Biljana Đorđević: MORAMO, za dobar život svih ljudi u Srbiji

Govor Biljane Đorđević na petoj Skupštini pokreta Ne davimo Beograd:

Drage saborkinje i dragi saborci,

Godine borbe u Beogradu pokazale su nam da imamo znanja i snage da od Beograda stvorimo dobar grad za sve, da imamo obraza da vas pozovemo da uz nas stanete i da imamo razloga da verujemo da ćete sa nama krenuti u oslobađanje našeg grada i naše zemlje. 

Mi smo pokret upravo zbog toga. Ime našeg pokreta je pre svega ime našeg grada kojeg ne damo, i to ime za nas predstavlja ponos. Iako mnogi smatraju da nam je ime ograničenje, da zato što smo iz Beograda ne hajemo za druge gradove ili sela, podsetiću da je Ne davimo Beograd solidarno stajao ne samo uz sugrađane na mestima nedela u Savamali, Vinči, Košutnjaku, već i sa saborcima i saborkinjama na Staroj planini, u Nišu, Požegi, Zrenjaninu, Novom Sadu, Jagodini, Valjevu, Šapcu ili Kosovskoj Mitrovici.

MORAMO da se suprotstavimo urušavanju svih naših gradova, naših institucija, naše zemlje, našeg prirodnog okruženja. Pored toga što moramo, postoji osećaj zadovoljstva što ovo naše zajedničko MORAMO nije samo pitanje nužde, već je i pitanje našeg izbora – kako ćemo i sa kim to raditi. Predano smo radili da u izuzetno nepovoljnim okolnostima stvorimo uslove za taj izbor, pokazali da imamo viziju i zrelost da je sprovodimo. 

Mi smo ti ljudi koji smo inicijativu učinili pokretom dok je naš pokret rastao, grešio, napredovao ali od borbe nije odustao. Borbe za promenu – promenu koja je potrebna ne samo Beogradu nego i Srbiji, suštinsku promenu Srbije koja počiva na različitim politikama od onih koja su vođene poslednjih decenija. To nisu politike privatizacije, već politike zaštite i uvećavanja naših prirodnih, javnih i kulturnih dobara. To nisu politike zasnovane na neodgovornom laganju i trovanju javnog prostora ne bi li se prikrila pljačka i izbeglo polaganje računa građanima za sopstvene propuste, već su politike zasnovane na otvaranju prostora za slobodno mišljenje i izražavanje, za slušanje sagovornika i oštro propitivanje i kritikovanje. Tako zajedno dolazimo do toga šta je dobar grad i dobra zemlja za sve nas, i šta sve MORAMO da bismo živeli u takvoj zemlji. 

Da, počeli smo od toga da želimo dobar grad za sve, ali takav grad i takva mesta za život želimo za sve ljude u Srbiji. Ne možemo da decentralizujemo Beograd a da ne promišljamo decentralizaciju Srbije. Ne možemo da zahtevamo racionalno korišćenje i brižljivo planiranje prostora, odnosno da se suprotstavljamo prekomernoj urbanizaciji u Beogradu a da nam je ona prihvatljiva na Zlatiboru ili Divčibarama. Ne možemo da rešavamo problem obrazovanja samo u beogradskim školama jer želimo da su nam đaci funkcionalno pismeni kako na Voždovcu tako i u Nišu ili Bujanovcu. Jednako je loše da ministar bira direktore škola i unižava odluke nastavničkog kolektiva kako u Zemunu tako i u Vranju. Ne možemo da želimo čist vazduh u Beogradu a da ne brinemo o vazduhu u Valjevu, Smederevu ili Boru, jer se zagađen ili čist vazduh ne zaustavlja na administrativnim granicama naših naselja. Isti je slučaj i sa slobodom – oslobođenje Beograda preliće se na ostatak Srbije.

Moramo da promenimo prioritete u politici. Moramo da pokažemo da politika treba da vodi računa o problemima svih građana, počevši od toga da li od našeg rada možemo da živimo dostojanstveno, da li imamo krov nad glavom, kakav vazduh dišemo, kakvu vodu pijemo, da li možemo da dobijemo kvalitetnu zdravstvenu zaštitu i dobro obrazovanje za našu decu. Moramo voditi računa o tome da li su nam porodice mesta ljubavi i razumevanja, da li su nam škole mesta za učenje kroz igru i prostor za propitivanje i eksperimentisanje ili su to privatizovani prostori nasilja i nejednakosti o kojima ne želimo da pričamo, da nas ne bi slučajno optužili za politizaciju. 

Mi nudimo rešenja, ali još važnije, mi znamo da politika mora biti otvorena za sve ljude kojima je stalo do zajedničkog dobra. Zato moramo da uspostavimo novi odnos građana i onih koji su u njihovoj službi, odnos zasnovan na poverenju, otvorenosti, međusobnom uvažavanju, ravnopravnosti i solidarnosti. Moramo da podelimo odgovornost i odluke donosimo zajedno sa građanima. 

Tu promenu ne mogu doneti organizacije i pojedinci koji su u prošlosti igrali vodeću ulogu u siromašenju društva, urušavanju institucija i kontroli medija. Srbiji su potrebni novi ljudi i nove politike. Ta promena i ti ljudi smo MI!

Znamo da će biti teško i znamo da to MORAMO. Moramo da idemo od vrata do vrata, ali mi nemamo čega da se stidimo kada čekamo da nam ta vrata otvore; moramo da stojimo na štandovima ali mi se radujemo razgovoru sa prolaznicima; moramo da pričamo sa komšijama što je i prilika da uspostavimo nove odnose ili da negujemo stare, da pokažemo brigu o našim lokalnim zajednicama; moramo da budemo kontrolori i sačuvamo pravo građana na politički izbor; moramo da budemo kandidati i kandidatkinje i pokažemo da možemo imenom i prezimenom da stanemo iza naše zajedničke političke vizije. 

Sada je posebno važno da svi istaknemo naša imena i prezimena. Da smo mi ti pošteni, stručni i posvećeni ljudi, ljudi koji se godinama na svojim radnim mestima, na ulici, javnim raspravama i akcijama bore za to da dišemo vazduh koji nas ne ubija, da imamo prevoz koji je pristupačan i kvalitetan, da planiramo naš prostor tako da je dostupan svima i u skladu sa našim potrebama, da predlažemo politike čijim sprovođenjem bi se zaštitili najugroženiji u našem društvu i naša javna, prirodna i kulturna dobra koja MORAMO da očuvamo za buduće generacije. 

Svi vi ste pokazali da ste hrabri, sposobni i odlučni i velika je privilegija i čast što u oslobođenje naših gradova i zemlje idemo sa vama. Mi i kad MORAMO, radimo to sa osmehom!

Pogledajte ceo tok skupštine pokreta.