Inicijativa Ne davimo Beograd najoštrije osuđuje najave da bi uskoro trebalo da dođe do nastavka susreta gradonačelnika Beograda Zorana Radojičića sa liderom bečkog ogranka ekstremno desničarske partije FPÖ (Freiheitliche Partei Österreichs – Slobodarska Partija Austrije) Dominikom Neppom, koji je bio zakazan za 20. jul, ali je zbog situacije sa epidemijom koronavirusa u Srbiji odložen, jer je Austrija stavila Srbiju na listu zemlja sa upozorenjem na najviši nivo sigurnosti i savetuje svojim građanima koji se nalaze ovde “hitno napuštanje”.
Smatramo da gradonačelnik Beograda nema razloga da se sastaje sa predstavnicima partije koja zastupa ekstremno desne stavove i vrednosti, kao što su populističko širenje mržnje prema migrantima i strancima uopšte, te negiranje osnovnih ljudskih prava. Ne davimo Beograd ističe da to nikako nisu vrednosti na kojima se Beograd temelji, i podseća da će sa građanima i građankama uvek biti na frontu borbe za solidarnije, tolerantnije i održivije društvo, protiv svakog oblika desnog ekstremizma i fašizma iz bilo koje zemlje.
Takođe, ovim putem obaveštavamo javnost da od nadležnih tražimo informacije i o planiranom pobratimljenju gradske opštine Voždovac sa Bečkim bezirkom (administrativna jedinica slična našoj opštini) Simmering upravo pod vođstvom ekstremističke FPÖ. Podsećamo da smo prošlog meseca upravo u opštini Voždovac uklonili niz nacističkih grafita iz javnog prostora.
Pročitaj i ovo:
Jelena Jerinić: U ovoj fazi izbornog procesa bilo tri puta više prigovora na odluke RIK-a u odnosu na prethodne izbore
"To je u skladu sa opštom mobilizacijom ljudi na različitim predizbornim aktivnostima", rekla je Jerinić.
Đurović Rajak: Zahtevamo podatke o vanrednim isplatama socijalnih davanja u Somboru
Odbornica Zeleno-levog fronta u Skupštini grada Sombora Jovana Đurović Rajak uputila je Centru za socijalni rad Sombor zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Zahtev se odnosi na jednokratnu i vanrednu novčanu pomoć koju Centar odobrava i isplaćuje od oktobra 2023. do danas.
Ognjen Rašuo: Komisija bi mogla da zaključi da je najmanje dva odsto birača neregularno upisano u birački spisak
„To su ljudi koji ih nema, na primer, u evidenciji prebivališta, nema ih u evidencijama u Matičnoj knjizi rođenih, nema ih u Matičnoj knjizi državljana”, objašnjava on.
