Zoran Bukvić, koordinator grupe za saobraćaj Inicijative Ne da(vi)mo Beograd, o tome kako saobraćaj utiče na zagađenje vazduha.

Predsednik udruženja Ulice za bicikliste Zoran Bukvić izjavio je da se u Nacrtu plana kvaliteta vazduha Grada Beograda navodi da se udeo zagađenja vazduha iz saobraćaja kreće od 13 odsto u Zemunu, do 40 odsto kod Vetrinarskog fakulteta.

U serijalu razgovora Vidokrug o ekološkim problemima, on se pozvao na istraživanja Svetske banke, po kojima se udeo u zagađenju kreće od 16 odsto u zimskom do 25 odsto u letnjem periodu.

Prema podacima Svetske banke, zagađenje vazduha koje potiče od saobraćaja bi na prosečnom nivou bilo oko 20 odsto, što je i pretpostavka koja se može naći na sajtu Evropske komisije kada je reč o zagađenju vazduha iz saobraćaja u jugoistočnoj Evropi.

Bukvić je objasnio da je u Zapadnoj Evropi udeo zagađenja vazduha od saobraćaja veći, ali da je to zbog toga što su oni rešili probleme sa termoelektranama i individualnim ložištima, dok mi i dalje imamo probleme sa tom vrstom zagađenja.

On očekuje da će transport u Beogradu biti sve veći problem, jer stalno raste motorizacija i podseća da je pre 15 godina broj automobila na 1.000 stanovnika bio 150, dok danas premašuje 300 .

Kako je procenio, na godišnjem nivou taj broj će rasti po stopi od 3,5 odsto, pa se može očekivati da će i zagađenje od motornog saobraćaja biti veće.

Rešenje u unapređenju javnog prevoza

Kao rešenje, Bukvić vidi unapređenje javnog prevoza i to tako da on što manje zagađuje, da to budu šinski sistemi, metro ili tramvaj, kao i autobusi na gas i struju, po mogućstvu dobijenu iz obnovljivih izvora energije.

On je i za svođenje korišćenja privatnih automobila na 20 odsto od ukupnog broja putovanja, povećanje putovanja biciklom sa sadašnjih manje od jedan odsto na pet odsto, zadržavanje pešačenja na sadašnjih 25 odsto i putovanja javnim prevozom na 50 odsto.

Prema rečima Bukvića, to je sve sadržano u Planu urbane mobilnosti koji je usvojen prošle godine.

On je primetio da u Beogradu ne postoji dovoljan broj biciklističkih staza, a tamo gde postoje, one ne povezuju bitne zone atrakcije, ne vode do škola, do fakulteta, institucija, do svih mesta gde ljudi imaju potrebu da putuju.

„Beč ima nekih 1.500 kilometara biciklističkih staza, dok Beograd ima 100 kilometara biciklističkih staza, od kojih je većina pozicionirana na Novom Beogradu“, rekao je Bukvić.

On smatra da bi staze primarno trebalo napraviti u centru, na Savskom vencu, Vračaru i Starom gradu, jer je tu koncentrisan najveći broj radnih mesta, a onda i mapirati gde ljudi imaju najveću potrebu da idu.

Govoreći o tome koliko se u Srbiji koristi bicikl kao prevozno sredstvo, izdvojio je Vojvodinu i precizirao da je broj putovanja biciklom u Novom Sadu oko 10 odsto, a u Bačkoj Palanci oko 30, što je uporedivo sa Mađarskom, koja je vodeća zemlja po pitanju korišćenja bicikla kao prevoznog sredstva sa oko 25 odsto.

„U Beogradu manje od jedan odsto, što je prilično zanemarljivo. Kao pozitivan primer, mogu da izdvojim Pirot, gde se od 10 do 15 odsto ljudi kreće biciklom, a tu je i Šabac“, rekao je Bukvić.

Foto: N1

Originalni naslov: Bukvić: Zagađenje veliki problem, napraviti što više biciklističkih staza

Izvor: https://rs.n1info.com/vesti/bukvic-zagadjenje-veliki-problem-napraviti-sto-vise-biciklistickih-staza

Pročitaj i ovo:

Srednjovekovno nasleđe na teritoriji Beograda: Slučaj manastira Kastaljan

Dok se u centru grada podižu neprimereni i umetnički bezvredni spomenici, poput onog despotu Stefanu Lazareviću na Starom gradu, postojeće kulturno nasleđe upravo iz perioda njegove vladavine zanemaruje se i ugrožava. O ovome svedoči primer ostataka manastira Kastaljan koji smo obišli povodom najava da se sprema nadogradnja ovog izuzetnog lokaliteta koji ne samo da je zaštićen kao spomenik kulture, već se nalazi i unutar zaštićenog prirodnog dobra.

Plan generalne regulacije uvod u seču Košutnjaka

Planom generalne regulacije Beograda, na koji smo predali stručne primedbe, pripremljen je teren za novi napad na naš Košutnjak. U ulicu Kneza Višeslava planom su postavljena tri kružna toka koja su prekopirana iz plana kojim je investitor Avala Film predvideo seču skoro 30ha šume i protiv koga su građani ustali i sakupili 80.000 potpisa.

Leva obala Dunava pokazala potencijal za promene na referendumu

Beograd je, zajedno sa drugim većim gradovima, jasno rekao NE! promeni ustava, a sa njim i Palilula, teritorijalno najveća beogradska opština, gde je vlasti poverovalo 43.08%, a poverenje uskratilo 56,92% građana. Rezultat na levoj obali Dunava malo drugačiji, DA je zaikružilo 51,74%, a potencijal za promene pokazala su naselja Kotež (52,94%), Krnjača (51.60%) i Borča (50,42%).