zatvaranja unosili su nemir među stanovništvo i izazivali gužvu i migracije. Bilo je jasno da se odluke donose naprečac, kao u slučaju zatvaranja škola. Smanjivali su javni prevoz da bi obeshrabrili kretanje, ali tako je gužva u autobusima bila veća. Uspostavljene su posebne, radničke linije i ljudi su i tako izloženi riziku.

Pretnje zatvaranjem čitavih gradova nagnale su ljude da se naglo sele. U početku su iznenadne zabrane kretanja i pojedine glasine pokrenule navalu na namirnice i gorivo.

Po ponovnom uspostavljanju gradskog prevoza u Beogradu, uvedeno je pravilo da se ulazi samo na prednja vrata, a da vozač otvara ostala, za izlaz, tek kad primi putnike. Time se u praksi putovanje usporilo i produžilo, a broj ljudi u zatvorenom se povećao. Odnosno, ima više fizičkog kontakta nego po sistemu gde se sva vrata koriste dvosmerno.

Na otvorenom opasno, u kladionici jok

Početkom aprila, dok je policija već uveliko kažnjavala i rasterivala ljude koje bi zatekla u parkovima, odjeknula je vest da se tek tada obustavlja rad kladionica i teretana. Teorije o povezanosti njihovih vlasnika s donosiocima odluka dodatno su podgrejane krajem meseca, kada je najavljeno otvaranje tih objekata. Boravak u parku ili na drugim otvorenim površinama za rekreaciju je i dalje bio zabranjen! Ipak, posle reakcije u javnosti, došlo je do popuštanja i na tom polju.

Studentski domovi su naglo raseljeni, a u neke su trpani povratnici iz inostranstva i ostavljeni da danima čekaju rezultate testiranja na koronu. Pritom su osobe koje nisu putovale zajedno držane u istim prostorijama, tako da je rizik od infekcije rastao. Ali to nije ništa u poređenju sa vojnim kampom podignutim u Moroviću, kod granice sa Hrvatskom, gde su državljani Srbije koji su dolazili kopnenim putem u početku smeštani u šatore po zimi i bez tople vode.

Što ste došli

Možda najveću dramu u prvoj fazi Vučić i drugi zvaničnici pravili su zbog masovnog povratka iz evropskih i drugih zemalja. Ni zbora o istorijskom urušavanju svetske privrede, milionima otkaza i gubitku ličnih prihoda. Ne. Po njihovom viđenju, dijaspora je navalila u Srbiju jer je ovde zdravstvo besplatno.

Zdravstveni sistem je, po svemu sudeći, oboljenje kovid 19 dočekao bez dovoljno opreme za drastično stroži pristup zaštiti i lečenju. Od brojnih informacija procurelih u medije o neadekvatnim uslovima u bolnicama, izdvojio se izveštaj novinarke Ane Lalić, koju su zbog toga uhapsili. Ona je prenela anonimne izjave zdravstvenih radnika o haosu u Novom Sadu. Bilo je više slučajeva hapšenja i zatvorskih kazni za ljude koji su boravili u inostranstvu i koje na granici uopšte nisu obavestili da moraju da se samoizoluju.

Klackalica se u ovom trenutku vraća na drugu stranu, nakon što su svi već počeli da se vraćaju uobičajenom načinu života. Državne olakšice i podsticaji za prevazilaženje ekonomskog šoka, uključujući pauzu u otplati kredita i izvršenjima, delimično su odgodili suočavanje s posledicama nezapamćenog kraha u Evrozoni i drugde. Stimulans u Srbiji ne može da se poredi s tamošnjim, ali upravo zato vlada nije mogla da sebi dozvoli da ne podupre domaću privredu. A nadolazeći izbori su bili ravnopravan motiv.

Svim punoletnim građanima i građankama koji su se prijavili za pomoć, isplaćeno je po sto evra u dinarskoj protivvrednosti, a poslodavci su dobili neto tri minimalca po zaposlenom.

Početno otrežnjenje nakon ukidanja vanrednog stanja nastupilo je s ograničenjima za putnike iz Srbije u okolne, ali i udaljene zemlje. Političari nisu propustili priliku da to pripišu nacionalnoj netrpeljivosti. Ne bi bilo iznenađenje ukoliko tek budemo osetili zdravstvenu i drugu krizu i razmere apsurda. Dnevni broj novih slučajeva vratio se posle mesec dana iznad psihološke granice od 100, a neposredno zatim i preko 200. Novi Pazar već grca, a vanredna situacija je uvedena na lokalnom nivou u nekoliko sredina.

Maja Gojković, dosadašnja predsednica Narodne skupštine Srbije, završila je u bolnici s upalom pluća posle stranačke proslave izborne pobede. U toj gužvi s trubačkim orkestrom bio je i ministar odbrane Aleksandar Vulin, a kasnije se takođe ispostavilo da je zaražen, kao i još neki funkcioneri.

Pred Srbijom je suočavanje s dubokom privrednom krizom. I bez hroničnih boljki, sasvim je dovoljno prelivanje zastrašujućeg cunamija koji je već zadesio Evrozonu. Zbog infekcija u kolektivu, ovdašnje firme uveliko šalju cele smene i timove ili sve zaposlene na ponovni rad od kuće.

Mogućnost napretka u suzbijanju korona virusa direktno je srazmerna poverenju stanovništva u one koji ga vode. Vlast se posle kontroverznih i ne potpuno završenih izbora našla bez institucionalne opozicije, dok se topi poverenje u doktore i doktorke iz kriznog štaba.

Novinar Igor Todorović je specijalizovan za finansije i energetiku na globalnom nivou. Jednako široko prati balkanske teme, s naglaskom na tranziciju i prevazilaženje posledica rata, migracije i emancipaciju. Uređuje i prevodi. Učestvovao je u umetničkim i humanitarnim projektima.