Beograd ostaje bez još jedne šume: Duboko kod Obrenovca na udaru

23. 05. 2021.|

Na dvadesetak kilometara od Beograda i na desetak kilometara od Obrenovca, uz magistralni put između ova dva grada, na uzvišenju iznad Save nalazi se šumoviti, prozaični predeo, koji je, zbog dubine korita reke u ovom delu njenog toka, poneo naziv Duboko.

Uzvišenje Duboko je poznato kao jedno od najvećih klizišta u Evropi, a Obrenovčanima, kojima je (uprkos izgradnji autoputa „Miloš Veliki“) ova magistrala i dalje najvažnija saobraćajna veza sa glavnim gradom, Duboko je sinonim za stalne zastoje zbog radova na putu koji se (pre)često odvijaju usled nestabilnosti tla u podnožju klizišta.

Osnovnoškolsko znanje nas upućuje da je jedna od delotvornijih metoda zadržavanja kliznog zemljišta sadnja drveća sa snažnim korenom koji se širi duboko u zemlju, ne bi li se time smanjila rastresitost tla i sprečilo njegovo poniranje.

Zbog toga, očekivalo bi se od Javnog preduzeća „Srbijašume“, koje je odgovorno za upravljanje ovim izuzetno značajnim šumskim područjem, da se posebno stara o zemljištu – da ga savesno održava i uređuje, i da posvećeno planira periodičnu sadnju novih stabala… Međutim, istina je sasvim suprotna: za poslednje dve godine ovo Javno preduzeće izvršilo je plansku(!) seču hrasta, na površini od  gotovo 11 hektara!

To je učinjeno pod izgovorom da su stabla bolesna i da taj prostor nije prirodno stanište ovog drveta, što je u koliziji sa stavom meštana- oni kažu da se šuma razvijala decenijama unazad i da je drveće doseglo svoje prirodne gabarite i punu zrelost.

Sa rastom hrastova, oko njih se razvijao i biodiverzitet koji je sadržao i retke biljne vrste: za gljivare ovo mesto je posebno zbog vrganja, prisutan je i australijski bagrem, a takođe ovde ima i crnih tartufa. I sada, celokupan ovaj ekosistem preti da bude uništen.

Osim toga – visoka, prohodna hrastova šuma, mesto za šetnju, odmor i rekreaciju, zamenjena je niskim, neprohodnim bagremarom koji je posađen na nastaloj goleti.

Ako  izuzmemo prednost koju bagrem donosi pčelarima, zbog mogućnosti da proizvedu kvalitetan med, većini stanovnika ovog kraja ipak donosi probleme- polen bagremca, sitnog korova koji raste oko bagrema u proleće, ne pogoduje astmatičarima i ljudima sa drugim bolestima disajnih puteva kojih je ovde, zbog prisustva nekoliko industrijskih zagađivača vazduha u Bariču i Obrenovcu, dosta veliki broj.

Širi društveni problem jeste taj što koren bagrema ne raste ni približno duboko kao koren hrasta zbog čega nema isti kapacitet da „zadržava“ zemljište, a veća pomeranja tla na ovom prostoru imala bi nesagledive posledice za priobalje Save, kilometrima nizvodno i uzvodno.

Nadležni iz Srbijašuma ostali su nemi na sve ove argumente, kao i na sve molbe i apele lokalnog stanovništva da se prestane sa sečom.

Razlog za dodatnu zabrinutost meštana Dubokog, kao i obližnjih naselja Barič i Mala Moštanica, jesu nove zloslutne X oznake, ispisane crvenim sprejem na velikom broju hrastova u drugom delu šume – i to onom koji je do sada bio pošteđen masakriranja.

Kada će se akciji sečenja ovih stabala pristupiti – samo je pitanje dana.

Na kraju, ali nipošto najmanje važno, ovakvim se postupcima uništavaju turistički potencijali ovog prostora: evo kako je pre gotovo pedeset godina Mihailo Maletić pisao u svojoj knjizi „Obrenovac i okolina“: „Na Dubokom poslednjih godina mahom se zadržavaju stranci, ali ga posećuju i naši izletnici. Njemu ne treba mnogo pa da postane ozbiljan takmac Avali, Kosmaju i drugim izletištima Beograda..“ i ni danas, 2021. godine, nema se ovoj rečenici puno pridodati i oduzeti. Put ka tome da Duboko dostigne i prestigne svoje (nekadašnje) takmace jeste da dođe do prenamene i da ovaj prostor postane zaštićeno prirodno dobro, a da šuma dobije status izletničke ili rekreativne, u kojoj bi svako sečenje i krčenje bilo zabranjeno i ozbiljno sankcionisano.

Međutim, dok se ne izborimo da neki savesniji i odgovorniji ljudi upravljaju ovom šumom, našim selima i gradovima, kao i celokupnom našom zemljom, ostaje nam da se ne predamo- da svako stablo branimo peticijama, molbama, zahtevima, protestima.. – jer je možda baš to početna tačka spoznaje da na koncu možemo da pobedimo.

Autor: Aleksandar Veličković

Izvor: kolumna je izašla 21. maja u dnevnom listu Danas

Kolumna Naš grad izlazi svakog petka u dnevnom listu Danas, a pišu je članovi i prijatelji inicijative Ne davimo Beograd

Pročitaj i ovo:

  • bgmetro

Metro ZA potrebe građana, a ne profit tajkuna

Pokret Ne davimo Beograd uputiće primedbe na Nacrt plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu koji je na javnom uvidu. Naime, predloženi plan za metro nije u interesu građana, već isključivo tajkuna koji su zainteresovani za gradnju na livadama koje povezuje izabrana trasa. Ukoliko se već odustalo od višedecenijskog plana za prvu liniju metroa, ne sme se propustiti prilika da metro poveže najgušće naseljene oblasti grada i tako smanji gužve i ubrza kretanje kroz grad. To prema postojećem planu nije slučaj.

Nova podrška javnih ličnosti “Povelji za dobar grad” pokreta Ne davimo Beograd

Nova grupa javnih ličnosti i nezavisnih intelektualaca podržala je “Povelju za dobar grad”, pokreta Ne davimo Beograd. Podršci planu, kako da Beograd postane dobar grad za sve njegove građane, pridružili su se muzičari Branko Golubović Golub, pevač grupe Goblini i Nebojša Despotović iz benda Duboka Ilegala, zatim profesorka Srbijanka Turajlić, društveni aktivista Gordan Paunović, psihoterapeutkinja Aurelija Đan, sociološkinja Jana Šarić, aktivistkinja za ženska prava Maša Elezović i IT stručnjak Ivan Milošević. Podršku povelji dali su i pesnik Stevan Tatalović, književna prevoditeljka, novinarka i spisateljica Mirjana Ognjanović i antropološkinja Irena Molnar.

Go to Top