Autonomni ženski front ispred Zeleno-levog fronta na Nacionalni dan rodne ravnopravnosti želi da podseti da je neravnopravnost žena i dalje sveprisutna u našem društvu, i da smo zbog toga i dalje daleko od proslavljanja ovog datuma kao konačne pobede u borbi za ostvarivanje ravnopravnosti.
Dan rodne ravnopravnosti je ustanovljen 2021. godine, na dan kada je 1842. ukazom kneza Mihaila odobreno otvaranje prve škole za žensku decu, čime su devojčice, devojke i žene u Srbiji dobile pravo na obrazovanje.
U Srbiji i dalje postoji niz problema kad je reč o položaju žena u društvu. U 2024. godini je već zabeleženo 10 femicida, akušersko nasilje se i dalje ne kažnjava propisno, brojne žene nemaju pristup adekvatnoj zdravstvenoj zaštiti, seksualno uznemiravanje na fakultetima se ignoriše. Dok se sve to dešava, zaštitnik građana ove godine pokreće postupak o oceni ustavnosti odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti, patrijarh pravoslavne crkve Porfirije u javnosti je 2023. godine iznosio uvrede o ženama, a već dva puta je u Narodnoj skupštini Republike Srbije podnošen Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Na datume poput ovog, važno je da otvoreno razgovaramo o problemima koji jasno pokazuju u kakvom su položaju žene, ali i manjinske zajednice u našem društvu. Podsećamo da postoje načini na koje se ovi problemi mogu rešiti, prvenstveno kroz državne institucije koje su zadužene za ostvarivanje rodne ravnopravnosti, pre svega u zakonodavnim i proceduralnim okvirima. AŽF i ZLF nastavljaju da kroz svoj poslanički i odbornički, ali i aktivistički rad ističu pitanja rodne ravnopravnosti u prvi plan, kao i da u saradnji sa različitim orgnizacijama i celim društvom rade na isticanju značaja ove teme i na traženju sistemskih rešenja.
Pročitaj i ovo:
Jelena Jerinić: Isti zahtevi 25 godina kasnije
U Beogradu se danas održava "Prajd marš", u sklopu Beograd Prajda koji se održava pod sloganom "Ima mesta za sve nas". Govoreći o povratku na isti slogan 25 godina kasnije, poslanica Zeleno-levog fronta Jelena Jerinić je kazala da su zahtevi isti, te da se nije toga mnogo promenilo u pravnom smislu.
Isti obrazac na dva nivoa: šume se na papiru štite, a mehanizmi za prenamenu ostaju i pogoršavaju se
Poslednjih nedelja u Srbiji su se, na gradskom i na državnom nivou, odigrala dva postupka koja pokazuju isti obrazac. Program razvoja urbanih šuma i izmene Zakona o planiranju i izgradnji deklarativno štite šume, ali istovremeno zadržavaju ili olakšavaju mehanizme kojima se šumsko zemljište može prenameniti, uz oslabljeno učešće javnosti.
ZLF traži da se stave van snage sporne izmene zakona kojima se omogućava gradnja u Deliblatskoj peščari
Vladajuća većina je na sednici Narodne skupštine 31. avgusta na netrasparentan način usvojila izmene Zakona o planiranju i izgradnji, kojima se omogućava izgradnja projekata od javnog interesa na šumskom zemljištu oštećenom ili uništenom u požaru.
