Skoro sve merne stanice u Beogradu ukazuju na opasnost od zagađenja vazduha, a građani nam šalju fotografije koje su zabrinjavajuće. Beograd, ali i veći deo Srbije, izložen je opasnom vazduhu ne samo danas, već prečesto. Danima i mesecima. Posledice po naše zdravlje su strašne, i u smislu ljudskih života koji se prerano završe, i u smislu narušenog zdravlja mnogih od nas, ali i zbog troškova lečenja koji bi mogli biti uloženi u sprečavanje zagađenja.

Pogledajte zaista veliki broj zabrinjavajućih fotografija koje su nam u komentarima na vest o opasnom zagađenju, slali građani širom Srbije na ovom linku. 

Kontinuirano izlaganje zagađenom vazduhu, koje u pojedinim gradovima traje i više od trećine godine, dovodi do ozbiljnih zdravstvenih problema i prerane smrti preko 15 hiljada građana godišnje. Medicinski troškovi lečenja osoba sa respiratornim problemima koja su izazvana ili su pogoršana zbog zagađenja vazduha mere se stotinama miliona evra. Ovu cenu u našem zdravlju, našim životima ili javnim sredstvima koja odlaze na lečenje umesto na sprečavanje zagađenja plaćaju građani.

Pokret Ne davimo Beograd izradio je set mera koje smo zahtevali da se ispune ili da se makar krene u ispunjavanje dugorošnih promena koje bi vodile unapređenju kvaliteta vazduha. Ništa od ovoga nije primenjeno, a jedini potezi koje vlast povlači su marketinške prirode kako bi manipulisali opravdanim nezadovoljstvom građana.

Hitne kratkoročne mere podrazumevaju redovno i tačno informisanje građana, zatim zaštitu osetljivih kategorija stanovništva, mladih i dece kroz privremeno zatvaranje institucija u kojima borave u danima ekstremnog zagađenja. Neophodno je obezbediti pravovremene zdravstvene savete i brigu za sve građane u danima kada je vazduh opasan po zdravlje. Takođe, imperativ je odustajanje od svih štetnih projekata, koji će dodatno zagaditi vazduh naših gradova, poput izgradnje spalionice u Vinči ili izgradnje novih termoelektrana.

Dugoročne mere podrazumevaju odlučnu energetsku tranziciju i prestanak korišćenja fosilnih goriva, posebno uglja, u proizvodnji električne energije, kao i razvoj tržišta obnovljivih izvora energije. Takođe, jedna od mera je toplifikacija gradova, ali i transformacija sistema daljinskog grejanja tako da ono ne bude izvor korupcije. Neke od ključnih mera su bolja kontrola industrijskih zagađivača i insistiranje na najsavremenijim i najboljim tehnologijama za smanjenje emisija zagađujućih materija, bez izuzetka.
U dugoročne mere ubraja se i smanjenje zagađenja iz individualnih ložišta, standardizacija uređaja za loženje, standardizacija dostupnih goriva, koja odlaze u prodaju, edukacija stanovništva o korišćenju ekoloških goriva. Zahtevamo kreiranje fonda za zamenu grejnih uređaja građana kako teret mera ne bi pao na već osiromašene građane, ali i stimulisanje poboljšanja energetske efikasnosti zgrada.
Država bi trebalo da ulaže u razvitak zelene ekonomije, koja će zapošljavati veći broj ljudi i koja će imati minimalni uticaj na vazduh i životnu sredinu. Takođe, neophodno je u svemu raditi na prevenciji nastanka otpada, njegovoj ponovnoj upotrebi i reciklaži.

Zahtevamo odustajanje od seče stabala i uništavanja zelenih površina, kao i masovno pošumljavanje i ozelenjavanje grada. Zatim, potrebno je radikalno poboljšanje javnog transporta i smanjenje automobilskog saobraćaja, stimulisanje velikih dostavnih i transportnih sistema za prelazak na vozila koja manje zagađuju, kao i obezbeđenje uslova za kretanje kroz grad bez zagađenja (biciklizam, pešačenje). Autobuski prevoz preorijentisati na vozila koja koriste ekološki prihvatljiva goriva. Saobraćajnu infrastrukturu treba u celosti prilagoditi održivim vidovima transporta.

Detaljno o merama Ne davimo Beograd za unapređenje kvaliteta vazduha. 

Beograd može biti zdrav, čist, bezbedan i dobar grad za sve, a Ne davimo Beograd ima plan puta do tog cilja.

Pročitaj i ovo:

Robert Kozma, lični stav: Na dan prosvetnih radnika nema razloga za slavlje

Danas je Dan prosvetnih radnika u Srbiji, ali nastavnice i nastavnici nemaju razloga za slavlje. I tako će biti sve dok koruptivno-kriminalni režim odbija da ih uvaži, sasluša i ispuni zahteve prosvetnih sindikata, a ujedno i da prestane sa praksom zaluđivanja prosvetnih radnika i građana Srbije da u budžetu nema para za povećanje plata i poboljšanje uslova nastavničke profesije.