Biografije kandidata i kandidatkinja na izbornim listama Ne davimo Beograd

Na petoj Skupštini pokreta Ne davimo Beograd doneta je odluka o tome ko će biti ljudi koji će ispred Ne davimo Beograd biti deo lista zeleno-leve koalicije MORAMO na predstojećim izborima. 

Detaljnije o toku pete Skupštine pokreta Ne davimo Beograd pročitajte u tekstu “Na Skupštini pokreta predstavljen tim za Beograd i Dobrica Veselinović, kandidat za gradonačelnika”

Predstavljamo vam listu kandidata i kandidatkinja Ne davimo Beograd za sastavljanje izbornih lista za gradske izbore, od koje će u odnosu na koalicione sporazume, postizanja dogovorenog rodnog pariteta, preferenciju ljudi prema učešću na specifičnoj listi i eventualnog odustajanja nekih kandidata ili kandidatkinja do dana predavanja listi, biti napravljena i republička lista.

1. Dobrica Veselinović
Dobrica Veselinović rođen je 1981. godine u Beogradu, gde je i živeo ceo svoj život. Završio je Prvu beogradsku gimnaziju i Fakultet političkih nauka u Beogradu. Više od 10 godina je na vodećim pozicijama organizacija civilnog društva u oblastima održivog urbanog razvoja gradova, ekologije, kulturnih politika i građanskih, političkih i socijalnih prava. Specifično se bavi pitanjima javnih i zajedničkih dobara i javnog prostora. Jedan je od osnivača Instituta za urbane politike i Nezavisne kulturne scene Srbije, kao i asocijacije Građanski front i pokreta Ne davimo Beograd, gde je trenutno član Malog veća. Oblasti interesovanja su mu: politička teorija, ekologija i pitanja urbanog razvoja. Voli da organizuje stvari i ljude i pravi situacije koje ljudima izmame osmeh. Trudi se da popravlja pokvareno, otkriva zaboravljeno, sređuje zapušteno i završi nedovršeno.

2. Natalija Simović
Natalija Simović je rođena 17.10.1983. godine u Užicu. Završila je anglistiku na Filološkom Fakultetu u Beogradu i master studije iz Kulturnog menadžmenta i kulturne politike na Rektoratu Univerziteta umetnosti. Bila je stipendistkinja Centra za Filantropiju na CUNY Univerzitet u Njujorku na programu za mlade lidere/ke. Preko 10 godina je aktivna u civilnom sektoru, posebno u oblasti podrške uspostavljanju usluga socijalne zaštite, ženskih prava i rodne ravnopravnosti. U svojoj trenutnoj profesionalnoj ulozi osmišljava strategije podrške za udružene građane širom Srbije. Natalija je u pokretu Ne Davimo Beograd od samog osnivanja, sada je članica Malog veća, a prethodno je bila koordinatorka Ženske grupe, i bavila se prikupljanjem finansijskih sredstava. Posvećena je borbi za socijalnu pravdu, a oblasti posebnog interesovanja su joj ženska prava, socijalne politike i ljudska prava.

3. Radomir Lazović
Radomir Lazović je rođen 1980. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu i srednju školu, nakon čega je studirao Poljoprivredni fakultet. Aktivan je u civilnom sektoru više od 10 godina u oblasti kulturnih politika, participacije građana u donošenju odluka o razvoju grada, građanskih, političkih i socijalnih prava, demokratskih inovacija i medija. Tokom proteklih godina učestvovao je u pokretanju nekoliko inicijativa i pokreta (kao što su Ulična galerija, Inex film, Bioskopi: Povratak otpisanih, Okupacija bioskopa Zvezda, Ministarstvo prostora) koji se zalažu za inovativnu upotrebu javnih prostora, pravično upravljanje resursima, transformaciju javnih usluga i pravedno, solidarno i demokratsko društvo. Od 2015. do 2017. bio je predsednik upravnog odbora Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije. Jedan je od osnivača pokreta Ne davimo Beograd, član je Malog veća u okviru koga je zadužen za odnose sa medijima.

4. Jelena Vasiljević
Jelena Vasiljević je rođena 1981. u Beogradu, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. Jelena je viša naučna saradnica na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju. Doktorirala je etnologiju i antropologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radila je kao naučna saradnica i stipendistkinja na Univerzitetima u Edinburgu i Gracu. U svom naučnom radu najviše se bavila studijama građanstva, kulturom sećanja i istraživanjem medijskih narativa u kontekstu raspada Jugoslavije i ratova iz 1990-ih. Trenutno se najviše zanima za teme političke solidarnosti, aktivističkog građanstva i društvenih pokreta na Balkanu. Autorka je monografije Antropologija građanstva (Mediterran 2016), koautorka studije Demokratizacija odozdo: formiranje i delovanje novih društvenih pokreta u Srbiji i Makedoniji, objavila je više desetina naučnih članaka u domaćim i stranim naučnim časopisima. Članica je koordinacionog odbora Mreže za akademsku solidarnost i angažovanost (MASA) i deo je ekspertskog tima BiEPAG (The Balkans in Europe Policy Advisory Group). U pokretu Ne Davimo Beograd je koordinatorka Grupe za obrazovanje i Kopredsedavajuća Velikog veća.

5. Robert Kozma
Robert Kozma je rođen 1983. godine u Subotici. Diplomirao je politikologiju na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i master studije politikologije na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti. U proteklih deset godina osmišljava i sprovodi programe interkulturalnog obrazovanja i obrazovanja za demokratiju. U pokretu Ne Davimo Beograd je od samog osnivanja, do sada je aktivno doprinosio radu Grupe za obrazovanje i istovremeno na razvijanju Građanskog fronta, odnosno savezništva sa sličnim inicijativama i pokretima u Srbiji, a trenutno je članog Malog Veća i Šef Gradskog izbornog štaba.

6. Irena Fiket
Irena Fiket je rođena 1978. godine u Beogradu. Irena je naučna saradnica na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju. Doktorirala je političke nauke i sociologiju na Univerzitetu “La Sapienza” u Rimu, a postdoktorske studije provela je na Univerzitetu u Sijeni, Oslu, Bolonji i Firenci. Objavila je više desetina naučnih radova na teme građanske participacije, aktivističkog građanstva, deliberativne demokratije i rodne ravnopravnosti. Tokom svog petnaestogodišnjeg boravka u Italiji učestvovala je u inicijativama za institucionalizaciju inovativnih modela građanske participacije na lokalnom i regionalnom nivou. Radila je na analizi i sprovođenju eksperimentalnog zakona Regije Toskana kojim se deliberativni model demokratije institucionalizovao. Trenutno rukovodi evropskom Jean Monnet mrežom posvećenom izučavanju i promovisanju aktivnog građanstva na Zapadnom Balkanu, a članica je, i jedna od osnivačica, Stalne grupe za demokratske inovacije pri Evropskom konzorcijumu za politička istraživanja. U pokretu Ne Davimo Beograd je koordinatorka opštinskog odbora za Vračar.

7. Dušan Pavlović
Rođen je 1980. godine u Beogradu, gde je i studirao Pravni fakultet. U svojoj profesionalnoj ulozi stara se o operativnom poslovanju porodične firme za inžinjersko-geološko projektovanje. Veruje u snagu lokalne zajednice i njenu sposobnost da utiče na politike koje se tiču života ljudi na lokalu, kao što su: čist vazduh i čista voda, funkcionalan i moderan javni prevoz kao i druge javne i komunalne usluge, obrazovanje koje je u skladu sa potrebama vremena u kome živimo i kvalitetno zdravstvo koje je podjednako dostupno svim građanima i građankama. Godinama je aktivan u borbi za podizanje svesti o značaju ekoloških tema. U pokretu Ne davimo Beograd je koordinator opštinskog odbora za Rakovicu i Kopredsedavajući Velikog veća. Uključen u koordinaciju Inicijative za Košutnjak.

8. Branislav Dimitrijević 
Branislav Dimitrijević je rođen 1967. godine u Beogradu. Branislav je profesor istorije i teorije umetnosti na Visokoj školi za likovnu i primenjenu umetnost u Beogradu, autor i priređivač knjiga i publikacija, i kustos izložbi savremene umetnosti. Od 2007. do 2009. bio je pomoćnik ministra kulture Republike Srbije za međunarodne odnose i evropske integracije, i ima iskustvo u kulturnoj politici i kulturnoj diplomatiji. Zalaže se za društvenu transformaciju u Srbiji zasnovanu na građanskim pokretima i ekonomskoj solidarnosti. Podržava levo-zeleni politički kurs pokreta Ne davimo Beograd od njegovog osnivanja, a kao koordinator Grupe za kulturu vidi njen zadatak u procesu koncipiranja trećeg puta u odnosu na dva dominantna kulturna modela, državno-nacionalnog i komercijalno samo-održivog, jer oba otuđuju umetnike i radnike u kulturi od društvene stvarnosti, sprečavaju kulturni razvoj i polarizuju društva. Grupa za kulturu pokreta Ne Davimo Beograd se zalaže za kulturu koja je otvorena, kritička, konstruktivna, inkluzivna i inovativna, za kulturu koja je javno dobro, dostupna svima.

9. Anđela Ruvidić
Anđela Ruvidić je rođena 1994. godine u Aranđelovcu. Osnovne i master studije je završila na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na odseku Hidrotehnika i vodno-ekološko inženjerstvo. Odbranila je master rad 2018. godine na temu „Uticaj stepena prečišćavanja komunalnih otpadnih voda na kvalitet površinskih recipijenata“. Aktivizmom se bavi od 2018. godine u oblastima ženskih prava, urbanog razvoja grada iz ženske perspektive i ekologije. Koordinatorka je opštinskog odbora Zvezdara od 2020. godine. Angažovana je u radu Ženske i Zelene grupe od njihovog osnivanja. Uvek je spremna da inženjerskim pristupom pronađe rešenja za različite prepreke. Glavne probleme sa stanovišta svoje struke u razvoju Beograda i Srbije vidi u nedovoljnoj razvijenosti mreže kanalizacionih sistema i nepostojanje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, zbog čega se otpadne vode neprečišćenje ispuštaju u naše reke. Smatra da je nedopustivo da građani i građanke Srbije nemaju pristup čistoj vodi za piće čime se direktno krše ljudska prava i narušava kvalitet života svih nas. U svojoj profesionalnoj i aktivističkoj karijeri se vodi motom da voda nije resurs, već prirodno dobro, u odnosu na šta moramo biti odgovorni i racionalni.

10. Zoran Bukvić
Zoran Bukvić je rođen 1977. godine u Beogradu. Završio Višu tehničku mašinsku školu u Zemunu. Već skoro deceniju je građanski aktivista, predsednik Udruženja Ulice za bicikliste koje se zalaže za bolju biciklističku infrastrukturu i održivi saobraćaj, kao i aktivista mnogih drugih kolektiva koje se bore za javne prostore u Beogradu. Zalaže se za grad sa manje automobila, manje zagađenja i bolje uslove u saobraćaju za pešake, bicikliste, trotinetaše i osobe sa invaliditetom. Kao mašinski inženjer u pokretu Ne Davimo Beograd je angažovan kao koordinator Grupe za saobraćaj.

11. Natalija Stojmenović
Natalija Stojmenović rođena je u Vranju 1995. godine, gde je završila osnovnu i srednju školu. Diplomirala je 2018. godine na Fakultetu političkih nauka na smeru Politikologija. Trenutno pohađa master studije na istom fakultetu na smeru: Politička analitika i društvene promene. Pokretu Ne davimo Beograd se priključila 2017. godine u borbi za zaštitu javnog interesa i solidaran i pravedan grad za sve, a trenutno koordiniše kampanju i aktivnosti na terenu i članica je Ženske grupe. Polja interesovanja i aktivizma su joj pitanje položaja žena, ekološke teme, posebno zagađenje vazduha i upravljanje otpadom.

12. Vladimir Jovanović
Vladimir Jovanović je rođen 1980. godine u Kragujevcu. Završio je osnovne i postdiplomske studije germanistike na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. U mladosti se bavio građanskim aktivizmom u nevladinoj organizaciji ,,Škola mira”. Godinu dana je proveo na usavršavanju u Nemačkoj u okviru RALF projekta za usavršavanje profesora nemačkog jugoistočne Evrope u organizaciji Geteovog instituta. Koordinator je opštinskog odbora Lazarevac i glavni politički cilj borbe mu je decentralizacija gradske uprave. Oženjen je i govori nemački, engleski i španski jezik.

13. Jasmina Šuša
Jasmina Šuša je rođena 1975. godine u Kninu u Hrvatskoj. Jasmina je profesorka srpskog jezika i književnosti i pesnikinja. Pokretu Ne davimo Beograd pridružila se 2017. godine, sa željom da doprinese borbi za povratak našeg grada u naše ruke. Smatra da je razvijena zelena politika, koja se institucionalno dosledno sprovodi, jedna od osnova dobrog života u gradu. Sa Grupom za zaštitu životne sredine, čija je koordinatorka, svakodnevno se susreće sa posledicama koje je donelo dugotrajno zanemarivanje okruženja od strane institucija i javnih službi. Nadu u to da će zalaganje za promišljeno i odgovorno uređivanje grada pobediti aktuelnu politiku profita, daje joj i sve veći broj građanki i građana koji se uključuju u rad organizacije.

14. Luka Petrović
Luka Petrović je rođen 1994. godine u Beogradu. Završio je Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu kao student generacije na politikološkom smeru. Trenutno je student doktorskih studija na istom fakultetu, gde je zaposlen kao asistent i predaje kurseve iz oblasti istorije političke misli i savremenih političkih teorija. U fokusu njegovog akademskog i aktivističkog istraživanja su pitanja socijalne pravde, demokratije i političke participacije. Član je redakcije portala Mašina i zalaže se za socijalno pravedan i ekološki održiv grad u kojem je politička moć u rukama običnih ljudi. U pokretu Ne davimo Beograd je koordinator opštinskog odbora Palilula – desna obala.

15. Lola Joksimović
Dobrila Lola Joksimović je rođena 1964. u Beogradu. Ima preko 20 godina relevantnog iskustva u upravljanju brojnim međunarodnim projektima, bila je angažovana kao stručnjak za kulturne odnose između EU i Balkana, nezavisni ekspert Tima Evropa Srbija (DEU), rukovoditeljka tela za implementaciju EU programa za kulturu i kulturna medijatorka. Takođe je učestvovala na brojnim konferencijama kao govornica i predavačica o kulturnim politikama EU, držala treninge o menadžmentu projekata i radila na osmišljavanju, produkciji i razvoju komunikacionih strategija. Koordinatorka je NDMBGD Grupe za dobrobit životinja pod geslom: BOLJI GRAD ZA SVE (baš sve). Što se nje tiče, ako je nešto toliko komplikovano da se to ne može objasniti za 10 sekundi, onda to verovatno ne vredi ni znati.

16. Stevan Banjac
Stevan Banjac je rođen 1983. u Beogradu. Završio je Petu Beogradsku gimnaziju, a kasnije i Fakultet bezbednosti. Dugogodišnji aktivista, koordinator opštinskog odbora Čukarica i stub logistike pokreta Ne davimo Beograd. Živi u Sremčici i uvek se bori prvenstveno za periferna naselja našeg grada i decentralizaciju.

17. Jovana Tomić
Jovana Tomić je rođena 1986. godine u Beogradu. Diplomirana politikološkinja za međunarodne odnose i master menadžer kulture i medija sa diplomom francuskog univerziteta u Lionu (Université Lumière Lyon 2) i Univerziteta umetnosti u Beogradu. Profesionalnu karijeru je započela kao PR menadžerka galerije savremene umetnosti u Beogradu. Shvativši da voli sve što je digitalno, Jovana se priključila rastućoj ICT industriji 2012. godine. Vodila je timove u departmanima za komunikacije i marketing u tehnološkim kompanijama i marketinškim agencijama u Beogradu i Zagrebu. Osnovala je udruženje građana Kriva Art koje predstavlja nastavak njenog akademskog istraživanja mogućnosti saradnje tehnološke scene i kreativnih i kulturnih industrija. Angažovana na brojnim projektima decentralizacije kulture i podrške razvoju preduzetništva.

18. Aleksa Petković
Aleksa Petković je rođen 1995. godine u Užicu. Završio je međunarodne odnose na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, gde trenutno pohađa master modul: Politička analitika i društvene promene. Aprilski protesti 2017. godine su bili razlog da se društveno angažuje, prvo kroz „7 zahteva“, a posle kroz „Združenu akciju Krov nad glavom“. Učestvovao je u osnivanju inicijative „Pravo na vodu“. Živi u Beogradu, radi u prvom srpskom IT sindikatu Unitech Srbija kao sindikalni organizator. U Ne davimo Beograd je koordinator Socio-ekonomske grupe koja se bavi ekonomijom i socijalnom politikom.

19. Jovana Nedelkoski-Petrović
Jovana je rođena u Beogradu 1986. godine, gde je završila osnovnu i srednju školu. Danas se bavi dizajnom i redizajnom nameštaja. Udata je i majka dve ćerke. Od najranije mladosti je politički aktivna, dok svoj aktivizam usmerava prvenstveno na razvijanju svesti o učešću građana u odlučivanju o lokalnim problemima. Godinama se zalaže za formiranje novih opština u Beogradu. Pokretu se pridružila sa čvrstim uverenjem da je građanski aktivizam najbolji način za promenu grada na bolje. Trenutno je koordinatorka opštinskog odbora Palilula – leva obala Dunava.

20. Predrag Momčilović
Predrag Momčilović rođen je 1988. godine u Leskovcu, odrastao je u Jagodini, a poslednjih 15 godina živi u Beogradu na Miljakovcu. Osnovne i master studije završio je na Geografskom fakultetu u Beogradu na smeru geoprostorne osnove životne sredine. Iskustvo u međunarodnoj saradnji sticao je kroz rad u Zelenoj omladini Srbije i Federaciji mladih evropskih Zelenih, gde je bio i član izvršnog odbora. Bavi se novinarstvom, istraživanjima na polju levo-zelene teorije, kao i aktivizmom. Autor je knjige “Održivost, odrast i hrana”. U pokretu Ne Davimo Beograd je koordinator Međunarodnog sekretarijata i član Grupe za zaštitu životne sredine. Moto: Ako ne možeš da zamisliš da je drugačiji svet moguć, ne znači da nije moguć, samo treba da radimo na tome.

21. Ljubinka Pejčić
Ljubinka Pejčić je rođena 1967. godine u Prijepolju gde je završila osnovnu i srednju školu. Nakon toga je studirala politikologiju na Fakultetu političkih nauka. Danas radi kao preduzetnica. Pokretu Ne davimo Beograd se pridružila od osnivanja. Svoj aktivizam prevashodno usmerava ka ekološkim temama i urbanističkom razvoju, posebno na opštini Čukarica. Najaktivnije se bavila problemima očuvanja Košutnjaka.Kao glavni cilj svog delovanja ističe decentralizaciju Beograda i vraćanje nadležnosti opštinama i mesnim zajednicama zarad što većeg uključivanja građana po pitanjima koja se tiču života u lokalnoj zajednici. Članica je Nadzornog odbora pokreta Ne davimo Beograd i aktivna je članica opštinskog odbora Čukarica.

22. Stefan Tasić
Stefan Tasić je rođen 1993. godine u Vranju. Diplomirao je Politikologiju na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Nakon osnovnih studija je završio master studije u Nemačkoj na Univerzitetu u Manhajmu s fokusom na kvantitativne metode, kompetitivni autoritarizam i procese demokratizacije. Bio je angažovan kao saradnik pri Fakultetu političkih nauka kao i na Univerzitetu u Manhajmu. Dodatno se usavršavao u Hamburgu u oblasti istraživanja tržišta. Učestvovao je na više konferencija, programa i seminara u SAD-u, Belgiji, Panami, Španiji, Holandiji i Norveškoj. Bavi se istraživačkim radom. Pokretu Ne davimo Beograd je pristupio iz uverenja da novi ljudi i nove politike mogu na najbolji način da doprinesu stvaranju zelenog, solidarnog i demokratskog Beograda i Srbije. Trenutno je u okviru pokreta aktivan kao koordinator Tima za kontrolu izbora.

23.Ivana Spasić
Ivana Spasić, rođena 1965. u Beogradu, redovna je profesorka sociologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu gde predaje kurseve iz oblasti sociološke teorije i sociologije kulture. Autorka je desetak knjiga i više desetina naučnih radova iz ovih oblasti. Od 1990ih učestvuje u borbi protiv autoritarnih režima, nacionalizma i diskriminacije kroz različite građanske pokrete i inicijative. Temom borbe za demokratiju bavi se i profesionalno, kroz istraživanja. Posebno joj je stalo do vladavine prava, društvene solidarnosti i ljudskog dostojanstva. Članica je pokreta Ne davimo Beograd i njegovog Političkog saveta. Posebno aktivna u opštinskom odboru Čukarica.

24. Aleksandar Vićentijević
Aleksandar Vićentijević je rođen 1996. godine u Beogradu. Završio je Petu beogradsku gimnaziju, a potom diplomirao na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na smeru ekonomske analize i politike. Tokom studija aktivno se bavio akademskom debatom, a na matičnom fakultetu bio je i predsednik debatnog kluba. Trenutno radi kao ekonomski analitičar sa fokusom na javne finansije. Pokretu Ne davimo Beograd se pridružio zato što veruje u vrednosti solidarnosti, demokratije i antifašizma. Od 2021. godine koordinator je opštinskog odbora Voždovac i član Socio-ekonomske grupe. Svoj rad prevashodno usmerava ka socijalnoj i ekonomskoj pravdi, inkluzivnom urbanom razvoju i zaštiti životne sredine. Član je Alumni odbora Beogradske otvorene škole.

25. Aleksandar Stevanović
Aleksandar Stevanović je rođen 1978. u Beogradu. Aleksandar je magistar finansija i u svojoj profesionalnoj karijeri radio je, između ostalog, kao rukovodilac programa finansiranja viših i visokih obrazovnih ustanova pri ministarstvu obrazovanja u Vašington DC-ju, SAD. Jedan je od osnivača “Centra za Otvoreno Društvo” i osnivač i potpredsednik inicijative “Hipodrom u srcu Beograda”. Dobitnik je nagrade National Geographic-a za 2010. za “Ovambo Oral History Project” sprovedenog u Namibiji, kao i inicijator i koordinator programa usmerenog ka smanjenju konflikata izmedju ljudi i divljih životinja na marginama Nacionalnog parka Etoša pri Ministarstvu turizma i životne sredine u Republici Namibiji. Koordinator je opštinskog odbora Stari grad.

26. Vladimir Tijanić
Vladimir Tijanić rođen 1986. godine u Kragujevcu. Živi u Beogradu 17 godina, gde je završio master studije na Građevinskom fakultetu. Već sedam godina se bavi mostogradnjom. Aktivizmom počinje da se bavi u pokretu Ne davimo Beograd. Sa pokretom je učestvovao u mnogim akcijama posebno iz oblasti ekologije, urbanog razvoja i jačanja lokalnih zajednica. Koordinator je opštinskog odbora Novi Beograd. Smatra da je progresivna politika koju vodi Ne davimo Beograd upravo ono što može doneti pozitivne promene u društvu. Podržava ekološki aktivizam i smatra da teme kao što su čist vazduh, voda i zemlja ne smeju biti zapostavljene zbog kapitala. Veruje da je moguća jednakost svih građana i građanki i ozbiljniji pristup rešavanju socijalnih pitanja.

27. Nikola Bešlić
Nikola Bešlić je rođen 1991. u Beogradu, gde je odrastao i završio Fakultet organizacionih nauka. Danas radi kao inženjer informacionih sistema i tehnologije. Osnivač je i glavni urednik portala hocupozorište.rs. Kao dugogodišnji simpatizer pokreta Ne Davimo Beograd, postao je član iz uverenja da je neophodno preduzeti konkretne akcije, a ne samo biti kritičar vlasti. Smatra da je Ne Davimo Beograd politička organizacija koja donosi potpuno nove politike zasnovane na ispravnim društvenim vrednostima poput antifašizma i solidarnosti. U okviru pokreta Ne Davimo Beograd je koordinator opštinskog odbora Zemun.

28. Branislav Cvetković
Branislav Cvetković rođen je 1995. godine u Beogradu. Odrastao je u Obrenovcu, u kom je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka, smer Međunarodna politika. Na istom fakultetu završio je master akademske studije međunarodnih odnosa, modul Međunarodna bezbednost. Pokretu Ne davimo Beograd se pridružio sa idejom da podstakne ljude iz svog okruženja da reaguju na nepravdu i da solidarno brane javni interes. Iskustvo rada u civilnom sektoru mu je pokazalo da su promene moguće zahvaljujući građanskom aktivizmu, zalaganju i zagovaranju. Zadovoljstvo pronalazi u muzici, knjigama, filmu i pisanju. U pokretu Ne Davimo Beograd je koordinator opštinskog odbora Obrenovac.

29. Milica Pekić
Milica Pekić je rođena 1975. godine u Beogradu. Istoričarka umetnosti i kustoskinja iz Beograda. Doktorirala je na Odseku za istoriju moderne umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Suosnivačica je KIOSK platforme za savremenu umetnost. Kao kustoskinja učestvovala je u brojnim projektima na lokalnom, regionalnom i međunarodnom nivou. Njeni radovi i eseji objavljeni su u brojnim časopisima, publikacijama i katalozima. Kao članica KIOSK-a učestvovala je u osnivanju Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije i Regionalne platforme za kulturu KOOPERATIVA. U svom istraživanju bavi se participativnim umetničkim praksama, politikama konfrontacije u umetnosti, avangardama druge polovine 20. veka, potencijalom institucionalne transformacije i novim modelima zajedničkog upravljanja javnim resursima kulture. U pokretu Ne davimo Beograd je članica Političkog saveta.

30. Predrag Diković
Predrag Diković je rođen 1978. godine u Kosjeriću. Završio je Pravni fakultet u Beogradu i specijalističke studije prava Evropske unije. Radi kao advokat u svojoj advokatskoj kancelariji. Ima višegodišnje iskustvo u pravnom zastupanju organizacija civilnog društva. Aktivan je u organizaciji K‐Town group iz Kosjerića koja se bavi pretežno razvijanjem kulturnih sadržaja u Kosjeriću. Član je pravnog tima i Grupe za zaštitu životne sredine pokreta Ne davimo Beograd. U okviru pokreta Ne davimo Beograd se posebno bavio problemom buke u Beogradu, a takođe je učestvovao i u mnogim akcijama sadnje. Smatra da je potrebno drugačije promišljanje i pristup politici koja uključuje građane i građanke u donošenje odluka.

31. Ruža Injac
Rođena 1986. godine u Beogradu, maturantkinja Sportske gimnazije, apsolventkinja na Učiteljskom fakultetu u Beogradu. Poseduje višegodišnje iskustvo u radu sa decom kroz pružanje podrške u učenju van redovnog obrazovnog sistema, a u redovnom školskom sistemu kao učiteljica u redovnoj nastavi, u toku pandemije Covid – 19. Nakon završene gimnazije, sa velikim interesovanjem za društvene nauke, humanitarni rad i međuljudske odnose, a kroz volonterski rad u neprofitnim organizacijama stiče iskustvo u koordinaciji rada i međusobne saradnje pojedinačnih udruženja i organizacija, zatim u oblasti komunikacije, kao i u odnosima s javnošću. Iz potrebe za formalizacijom stečenog iskustva i usmeravanja dalje karijere u oblasti komunikacije i odnosa s javnošću, 2020. godine završava novinarsku školu UNS-a i trenutno radi kao novinarka u medijskoj agenciji, menadžerka za odnose s javnošću i savetnica za komunikacije. Posebna interesovanja ima u oblasti medijske pismenosti, edukaciji o načinu izveštavanja o slučajevima i žrtvama porodičnog, rodno zasnovanog i nasilja nad decom. U pokretu Ne davimo Beograd je na mestu članice etičkog odbora, a članica i aktivistkinja pokreta od 2018. godine.

32. Vladimir Radojičić
Vladimir Radojičić je rođen 1980. u Kosjeriću. Vladimir je ekološki i društveni aktivista posvećen radu i razvoju lokalnih zajednica širom Srbije. U svojoj profesonalnoj karijeri bavio se podrškom udruženjima građana da zastupaju za bolje javne politike u svojim zajednicama, a trenutno se bavi konsultantskim radom. Član je Grupe za zaštitu životne sredine. Živi na opštini Savski venac.

33. Marina Vidojević
Rođena 1984. godine u Kruševcu. Diplomirala na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i odbranila doktorsku disertaciju 2013. na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Oblast istraživanja obuhvatala je veze srednjovekovnih tema i motiva sa srpskom savremenom literaturom. Učestvovala je na naučnim skupovima u zemlji i regionu i objavljivala naučne radove i članke iz različitih oblasti književne istorije i kritike (srednjovekovna, postkolonijalna, postmoderna književnost). Predaje srpski jezik i književnost u OŠ “Branko Ćopić” u Beogradu. U pokretu Ne davimo Beograd je angažovana u grupama za obrazovanje i kulturu, a najaktivnija je na terenu sa svojom opštinskom grupom na matičnom Voždovcu. Kao volonterka-istraživačica piše za sajt pokreta Kreni promeni i bavi se temama vezanim za prosvetu. Majka je dvoje dece.

34. Aleksandar Nikolić
Aleksandar Nikolić je rođen 1966. godine u Nišu. Završio je Prvu zemunsku gimnaziju, zatim studirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Osnivač, prvo izdavačke kuće, a zatim i knjižare Beopolis. Samostalno ili kroz rad knjižare učestvovao u organizaciji i logističkoj podršci mnogobrojnim projektima iz oblasti kulture i umetnosti kao što su Low Fi Video, festival stripa Novo Doba, Dis Patch festival i mnogi drugi. Učestvovao u osnivanju i nastupima neformalne izdavačko knjižarske grupe Blok X, a kao konsultant učestvovao u projektu Narodne biblioteke Srbije, uz podršku Holandske vlade, na razvoju i širenju knjižarske mreže u Srbiji. U okviru projekta vodio i kurseve za knjižare. Isto tako, bio član nekoliko radnih grupa u okviru Narodne biblioteke Srbije koje se se bavile predlozima (nekog budućeg) zakona o izdavaštvu i knjižarstvu. Pisao povremeno za Yellow cab i kulturni dodatak u Glasu javnosti. Trenutno se bavi knjižarom i saradnik je internet radija RadioAparat. Član je Političkog saveta Ne davimo Beograd, a nije član ni jedne stranke, niti pokreta.

35. Ana Hercigonja
Rođena je 1982. u Beogradu. Osnovnu i srednju školu završila je u Beogradu. Završila je studije italijanistike na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde je stekla i master zvanje. Bavi se prevodilaštvom, kopirajtingom i online uredništvom. Posebno se bavi uređivanjem web sadržaja u IT industriji kao marketing editor. Aktivna je članica opštinskog odbora Stari grad pokreta Ne davimo Beograd. Pokretu se priključila pre svega jer duboko veruje da principi socijalne pravde, društvenog samoorganizovanja i suštinske jednakosti mogu ponovo da postanu nešto više od mrtvog slova na istorijskom papiru.

36. Aleksandar Veličković
Aleksandar Veličković rođen je 1992. godine u Obrenovcu, gde do danas živi i radi. Pokretu Ne Davimo Beograd pristupa sa idejom povezivanja i daljeg umrežavanja ljudi koji dele viziju solidarnog, pravičnog, demokratskog, te socijalno ujednačenog i ekološki osvešćenog društva i zajednice. U teme od društvenog značaja o kojima teži da se svakodnevno informiše i proširi svoja znanja spadaju rodna ravnopravnost, feminizam, pravo manjina, kao i odnos društva prema osobama sa psihičkim smetanjama, kakva su, na primer, depresija i anksioznost. Duži niz godina aktivan je član nekoliko organizacija civilnog društva čije je polje delovanja dramski amaterizam, ali i književnost i novinarstvo. Zadovoljstvo ponajviše pronalazi u pisanoj reči, pozorištu i filmu. Aktivan je član opštinskog odbora Obrenovac.

37. Julijana Mladenović
Julijana Mladenović je rođena 1964. godine u Zemunu. Završila je IV stepen zanimanja optičar-tehničar. Aktivno učestvuje u protestima već treću godinu. Oblast posebnog interesovanja joj je oplemenjivanje zelenih površina i gajenje biljaka. Kao dupla baka volela bi da doprinese da deca mogu da upoznaju mogućnosti, koje pruža život i da sami izaberu šta im najviše odgovara vezano za sport i umetnost, bez obzira na materijalnu situaciju, jer mnoga talentovana deca nikada ne dobiju priliku. Aktivna je članica opštinskog odbora Zemun.

38. Saša Mutić
Rođen je 1972. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu 1997. godine. Advokaturom se bavi od 2006. godine, profesionalni počeci su mu vezani za NVO sektor i zastupanje romske nacionalne manjine. Danas se uglavnom bavi zastupanjem stranaka u krivičnim postupcima. Govori engleski i turski jezik. Oženjen je i otac je jedne desetogodišnje devojčice. Neguje vrednosti jednakosti, solidarnosti i ravnopravnosti. Pokretu Ne davimo Beograd se pridružio zbog uverenja da Beograd može postati solidaran i zeleni grad u kome sistem prepoznaje, neguje i razume potrebe svih, posebno ugroženih grupacija.

39. Milica Jevremović
Milica Jevremović je rođena u Beogradu 1991. godine, gde i studira studije bezbednosti na Fakultetu za poslovne studije i pravo. Do sada je obavljala poslove u uslužnim delatnostima. Govori engleski jezik i trenutno je posvećena učenju turskog jezika. Oblasti posebnog interesovanja su joj zaštita životne sredine i zaštita i dobrobit životinja. Pokretu Ne davimo Beograd se pridružila zbog njegove usmerenosti ka zeleno-levim politikama, za koje veruje da mogu da uspostave sistem koji na adekvatan način može obezbediti blagostanje ljudi i životinja, uz poštovanje principa očuvanja životne sredine. U pokretu Ne davimo Beograd je aktivna članica opštinskog odbora Lazarevac.

40. Goran V. Anđelković
Dr Goran V. Anđelković, univerzitetski diplomirani inženjer arhitekture, rođen je 1987. godine u Beogradu. Završio je osnovne i diplomske akademske studije na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (2006–2011). Kao stipendista Fonda za mlade talente Republike Srbije i Inovativne sheme za sufinansiranje doktorskih studija u Republici Sloveniji, akademsko i profesionalno usavršavanje nastavlja na Fakultetu za arhitekturu Univerziteta u Ljubljani (2012–2018), gde 2018. godine doktorira sa temom »Specifičnosti i značaj koncepta organizacije stana u modernističkoj višeporodičnoj stambenoj arhitekturi Beograda, Ljubljane i Zagreba (1950–1973)«. Aktivno se bavi projektantskom praksom i naučno-istraživačkim radom. Od samog početka delovanja podržava rad pokreta Ne davimo Beograd. Svoj angažman prvenstveno vezuje za urbanističko-arhitektonsku problematiku i graditeljsko nasleđe. Aktivan je član opštinskog odbora Novi Beograd i Grupe za kulturu.

41. Jelena Ognjenov
Jelena Ognjenov je rođena 1980. godine u Beogradu. Osnovnu školu i prva dva razreda gimnazije završila je u Londonu. Maturirala u Prvoj beogradskoj gimnaziji. Stekla je zvanje inženjer pejzažne arhitekture na Šumarskom fakultetu u Beogradu. Radi kao dizajnerka i u toj oblasti postiže zavidne rezultate. Veruje da je budućnost u idejama zeleno-levih politika i zato i sama ulaže napor za ostvarivanje istih. U pokretu Ne davimo Beograd bila je angažovana u okviru Inicijative za čist vazduh, kao i u kreiranju mnogih vizuelnih kampanja. Svoje angažovanje vidi, pre svega, u radu Grupe za zaštitu životne sredine. Moto joj je „I make stuff pretty” (stvaram lepe stvari), što podrazumeva da uvek ima nade da sve može da bude bolje, uređenije i lepše. Naravno, ako se oko te ideje okupe pravi ljudi, ništa od navedenog neće izostati.

42. Predrag Cvetković
Predrag Cvetković je rođen 1975. godine u Herceg Novom. U Beogradu živi od 1993. godine. U pokretu Ne Davimo Beograd je od samih početaka, aktivan u opštinskom odboru Rakovica. Devedesetih godina učestvovao je aktivno u studentskim protestima. Poslednjih desetak godina pažljivo prati izborne procese i nepravilnosti koje ih prate. Veliki je pobornik zelenih tehnologija i očuvanja životne sredine. Zaposlen je u jednoj od naših najvećih IT kompanija na poziciji senior sistem inženjera. Oženjen. U pokretu Ne davimo Beograd je aktivan član opštinskog odbora Rakovica.

43. Vera Kurtić
Vera je aktivistkinja za ženska, romska i LGBT prava sa preko 20 godina iskustva rada u domaćim i međunarodnim organizacijama. Osnivačica i članica nekoliko mreža na nacionalnom i međunarodnom nivou koje se bave ženskim i manjinskim pitanjima, kao i antiratnom politikom. Vera je sociološkinja, konsultantkinja u civilnom sektoru i web dizajnerka. U svom teoretskom radu se najviše bavi problemima ukrštanja diskriminacije na osnovu roda, pola, rase, klase i seksualne orijentacije, a u aktivističkom – podrškom u osnaživanju i samoorganizovanju marginalizovanih društvenih grupa. Zalaže se za prava životinja. Veganka. Veruje u nenasilje i da mala grupa posvećenih ljudi može da pokrene velike pozitivne promene u svojoj sredini. U pokretu Ne davimo Beograd aktivna je u Ženskoj grupi i opštinskom odboru Zemun.

44. Nebojša Stojković
Nebojša Stojković je rođen 1969. u Beogradu. Nebojša je dugogodišnji biciklistički aktivista udruženja Ulice za bicikliste, aktivista UG Kotež i član pokreta Ne davimo Beograd gotovo od njegovog osnivanja. Član je Grupe za saobraćaj Ne davimo Beograd, kao i opštinskog odbora Leva obala – Palilula. Završio je ugostiteljsko-turističku školu, a poslednjih 15 godina se profesionalno bavi web administracijom, SEO i content managementom za domaće i strane kompanije, uglavnom kao frilenser.

46. Rade Ležaić
Rade Ležaić je rođen 1965. godine u Kninu. Završio je Elektrotehnički Fakultet na Univerzitetu u Beogradu, odsek Računarska Tehnika i Informatika. Kao IT direktor bavi se širokim spektrom IT usluga (Vođa tima/Vođa projekta/Nabavka hardvera/Implementacija softvera). Veruje da vrednosti poput solidarnosti, pravde, održivog razvoja i očuvanja životne sredine treba postaviti kao prioritete društvenog sistema. Pokretu Ne davimo Beograd se pridružio zbog njihove borbe za očuvanje ovih vrednosti. Aktivan je član voždovačkog opštinskog odbora Ne davimo Beograd i član tima za obuku kontrolora za izbore.

47. Nevena Mijatović
Rođena je 1996. u Beogradu, gde je završila osnovne i master studije psihologije na Filozofskom fakultetu. Oduvek živi u Bloku 45, na 11. spratu. Više od svog pogleda kroz prozor na socijalističku arhitekturu voli Savski kej. Pošto su joj plutajući objekti zaposeli obalu Save u bloku, od 2020. je članica neformalnog udruženja građana Za naš kej u kome zajedno sa komšijama pokušava da povrati obalu. Od 2021. je i u pokretu Ne Davimo Beograd kako bi osigurala da udruženja poput Za naš kej u budućnosti imaju na koja vrata gradske uprave da pokucaju. Aktivna je članica opštinskog odbora Novi Beograd u pokretu Ne Davimo Beograd. Aktivizmom se ne bavi samo u slobodno već i u radno vreme. Dobro se snalazi sa podacima pa joj je radni zadatak ocenjivanje uspešnosti aktivnosti koje sprovode udruženja građana širom Balkana. Nije joj dosta aktivizma na terenu i na poslu pa i u svom naučnom radu kao psihološkinja pokušava da razume motivaciju društvenih aktivista i aktivistkinja, razlike u društvenim stavovima između ljudi i uspostavljanje društvenih normi.

48. Miloš Vučković
Miloš Vučković je rođen 1988. godine u Beogradu. Dugi niz godina se bavi ekološkim aktivizmom u formalnim i neformalnim grupama. Ponosan je na svoje učešće u udruženjima Vratimo trolu 28, Po meri metro i Zaštitimo Zvezdarsku šumu. Bio je urednik portala Radnik.rs koji se bavi kršenjem radnih prava, a bio je i angažovan u udruženju Zaštita potrošača. Zaljubljenik je u javni prevoz i smatra da se građani nedovoljno pitaju o tome kakav javni prevoz im treba. Živi na Zvezdari pored Zvezdarske šume. Aktivan je član Grupe za saobraćaj u pokretu Ne davimo Beograd.

49. Minja Ranisavljević
Minja Ranisavljević rođena je 1997. godine u Beogradu. Diplomirana je politikološkinja sa završenim osnovnim studijama u Americi, sa tezom: ‘The Invisible Architecture of Spatial Power Dynamics: Hegemonic v. Rebel Thought.’ Pokretu Ne davimo Beograd pridružila se 2021. godine, gde je članica Međunarodnog Sekretarijata. Radila je u BIRN-u u timu za medije, za METRO TV News u Indoneziji u Džakarti i kao pripravnica u advokatskoj kancelariji u Bostonu. Dobitnica je Haupt i Jessica A. Morten stipendija, kao i Megan McAdams’ 2008 International Community Award na Skidmore koledžu u državi Nju Jork. Priča srpski, engleski, francuski i služi se indonežanskim, španskim i ruskim jezikom.

50. Radoje Stefanović
Radoje Stefanović rođen je 1940. godine u Beogradu gde je završio osnovnu školu, gimnaziju, Pravni i Ekonomski fakultet. Govori ruski, francuski i engleski jezik. Obavljao je više dužnosti u Savezu omladine, među kojima i dužnost predsednika Gradskog komiteta Beograda. Učesnik je omladinskih radnih akcija u Beogradu, Makedoniji i Rusiji. Vojni rok je odslužio u Modriči, BiH. Od 1963. do 1967. godine bio je poslanik u Skupštini Srbije. Bio je direktor u „Tehnogasu“ i „Minelu“ i vršio dužnost predsednika Beogradske banke. Bio je sekretar za privredu Beograda, potpredsednik Vlade Srbije, predsednik Izvršnog saveta Beograda i predsednik Privredne komore Srbije. Posle Osme sednice napustio je Savez komunista i bio nezaposlen. Od 1989. godine je advokat. Od 2016. godine je simpatizer, a od 2021. godine aktivan član pokreta Ne davimo Beograd u opštinskom odboru Vračar. Oženjen je, ima petoro dece, devetoro unučadi i jednog praunuka. Nije učestvovao ni u jednom zločinačkom poduhvatu ili zločinu nad Albancima, Bošnjacima i Hrvatima.

51. Smiljka Tomanović
Smiljka Tomanović je rođena 1963. godine u Beogradu, gde je završila osnovnu i srednju školu i studije sociologije na Filozofskom fakultetu univerziteta u Beogradu. Na istom fakultetu je redovna profesorka sociologije, a predaje i bavi se istraživanjima iz oblasti sociologije porodičnog života, mladih i detinjstva. Autorka je osam naučnih studija i velikog broja naučnih radova iz ovih oblasti. Bila je članica Saveta za prava deteta u vladi Republike Srbije od 2002. do 2004. godine, a učestvovala je u pisanju više strateških dokumenata koji se tiču dece, mladih, podrške porodicama i održivog razvoja. Članica je nekoliko udruženja i inicijativa koje se bave profesionalnim i lokalnim pitanjima, i pitanjima solidarnosti i održivog razvoja. Podržavala je pokret Ne davimo Beograd od početka, a aktivno se uključila kao kontrolorka na gradskim izborima 2018. godine, a potom kao članica opštinskog odbora Novi Beograd i Ženske i Socio-ekonomske tematske grupe. Veruje u mogućnost izgradnje novih politika koje bi svima garantovale dostojanstven život, podršku i pomoć i razvijale solidarnost, ravnopravnost i toleranciju.

52. Miloš Injac
Rođen 1988. godine u Beogradu. Završio je srednju Elektrotehničku školu u Beogradu iprofesionalno se bavi prodajom i marketingom 14 godina. Tokom karijere radio je za različite kompanije: od manjih, porodičnih, pa do velikih, internacionalnih, korporacija. Poslednje četiri godine se specijalizovao za pružanje konsultantskih usluga vezanih za prodaju i marketing u IT industriji. Pored srpskog, tečno govori engleski jezik, piše HTML i CSS, odlično čita PHP, nosilac je i sertifikata za Etičko (whitehat) hakovanje. U ranoj mladosti je trenirao džudo u JK “Rekord” a poslednjih šest godina je aktivan igrač defanzivne linije kluba američkog fudbala “Blue Dragons” iz Beograda, sa kojima je 2021. postao šampion Balkanske lige. Pored “Blue Dragonsa”, nastupa i kao reprezentativac Srbije i kao trener mlađih (U19) kategorija. Aktivista je pokreta “Ne davimo Beograd” od 2016. godine i jedan je od osnivača kolektiva “Združena akcija Krov nad Glavom”.

53. Aleksandra Vitas
Aleksandra Vitas je rođena 1988. godine u Zenici. Završila je Filološki fakultet u Beogradu na odseku germanistike, a polaznica je i ciriške škole AKAD Business AG za finansije. U svojoj lokalnoj zajednici i okruženju već dugo radi na podizanju svesti o ekološkim problemima. U pokretu Ne davimo Beograd je prepoznala inicijativu sa kojom može zajedno da se izbori za bolji grad. Članica je Grupe za zaštitu životne sredine gde sa drugim članovima organizuje akcije čišćenja. Smatra da je masovni građanski aktivizam na lokalu pravi način da se dođe do promene.

54. Tihomir Dičić
Tihomir Dičić je rođen 1993. godine u Beogradu, gde je odrastao na Banovom brdu. Osnovno, srednjoškolsko i fakultetsko obrazovanje stekao u istom gradu. Diplomirao na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2017. godine. U praksi radio u biroima u Bukureštu i Beogradu, dominantno na rekonstrukciji zaštićenih objekata. Dobitnik nagrada na više arhitektonskih konkursa u zemlji i okruženju. Izlagao i objavljivao radove u zemlji i inostranstvu. Član udruženja građana Ulice za bicikliste gde se stručnim predlozima zalaže za promenu saobraćajne paradigme u gradu Beogradu. U okviru pokreta Ne davimo Beograd je aktivan član Grupe za saobraćaj u kojoj zajedno sa svojim kolegama radi na boljem, održivijem i dostupnijem saobraćaju u Beogradu.

55. Isidora Petrović
Isidora Petrović je rođena 1990. godine u Beogradu gde je završila osnovnu i srednju školu i studirala sociologiju na Filozofskom fakultetu. Nekoliko godina radila je sa decom uključenom u život i rad na ulici u naselju Mali Leskovac na Karaburmi, a zatim u medijima, kao članica uredništva časopisa Le monde diplomatique. Učesnica je blokade Filozofskog fakulteta 2011. godine i aprilskih protesta 2017. godine, nakon čega je bila deo kolektiva 7 zahteva i ZA Krov nad glavom. Uređivala i vodila emisiju Mestimično oblačno na Radioaparatu. Danas radi u civilnom sektoru i članica je Ne davimo Beograd. U pokretu je deo Ženske grupe kao i opštinskog odbora Zvezdara. Smatra da je važno da gradimo grad koji je solidaran, pravedan ali i da stvorimo prostor koji je bezbedan, koji ohrabrujei podržava žene.

56. Miloš Vuletić
Miloš Vuletić je rođen 1980. godine u Beogradu, gde je završio studije filozofije na Filozofskom fakultetu. Doktorirao je filozofiju na Univerzitetu u Pitsburgu (SAD). Od 2017. radi kao docent na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. U pokretu Ne davimo Beograd aktivan je od 2018. godine, prevashodno kroz učešće u radu opštinskog odbora Stari grad. Svoje profesionalno interesovanje za savremene i istorijske probleme teorijske filozofije kombinuje sa aktivnim učešćem u solidarnim pokretima koji rade na poboljšanju prilika u akademskoj zajednici i u društvu uopšte, kao što su Ne davimo Beograd i Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA).

57. Olga Manojlović Pintar
Olga Manojlović Pintar je rođena 1966. godine u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i masterirala na Centralnoevropskom Univerzitetu u Budimpešti. Radila je i živela u Budimpešti i Ljubljani od 1994. do 2003. godine. Zaposlena je kao viša naučna saradnica na Institutu za noviju istoriju Srbije u Beogradu. Učesnica je brojnih interdisciplinarnih međunarodnih projekata, konferencija i radionica. Napisala je desetine naučnih radova iz oblasti istorije 20. veka i kulture sećanja i knjige: Poslednja bitka, Španski borci i jugoslovenska kriza osamdesetih, (Beograd 2019) i Arheologija sećanja: Spomenici i identiteti u Srbiji 1918 – 1989, (Beograd 2014). Uredila je zbornike radova: Transnacionalna iskustva jugoslovenske istorije, (Beograd 2019.); Tito – viđenja i tumačenja, (Beograd 2011.); Istorija i sećanje, studije istorijske svesti, (Beograd 2005.) Članica je Upravnog odbora Rekonstrukcija Ženski fond. U pokretu Ne davimo Beograd je članica Političkog saveta.

58. Đorđe Nikolić
Đorđe Nikolić je rođen 1986. godine u Beogradu, gde je živeo veći deo svog života. Završio je master studije na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje Univerziteta u Beogradu. Nakon završenih studija upisuje Doktorske studije na Fakultetu za sport, Univerziteta u Beču. U Austriji provodi šest godina radeći za Vienna International School kao nastavnik fizičkog vaspitanja, trener raznih školskih sekcija i kao rukovodilac školskog programa The Duke of Edinburgh’s International Award. Nastavlja svoju karijeru radeći za Osaka International School u Japanu. Učesnik je mnogih inostranih seminara, kurseva i konferencija iz oblasti obrazovanja čije sertifikate poseduje, gost predavač na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje iz predmeta elementarne igre, osnivač udruženja građana, sudija na takmičenjima učeničkih debata i promoter raznih vannastavnih aktivnosti. Želja mu je da sa svojim sugrađanima podeli mnoge dobre prakse naučene na Zapadu i Istoku, vezane za obrazovanje, kulturu, životnu sredinu i zdrav način života. U pokretu Ne davimo Beograd je aktivan član Grupe za obrazovanje.

59. Ivana Maksić
Ivana Maksić je rođena 1977. godine u Beogradu. Diplomirala je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na odseku za sinologiju. Ima preko 15 godina relevantnog iskustva u praćenju projekata podržanih od raznih donatora koji su za cilj imali postizanje ravnomernog lokalnog socioekonomskog razvoja. Tokom svoje profesionalne karijere, bila je u ulozi stručne i savetodavne podrške akterima na nacionalnom i lokalnom nivou, a posebno u pogledu izgradnje kapaciteta u domenu pripreme, sprovođenja i praćenja politika i projekata koji se tiču razvoja i unapređivaja usluga socijalne zaštite i socijalnog uključivanja. Radno iskustvo sticala je u nacionalnoj asocijaciji lokalnih samouprava – Stalnoj konferenciji gradova i opština, Ministarstvu za rad i zapošljavanje i Timu za socijalnu uključivanje i smanjenje siromaštva. Pokretu Ne davimo Beograd se pridružila sa idejom da podstakne ljude iz svog okruženja da solidarno brane javni interes i zastupaju politike za opšte dobro svih građana i građanki. Skromno iskustvo rada u civilnom sektoru joj je pokazalo da su promene moguće zahvaljujući građanskom aktivizmu, zalaganju i zagovaranju. Članica je Grupe za zaštitu životne sredine i Socio-ekonomske grupe pokreta Ne davimo Beograd.

60. Mladen Ostojić
Mladen Ostojić je rođen 1982. u Beogradu. Osnovne studije ekonomije završio je u Francuskoj, a doktorirao je političke nauke na Queen Mary univerzitetu u Londonu. Objavio je brojne radove iz oblasti tranzicione pravde, demokratizacije i razvoja civilnog društva u Srbiji. Ima devet godina radnog iskustva kao konsultant u oblasti javne uprave za državne institucije, nevladine organizacije i međunarodne organizacije na Balkanu i u Zapadnoj Africi. Poslednjih sedam godina se bavi decentralizacijom i lokalnom samoupravom, a posebno je zainteresovan za razvoj neposrednih oblika upravljanja opštinama i gradovima. U pokretu Ne davimo Beograd aktivno učestvuje u radu Grupe za zaštitu životne sredine i Socio-ekonomske grupe.

61. Ivana Dakić
Rođena 1979. u Beogradu, gde je završila Fakultet primenjenih umetnosti i živi od dizajna. Ne davimo Beograd simpatiše i prati od prvog protesta, a članica postaje sasvim slučajno prilikom posete štabu, kada je odlučila da više neće biti samo posmatrač i da je vreme da se menja svet. Zalaže se za levo-zelene politike i večiti je borac protiv nepravde. Voli svoj grad i namerna je da ga sačuva od davitelja svih vrsta. Aktivna je članica u opštinskom odboru Novi Beograd. Bavi se slikarstvom, borilačkim veštinama i trenira za Džedaja.

62. Igor Stanković
Igor Stanković je rođen 1976. godine u Bijeljini. U Beogradu završio je Matematičku gimnaziju i Elektrotehnički fakultet, a na temi iz fizike doktorirao je na Tehničkom univerzitetu u Berlinu. Pošto je radio kao inženjer za simulacije kod velikog svetskog proizvođača automobila, vratio se u Beograd i trenutno je naučni savetnik u jednom institutu Univerziteta u Beogradu. Govori engleski, francuski i nemački. Živi u Zemunu, zalaže se za bolji javni prevoz i ulice prilagođene pešacima, biciklistima i osobama sa invaliditetom, a kroz pokret Ne davimo Beograd aktivan je u borbi za poboljšanje kulturne ponude, kvaliteta obrazovanja i očuvanje okoline. Aktivan je član opštinskog odbora Zemun. Igor se posebno bavio pitanjem očuvanja zemunskog keja, kao i unapređenjem i većim zalaganjem za zelene površine.

63. Katarina Stevanović
Katarina Stevanović je rođena 1999. u Beogradu. Osnovnu i srednju školu završila u Beogradu. Članica je Zelene i Ženske grupe pokreta Ne davimo Beograd. Studentkinja je psihologije i primarno je interesuju suzbijanje stigme, prevencija mentalnih poremećaja i načini osnaživanja i podrške za građane koji imaju probleme iz spektra mentalnih bolesti, kao i za njihove porodice. U okviru pokreta se najviše bavi pitanjima kao da Beograd postane zeleniji i održiviji grad. Učestvovala je i sarađivala na mnogim akcijama ozelenjivanja našeg grada.

64. Đorđe Radonjić
Đorđe Radonjić, rođen je 1996. godine u Beogradu. Odrastao je i ceo život stanuje u Obrenovcu u kojem je završio osnovnu školu. U Beogradu je zatim završio jezičku gimnaziju, da bi potom diplomirao na „Akademiji fudbala“ (višoj školi na Starom Difu za trenere). Radi kao fudbalski trener već 6 godina u klubu „Lokomotiva“ iz Železnika. Pokretu Ne Davimo Beograd se pridružio pre svega zbog identifikovanja sa percepcijom, moralnim načelima i stavovima koje zastupaju, a takođe i iz razloga što je prepoznao želju unutar pokreta za lokalnim aktivizmom kao osnovom za promenu. Aktivan član opštinskog odbora Obrenovac.

65. Jelena Šikuljak
Rođena je 17.01.1976. u Nišu. Jelena je udata, majka troje dece. Završila je srednju medicinsku skolu, smer farmaceutski tehničar, studirala Medicinski fakultet u Beogradu. Završila je IT Akademiju 2011. godine, smer dizajner novih medija (odsek web dizajn). Radi kao farmaceutska tehničarka u Apoteci Beograd 26 godina. Zna engleski jezik (Cambridge upper intermediate), ruski i nemački (osnovni nivo). Predsednica Udruženja građana “Volim Padinjak” od osnivanja. Aktivno zastupa interese svoje mesne zajednice. Bavi se pružanjem podrške ženama koje imaju problem pri dojenju, a pomaže i prevremeno rođenim bebama kao članica kolektiva koji izrađuje hobotnice čudesnice. Sarađuje sa većim brojem udruženja građana u Srbiji. U okviru pokreta Ne Davimo Beograd aktivna je članica opštinskog odbora Palilula – leva obala.

66. Marko Vujačić
Marko Vujačić je rođen 1981. u Vrbasu, AP Vojvodina. Aktivan je u zemunskoj grupi pokreta Ne davimo Beograd. Doktorand je na Univerzitetu u Gracu, prethodno završivši dva master programa, iz oblasti evropskih studija na Univerzitetu u Bonu, i ljudskih prava na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti. Osnovne studije završio je u oblasti međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Po zanimanju je konsultant sa fokusom na institucionalni i parlamentarni razvoj. Poslednjih 10 godina radi na projektima i programima koji podržavaju razvoj parlamenata u državama u razvoju, sa posebnim fokusom na jačanje parlamentarnih odbora, nadzorne uloge parlamenta, poslaničkih grupa i frakcija, kao i uključivanje civilnog društva u rad parlamenta. Radio je na razvojnim projektima Evropske unije, UNDP-a, Vestminsterske fondacije za demokratiju, GIZ-a i drugih razvojnih agencija, u Gruziji, Jordanu, Maroku, Etiopiji, Avganistanu i Srbiji.

67. Dejana Radosavljević
Rođena je 1997. godine u Lazarevcu. Živi u Velikim Crljenima, opština Lazarevac. Studentkinja je Beogradske akademije poslovnih umetničkih studija na studijskom programu javna uprava. Radila je posao dispečera u taxi firmi i obavljala je poslove u uslužnim delatnostima. Govori engleski jezik. Oblast posebnog interesovanja joj je zaštita i dobrobit životinja i zaštita životne sredine. Iz tog razloga se priključila pokretu Ne davimo Beograd jer smatra da svi imamo pravo na zdravu životnu sredinu, što je jedino ostvarivo ako se zajedno borimo za čist vazduh, vodu i zemlju. Pored toga smatra da je bitno da politika bude što decentralizovanija i približena građanima i građankama i njihovim potrebama.

68. Ivan Sandić
Ivan Sandić je rođen 1979. godine u Beogradu, Ekonomista, veći deo svog života živeo na Novom Beogradu, ekološki i društveni aktivista, oko 10 godina godina je živeo u Parizu. Ima radno iskustvo u zemlji i inostranstvu, privatni preduzetnik je skoro 20 godina, oženjen i otac dvoje dece. Zaljubljenik u reku Savu, zalaže se za kontrolisan, pravedan i ekološki razvoj grada u kojem će svi građani biti zadovoljni svojom lokalnom zajednicom. Od 2017. godina veruje da NDM BGD može da promeni Beograd i ukine partokratiju za koju smatra da srž problema u našem društvu. Aktivan je član opštinske odbora i koordinator za kontrolu izbora za Novi Beograd.

69. Milena Tomić
Milena Tomić je rođena i živi u Beogradu (Dorćol). Diplomirala je filmsku i TV produkciju na FDU sa diplomskim radom na temu “Stereotipizacija žena u televizijskim reklamama”. U svom višegodišnjem iskustvu radila je kao producentkinja i organizatorka na brojnim filmovima, reklamama, predstavama, u redakcijama časopisa, učestvovala u organizaciji izložbi, kulturnih događaja i festivala, radila kao PR domaćih bendova i festivala. Trenutno radi kao izvršna producentkinja u “Ko gradi grad”. Dizajnerka je unikatnog nakita pod brendom “Dorćolina Unique”, koji je inspirisan različitim supkulturama. Velika je ljubiteljka i poznavateljka rokenrol i andergraund scene, kako u muzičkom, tako i u kulturološkom smislu. Aktivistkinja je pokreta Ne davimo Beograd od 2017. godine i članica opštinskog odbora Stari grad.

70. Bojan Hajdinjak
Bojan Hajdinjak rođen je u Beogradu 1979. godine i u istom gradu je završio i Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu. Političkim aktivnostima bavi se od svog punoletstva. Iskustvo koje je stekao doprinoseći promenama 2000ih godina očigledno je potrebno upotrebiti i danas. Profesionalni angažman praktikuje u korporativnom sektoru u oblasti finansija i kontrolinga, a van toga i privatno, istražujući kretanje izbornih procesa i njihovih rezultata. Otac dva maloletna deteta, živi u Zemunu gde u kampanji na terenu, doprinosi da se lokalne inicijative uobliče u poruku sa kojom pokret Ne davimo Beograd izlazi na izbore. Aktivan je član opštinskog odbora Zemun. Pokretu Ne davimo Beograd se priključio jer smatra da je neophodno da budućnost naših gradova bude planirana održivo, zeleno i pravedno za sve njegove stanovnike.

71. Gordana Miletić
Gordana Miletić je obrazovana u italijanskim, engleskim, srpskim i australijskim školama. Po struci arhitektica i projekt menadžerka, a u slobodnom vremenu slikarka i planinarka, globetrotter preko 50 država. Od detinjstva je uglavnom živela i radila van Srbije. Autor je mnogih internacionalnih standarda u oblasti arhitekture i građevinarstva. Stekla iskustvo u planiranju i izvođenju velikih državnih projekata, sa dobrim poznavanjem građevinskih zakona i ugovora. Zalaže se za unapređenje pravilnika u Srbiji i poštovanju postojećih propisa. Kritički analizira haotični urbanistički razvoj u Srbiji, zagađenje životne sredine, neefikasne reciklaže, nerešene infrastrukture i zagušenja gradova. Veruje da se dobrim planiranjem mogu rešiti svi nagomilani problemi, da institucije treba vratiti stručnjacima i da se politika ne sme mešati u stručne odluke. Podržava pokret Ne davimo Beograd od prvih demonstracija i redovno širi informacije sa dijasporom. Aktivno se uključila u rad od 2021, kao članica Grupe za zaštitu životne sredine i opštinskog odbora Palilule – desna obala.

72. Aleksandar Dukić
Aleksandar Dukić je rođen 1976. godine u Ivangradu (Crna Gora). Završio je Visoku školu likovnih i primenjenih umetnosti i Fakultet za dizajn na odseku za grafički dizajn u Beogradu. Radio je kao nastavnik likovne kulture u beogradskim osnovnim školama, a sada radi kao vaspitač u srednjoškolskom domu učenika u Beogradu. Pokretu Ne davimo Beograd se pridružio 2020. godine i aktivan je član opštinskog odbora Voždovac. Aktivista je, posvećen borbi za društvenu jednakost, solidarnost, rodnu ravnopravnost i suštinsku promenu političkih i ekonomskih odnosa u korist potlačenih i obespravljenih.

73. Ana Nedelkoski
Ana Nedelkoski je rođena u Beogradu 1988. godine, gde je završila osnovnu školu i srednju školu, a 2010. godine je završila školu za grooming pasa. Poslednjih 10 godina radi kao grumerka pasa. Ljubiteljka životinja i istrajna borkinja u borbi za njihova prava. Bavila se volonterskim radom u azilu za pse kao i pri Crvenom krstu. Trenutno se uspešno bavi logistikom i operativnom podrškom. Veruje da razvijanje društvenog sistema treba oblikovati u skladu sa principima solidarnosti, pravde, jednakosti i održivog razvoja. Pokretu Ne davimo Beograd se priključila jer okuplja ljude koji kreiraju autentične politike koje omogućavaju da se Beograd razvija u skladu sa potrebama svih građana i građanki, razumeju i uvažavaju ekološke principe koji omogućavaju razvoj svih ekosistema. Aktivna je članica pokreta Ne davimo Beograd u grupi za koordinaciju kontrole izbora.

74. Miomir Ostojić
Rođen 1963. u Beranama. Po zanimanju medicinski tehničar zaposlen u domu zdravlja Zvezdara. Oženjen je i otac je troje dece. Odavno je prepoznao vrednosti pokreta Ne davimo Beograd i s radošću se pridružuje brojnim akcijama u kojima učestvuju mladi i hrabri ljudi iz Pokreta. Član je opštinskod odbora Rakovica pokreta Ne davimo Beograd.

75. Anđelka Gvozdenović
Anđelka Gvozdenović je rođena u Zemunu 1966. godine. Po obrazovanju je diplomirani fiziko-hemičar. Znatan deo karijere provela na poziciji šefice kontrole kvaliteta u industriji boja i lakova (Duga, Beograd), kao i nekoliko godina u Ministarstvu životne sredine, Odeljenje za hemikalije. Od 2018. godine je u invalidskoj penziji. Veruje da Beograd može postati solidaran i pravičan grad, grad u kome se industrijska proizvodnja odvija u skladu sa principima očuvanja životne sredine i održivog razvoja. Od 2019. godine je članica pokreta Ne davimo Beograd. Članica je Grupe za zaštitu životne sredine i opštinskog odbora Zemun.

76. Nenad Babić
Nenad Babić je rođen u Beogradu 1969. godine, gde je živeo ceo svoj život. Završio je VI beogradsku gimnaziju i započeo studije na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Tokom 90-tih, počeo je sa radom u nevladinim organizacijama, koje su se bavile pružanjem podrške izbeglicama i lokalno raseljenim licima, finansiranim od strane UNHCR-a, kao specijalista za baze podataka i tehničku podršku zaposlenima. Od 2003. godine radi na unapređenju konkurentnosti srpskih kompanija i pomoć pri izvozu gotovih proizvoda na inostrana tržišta u sektoru poljoprovrede, tekstila i informacionih tehnologija. Od 2008. godine, počinje sa radom u finansijskom sektoru, sektor osiguranja, na pozicijama rukovodioca sektora za informacione tehnologije, do operativnog direktora u vodećim inostranim osiguravajućim kućama. Od 2020. godine je član Ne davimo Beograd, gde aktivno učestvuje u aktivnostima pokreta, sa posebnim osvrtom na zaštitu životne sredine i borbi za čist vazduh. Oženjen je i ima ćerku. U slobodno vreme, rekreativno se bavi trčanjem (polumaraton i maraton).

77. Zagorka Aksentijević
Zagorka Aksentijević rođena je 1953. godine u Beogradu. Završila je filozofiju, na Filozofskom fakultetu. Radila je u srednjim školama i gimnazijama, a zatim u civilnom sektoru na programima neformalnog obrazovanja (u Srbiji i u regionu Zapadnog Balkana). Ti programi su podsticali đake i studente na kritičko preispitivanje društvenih odnosa i na aktivizam u lokalnim zajednicama. Više mladih ljudi iz pokreta Ne davimo Beograd su usvojim srednjoškolskim i studentskim danima prolazili su kroz programe kojima je ona rukovodila. Rad pokreta Ne davimo Beograd prati i podržava od početka. Sad je članica Ženske grupe jer veruje da ženski pristup pojačava “zeleno leve” politike za koje se Inicijativa zalaže.

78. Mihajlo Stojković
Mihajlo Stojković rođen je 2003. godine u Beogradu i trenutno pohađa Treću beogradsku gimnaziju. Glavno interesovanje mu je nauka i pohađao je veliki broj seminara i kurseva, među kojima su zimski seminar biomedicine u IS Petnici, zimski i vežbovni seminar biologije u IS Petnici i letnji program na Stanford univerzitetu u oblasti medicinske tehnologije i preduzetništva. Ko-autor je na dva istraživačka rada objavljena na međunarodnim konferencijama u oblasti neurofiziologije. Bavi se sociologijom i osvajač je više medalja na međunarodnim takmičenjima u oblasti socioloških nauka sa njegovim radovima o kockanju kod mladih i uticaju medija i zakona. Član grupe za dobrobit životinja i aktivan član opštinskog odbora Voždovac.

79. Bojana Vuletić
Bojana Vuletić je rođena 1995. godine u Šapcu. Završila je Filološku gimnaziju, a zatim međunarodne studije Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Nakon nekoliko godina angažovanja u civilnom sektoru, svoju karijeru nastavlja u sektoru informacionih tehnologija. U slobodno vreme bavi se ženskim, LGBT i pravima radnika. Voli pozorište i muziku. U pokretu Ne davimo Beograd aktivna je članica opštinskog odbora Voždovac.

80. Vladimir Palić
Rodjen je 1968. godine u Prizrenu. Osnovnu i srednju školu završio je u Prizrenu. Studirao je Višu mašinsku školu u Beogradu, na smeru proizvodno mašinstvo. Bio je učesnik u mnogobrojnim protestima protiv režima Slobodana Miloševića. Učesnik je rata 1999. na Kosovu i Metohiji, odakle je izbegao sa porodicom, a od tada živi u Beogradu (opština Zvezdara). Dugogodišnji simpatizer pokreta Ne Davimo Beograd, a od skoro i aktivan član opštinskog odbora Zvezdara. U pokret se učlanio jer smatra da svi zajedno možemo da se izborimo za solidaran i pravedan grad. Smatra da moramo da se izborimo da politika bude okrenuta potrebama i interesima građanima koji se pitaju i učestvuju u odlukama za sve ono što se tiče njihovih života.

81. Jelena Đorgović
Jelena Đorgović je rođena 1977. godine u Beogradu. Jelena je već niz godina aktivna u oblasti evropskih integracija i na implementaciji projekata finansiranim iz EU. Nakon što je diplomirala jezike, magistrirala na programu Upravljanje državom i humanitarne aktivnosti. Istraživanja u oblasti medija nastavlja na doktorskim studijama sociologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Provela je neko vreme na usavršavanju (na College of Europe u Belgiji i Science Po u Francuskoj i u Briselu), kao stipendistkinja British Council-a. Od 2014. do danas angažovana je na različitim međunarodnim projektima. S bogatim iskustvom iz oblasti medija i novinarstva, određena je za medijsku ekspertkinju u Delegaciji Evropske unije. Bila je angažovana kao konsultantkinja Ministarstva za rad i socijalna pitanja Vlade Republike Srbije na projektu UNDP „Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja“ u okviru kojeg je napisala priručnik, kurikulum i držala predavanja novinarima/novinarkama kako da izveštavaju o rodno zasnovanom nasilju. U pokretu Ne davimo Beograd aktivna je od 2018. godine ,a trenutno je aktivna članica opštinskog odbora Vračar.

82. Borislav Stepanović
Borislav Stepanović rođen je 1958. godine u Beogradu gde se i školovao i stekao zvanje inžinjera informatike. Radno iskustvo od preko 30 godina u IT oblasti stekao je radeći za neke od najvećih svetskih firmi kao što su Honeywell, Microsoft, IBM, Exxon Mobil, CIBC, Scotiabank, E-Health Ontario, Municipality of York (Ontario), Hydro One, Ontario Power Generation, Great West Life na pozicijama IT Arhitekta ili Program menadžera. Poseduje znanje i iskustvo u organizaciji i koordinaciji velikih timova u cilju uspešnog izvršenja projekata. Aktivizmom i aktivnim učešćem na protestima je počeo da bavi ranih 90-tih godina (Studentske i Devetomartovske demonstracije). Osim pokreta Ne Davimo Beograd član je i DIEM 25 i Greenpeace. Aktivan je član opštinskog odbora Stari Grad, a povremeno Grupe za zaštitu životne sredine i Grupe za kulturu. Posebno je zainteresovan za ekološko-tehnološka rešenja za kreiranje čiste održive životne sredine. Veliki je pobornik ljudskih prava i zalaže se za njihovu veću zastupljenost u obrazovnom sistemu. Smatra da je korupcija rak rana našeg društva i zalaže se nultu toleranciju prema ovoj pojavi.

83. Ljiljana Ljuba
Ljiljana Ljuba je rođena 1977. godine u Beogradu. Završila je Matematičku gimnaziju i Elektrotehnički fakultet u Beogradu. Ima preko deset godina iskustva u programiranju i kao predavačica informatičke grupe predmeta. Zanima se za zaštitu zelenih površina i zaštitu reka. Članica je opštinskog odbora Rakovica pokreta Ne davimo Beograd.

84. Dragan Tomić
Dragan Tomić je rođen u Beogradu 1954. godine. Po profesiji je penzionisani dunđer. Oženjen je, ima troje dece i dvoje unučića. Radio u velikoj građevinskoj firmi kao šef gradilišta i na zanatskim radovima. Od 1992. godine je osnivač firme koja se bavila održavanjem građevinskih objekata do prodaje nekretnina. Bio je predsednik konferencije omladine, član predsedništva na Starom gradu, na nivou grada u oblasti kulture. Bio je u predavač na Filozofskom i Filološkom fakultetu i u Beobanci. Od petooktobarskih promena, bio je posvećen radu u forumu gimnazija kroz saradnju sa Ministarstvom prosvete. U svoje slobodno vreme bio je izviđač, ferijalac, pa i visokogorac. Bavio se i amaterskim radom u pozorištu DADOV i na rok sceni. Služi se engleskim i ruskim jezikom.

85. Nebojša Balatov
Nebojša Balatov rođen je 1976. u Beogradu. Diplomirao na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, smer za elektroniku. Već dvadeset godina radi u struci, na projektima vezanim za automatsko upravljanje i kontrolu saobraćaja. Aktivan planinar i borac za očuvanje životne sredine. Svoj aktivizam usmerava i ka borbi za očuvanje kulturno-istorijskog nasleđa Srbije, za koje smatra da je poslednjih godina izuzetno ugroženo štetnim projektima. Oženjen i ima ćerku. Aktivni je član opštinskog odbora Palilula – desna obala.

86. Miloš Vračar
Miloš Vračar je rođen 1979. godine u Beogradu, završio je Petu beogradsku gimnaziju. Ekonomista po struci. Uža specijalnost mu je finansijska analiza, revizija i poslovno planiranje. Još od školskih dana je antiratno angažovan, od ulične prodaje tek nastalog časopisa „Vreme“, preko pomoći u nezavisnoj mreži ViN, koju je vodila Gordana Suša, do dugogodišnjeg angažovanja u Omladini JAZAS kao njihov sekretar. Od samog nastanka je simpatizer, a onda i član pokreta Ne davimo Beograd, i veruje da je pokret jedina alternativa svim prisutnim akterima na političkoj sceni Srbije. Veruje da treba ojačati snagu lokalne zajednice koja najbolje može da ukaže na akutne probleme u rešavanju svakodnevnih pitanja stanovnika. Smatra da je neophodno rešavati probleme obrazovanja za šta smatra da je ključno za dalji napredak društva, kao i boriti se protiv duboko ukorenjene korupcije u društvu. Aktivan je član opštinskog odbora Palilula – desna obala.

87. Ivan Kolarik
Ivan Kolarik je rođen 1977. godine u Beogradu. Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Pančevu. Master diplomu inženjera brodogradnje stekao je na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu – Katedra za brodogradnju. Pored formalnog obrazovanja, učestvovao je u nekolicini alternativnih studijskih programa, seminara i radionica. Diplomirao je na “Mirovnim studijama” u klasi profesora dr. Dragana Popadića. U dosadašnjoj profesionalnoj karijeri je učestvovao u projektovanju i gradnji preko 50 brodova (uglavnom rečnih kruzera) i jahti. Radi u struci, na poziciji šefa opremanja brodova. Građanskim aktivizmom se bavi duže od 20 godina. Učestvovao je u kreiranju i realizaciji više desetina projekata i kampanja koji su bili usmereni na analizu i rešavanje problema vezanih za zaštitu ljudskih prava, zaštitu i očuvanje životne sredine, aktivno učešće građana u procesu donošenja odluka i aktiviranje mladih u svojim lokalnim zajednicama. Bio je suvlasnik, generalni menadžer i odgovorni urednik Quick Look magazina. Od 2019. godine je član pokreta Ne davimo Beograd i aktivni je član opštinskog odbora Stari grad. Oženjen je i ima dvoje dece, sina od osam i ćerku od tri godine. Pored srpskog, govori engleski i slovački jezik, a poseduje osnovne nivoe znanja holandskog i francuskog jezika. Zaljubljenik je u prirodu i strastveni je sportski ribolovac i skijaš.

88. Bogdan Vuruna
Bogdan Vuruna je rođen 1993. u Smederevskoj Palanci. Završio Opštu lingvistiku sa norveškim jezikom na Filološkom fakultetu u Beogradu, master studije na programu Srpski kao strani jezik. Bio na studentskoj razmeni na Univerzitetskom koledžu jugoistočne Norveške, kao i na dva letnja kursa norveškog jezika. Od 2015. bavi se nastavom norveškog, srpskog i engleskog jezika. Radio kao prevodilac na manifestaciji Radost Evrope i za Policijski direktorat Norveške. Učestvuje na protestima od 2017. godine, a pokretu je od 2020. angažovan u Grupi za zaštitu životne sredine, kao i u opštinskom odboru Rakovica. Zainteresovan najviše za ekološka pitanja – čistog vazduha, vode, zemljišta, ali i da grad bude održiviji, uređeniji i organizovaniji.

89. Predrag Petričević
Predrag Petrićević je rođen u Beogradu 1985. godine gde je završio osnovnu i srednju školu. Završio je studije socijalne politike i socijalnog rada na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a potom i master akademske studije iz oblasti menadžmenta ljudskih resursa na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu. Više od deset godina aktivno učestvuje u razvoju kulture dijaloga i kritičkog mišljenja kod mladih. Učestvovao je kao organizator velikog broja debatnih turnira, kampova i akademija. Član je akademske debatne mreže “Otvorena komunikacija”. U okviru pokreta Ne davimo Beograd je aktivan član opštinskog odbora Vračar. Kao deo vračarske grupe učestvovao je u različitim akcijama, a pokretu se priključio kako bismo se zajedno izborili za zaštitu i unapređenje javnog interesa.

90. Nenad Militarević
Nenad Militarević je rođen 1978.godine u Beogradu. Završio je Fakultet političkih nauka, gde se usavršavao za novinarstvo u elektronskim medijima. Nakon sedamnaestogodišnje karijere na mestu autora i voditelja na Radiju Beograd 1, usled političkih pritisaka, prestaje sa radom u toj medijskoj kući 2017. godine. Prva iskustva u političkoj borbi stiče aktivizmom u nevladinom sektoru tokom perioda pre Petog oktobra. Mišljenja da je vrednosti političkog pluralizma, slobode mišljenja, solidarnosti i jednakosti treba postaviti u osnovu demokratskog sistema. Pokretu Ne davimo Beograd se pridružuje zbog njihove usmerenosti ka pravičnom i demokratskom društvu. Danas pored karijere u marketingu je član tima za obuku kontrolora pokreta Ne davimo Beograd.

91. Aleksandar Hadžić
Rođen 09.12.1971. godine u Gornjem Milanovcu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je 1998. na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Profesionalnu karijeru u privatnom sektoru gradi od septembra 1998. i još uvek u tome istrajava. Član pokreta Ne davimo Beograd od 2019. godine, u okviru kog je posvećen prikupljanju finansijskih sredstava za rad pokreta, širenju mreže podrške, kao i širenju ideja na Gornji Milanovac.

Vodeći kandidati za republičku listu
Predstavljamo prvih 6 kandidata Ne davimo Beograd na republičkoj listi zeleno-leve koalicije MORAMO. Naredni kandidati će biti predlagani tako da oslikavaju redosled na gradskoj listi, uz odstupanja zbog koalicionog sporazuma, postizanja dogovorenog rodnog pariteta, preferencije ljudi prema učešću na specifičnoj listi i eventualnog odustajanja kandidata ili kandidatkinja do dana predavanja listi.

1. Biljana Đorđević
Biljana Đorđević je rođena 1984. godine u Vranju. Osnovnu školu završila je u Bujanovcu, gimnaziju u Vranju, a osnovne, master i doktorske studije na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Master studije iz političke teorije završila je i na Univerzitetu u Oksfordu. Docentkinja je Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu gde predaje kurseve iz oblasti savremenih političkih teorija. Članica je Malog veća pokreta Ne davimo Beograd. U prethodnom periodu bila je koordinatorka Političkog saveta Ne davimo Beograd i članica Ženske i Socio-ekonomske grupe inicijative NDM BGD. Članica je Predsedništva Udruženja za političke nauke Srbije i Srpskog udruženja za pravnu i socijalnu filozofiju, Upravnog odbora A11 – inicijative za ekonomska i socijalna prava, Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti – MASA i međunarodnog opservatorijuma municipalizma – Minim.

2. Radomir Lazović
Radomir Lazović je rođen 1980. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu i srednju školu, nakon čega je studirao Poljoprivredni fakultet. Aktivan je u civilnom sektoru više od 10 godina u oblasti kulturnih politika, participacije građana u donošenju odluka o razvoju grada, građanskih, političkih i socijalnih prava, demokratskih inovacija i medija. Tokom proteklih godina učestvovao je u pokretanju nekoliko inicijativa i pokreta (kao što su Ulična galerija, Inex film, Bioskopi: Povratak otpisanih, Okupacija bioskopa Zvezda, Ministarstvo prostora) koji se zalažu za inovativnu upotrebu javnih prostora, pravično upravljanje resursima, transformaciju javnih usluga i pravedno, solidarno i demokratsko društvo. Od 2015. do 2017. bio je predsednik upravnog odbora Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije. Jedan je od osnivača pokreta Ne davimo Beograd, član je Malog veća u okviru koga je zadužen za odnose sa medijima.

3. Đorđe Pavićević
Đorđe Pavićević je redovni profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu i koordinator Političkog saveta pokreta Ne davimo Beograd. Predaje predmete iz oblasti savremene političke teorije na sva tri nivoa studija. Jedan je od akademskih radnika koji uzima aktivno učešće u političkim i društvenim dešavanjima u zemlji i u Beogradu. U prošlom sazivu bio je član Političkog saveta Ne davimo Beograd. Od početka podržava rad Ne davimo Beograd i savetima je dao neizmerni doprinos dosadašnjem radu pokreta.

4. Jelena Jerinić
Jelena Jerinić je redovna profesorka i prodekanica za nauku Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu. Predaje ustavno pravo, upravno pravo i pravo lokalne samouprave. Članica je Grupe nezavisnih eksperata za Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi Saveta Evrope. Članica je Pravnog tima pokreta Ne davimo Beograd i Etičkog odbora . Za vreme beogradskih izbora 2018. godine bila je zamenica člana Gradske izborne komisije, na predlog liste pokreta Ne davimo Beograd.

5. Robert Kozma
Robert Kozma je rođen 1983. godine u Subotici. Diplomirao je politikologiju na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i master studije politikologije na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti. U proteklih deset godina osmišljava i sprovodi programe interkulturalnog obrazovanja i obrazovanja za demokratiju. U pokretu Ne Davimo Beograd je od samog osnivanja, do sada je aktivno doprinosio radu Grupe za obrazovanje i istovremeno na razvijanju Građanskog fronta, odnosno savezništva sa sličnim inicijativama i pokretima u Srbiji, a trenutno je članog Malog Veća i Šef Gradskog izbornog štaba.

6. Dobrica Veselinović
Dobrica Veselinović rođen je 1981. godine u Beogradu, gde je i živeo ceo svoj život. Završio je Prvu beogradsku gimnaziju i Fakultet političkih nauka u Beogradu. Više od 10 godina je na vodećim pozicijama organizacija civilnog društva u oblastima održivog urbanog razvoja gradova, ekologije, kulturnih politika i građanskih, političkih i socijalnih prava. Specifično se bavi pitanjima javnih i zajedničkih dobara i javnog prostora. Jedan je od osnivača Instituta za urbane politike i Nezavisne kulturne scene Srbije, kao i asocijacije Građanski front i pokreta Ne davimo Beograd, gde je trenutno član Malog veća. Oblasti interesovanja su mu: politička teorija, ekologija i pitanja urbanog razvoja. Voli da organizuje stvari i ljude i pravi situacije koje ljudima izmame osmeh. Trudi se da popravlja pokvareno, otkriva zaboravljeno, sređuje zapušteno i završi nedovršeno.