Te 2007. godine bili smo toliko srećni i ponosni da smo se konačno našli na tom mitološkom mestu, u tom pretencioznom klubu samo za izabrane članove, poznatom kao EU. Trinaest godina nakon pristupanja, međutim, ovaj evropski san više liči na noćnu moru.
Koliko god primamljivo ili opravdano bilo, gospodinu Ediju Rami i njegovim kolegama iz regije bilo bi bolje da ne grizu ruku koja „hrani” njihov narod, koja ulaže u njihovu budućnost, koja gradi njihove škole.
Unutrašnji politički događaji u Evropskoj uniji doveli su do njene nesposobnosti da vodi doslednu i kohezivnu politiku prema Kosovu, kao što se to pokazalo u slučaju liberalizacije viza. Momentalno, Kosovo je jedina zemlja u regionu koja tek treba da dostavi zahtev o članstvu.
Na kraju moramo priznati da EU ne može da nam obezbedi dobar život. Moramo imati svoju viziju i svoj plan.
U 2020. godini niti jedna od šest država Zapadnog Balkana nije napredovala u procesu evropske integracije. Istina je da su sve mogle da urade više, ali ipak ovo navodi na pitanje da li sam proces „funkcioniše“ ako niko ne napreduje, a mnoge države ne napreduju godinama, decenijama. Loši potezi sa obje strane su doveli do međusobnog nepovjerenja što se odražava na reforme.
Saradnja Ne davimo Beograd sa Građanskim demokratskim forumom (GDF) ne može „funkcionisati sve bolje“ jer je nema – ne postoji dogovor o saradnji između Ne davimo Beograd i Građanskog demokratskog foruma o kojem je u intervjuu listu Danas objavljenom 25. januara govorio predsednik GDF Zoran Vuletić.
EU u očima mnogih gubi kredibilitet usled često nejasnih i dvosmislenih poruka koje se šalju i političarima i predstavnicima građanskog društva. Stoga, pitanje je koliko je ideja proširenja i dalje prisutna u Srbiji?
Osnivači Evropskog projekta sanjali su o ujedinjenoj Evropi: kontinentu mira, solidarnosti i zajedničkog prosperiteta. Evropa bez granica i podela i sa bogatom raznolikošću svog stanovništva.
Povod za ovo otvoreno pismo je vaša tvrdnja da je neodgovorno i tendenciozno govoriti da država ne radi ništa u vezi sa zagađenjem vazduha i da su građani uskraćeni za informacije o stanju vazduha. Obe ove tvrdnje objavili ste u Kuriru na dan održavanja protesta za bezbedan vazduh, na koji je pozvala Eko straža.
Budućnost nam, uz sav napor da proces uništenja planete i života na njoj usporimo i zaustavimo, nosi ekstremne promene vremenskih prilika, koje će se brže smenjivati i biti sve destruktivnije. U takvoj situaciji, zar nije logično da nam treba vojska koja se bori protiv klimatskih promena i posledica koje one donose? Zar nam ne treba novi odgovor na elementarne nepogode koje će nas zadesiti u narednim godinama?
